Ivan Vuković, filozof i prevodilac preminuo je u Beogradu. Njegove oblasti interesovanja bile su istorija filozofije, istorija filozofskih ideja, filozofija prava, filozofija kulture i etika.
Pored naučnih radovima, autor je knjige “Oponašanje Boga : intimna istorija Kantove filozofije”, “Platon i Kant : saveti za dobar život” i urednik zbirke “French Epistemology”.
Istoričarka Bettany Hughes rekonstruiše živote troje čuvenih mislilaca, čije su ideje oblikovale moderan svet, a to su: Karl Marx, Frederick Nietzsche i Sigmund Freud.
U izdanju Heliksa objavljena je zbirka kritičkih eseja o nauci “Opšta teorija žirafa”
Kao i u Artefaktu za svemirsko putovanje, ogledi ovde sakupljeni ponajviše se bave naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti. Prva dva dela, Strategije nauke i Strategije umetnosti, dobrim delom su upravo samoobjašnjavajući; njima je autor, nakon dužeg premišljanja, dodao i treći deo, tematski različit, ali po tonu srodan, Doba katastrofa, koji je od neposrednog praktičnog značaja, a pokazuje u kojoj meri kratko pamćenje, povodljivost za senzacijama, kolektivističke mantre, različite kognitivne neobjektivnosti i slične pojave otupljuju oštricu našeg racionalnog pogleda na svet upravo u sadašnjem trenutku, kad se suočavamo s najtežim izazovima i najvećim pretnjama od doba pojave čoveka kao biološke vrste na Zemlji.
Esej “Dole objektivnost” dostupan je ovde
I deo: Meditacije o blistavoj ribi
Kada verujem, ja sam lud.
Kada ne verujem, patim od psihotične depresije.
– Filip K. Dik
MORALNO POBOLJŠANJE LJUDI.
Predavač dr Vojin Rakić, redovni profesor i naučni savetnik Instituta društvenih nauka.
Mala sala Kolarčeve zadužbine, petak 25. novembar, u 18 sati.
Predavanje Moralno poboljšanje ljudi biće zasnovano na stavovima i polemikama o moralnom poboljšanju ljudi koje su od 2013. godine iznosili i vodili najpoznatiji bioetičari-filozofi današnjice. Posebna pažnja posvetiće se polemikama koje je dr Vojin Rakić vodio sa Ingmarom Personom, DŽulijanom Savuleskuom, DŽonom Herisom, Robertom Sperouom, Herisom Vajsmanom, Majklom Selgelidom i Sarom Karter u časopisima Journal of Medical Ethics, American Journal of Bioethics, Cambridge Quarterly of Health Care Ethics, Journal of Evolution and Technology i drugim međunarodnim naučnim časopisima. Dr Vojin Rakić će izneti svoje stavove o moralnom poboljšanju ljudi, kako su oni kritikovani i kako ih je branio sa zaključkom da je koncept dobrovoljnog moralnog biopoboljšanja ljudi koji zastupa nesumnjivo uneo novine u debatu, ali da je neophodan dodatan ozbiljan rad na daljem razvoju te koncepcije.
U drugoj epizodi u kojoj analiziramo delo Oldouza Hakslija “Vrli novi svet” govorićemo o tome kako je ovaj pisac pre skoro sto godina predvideo suštinski pravac razvoja današnjeg sveta.
Poredićemo u čemu Haksli, za razliku o drugog važnog umetničkog proroka, svog nekadašnjeg studenta, Džrdža Orvela, vidi priorodu kontrole informacijama.
Read more on Vrli novi svet – O. Haksli – “Ja mi i drugi” (RTS)…
Industrija zabave često izjednačuje nelegalno skidanje sadržaja sa krađom, a krađa je nešto što bi kod većine ljudi izazvalo osećaj krivice. Ipak milioni onih koji skidaju sa interneta jednostavno ne osećaju krivicu kada preuzimaju sadržaj na svoje računare. Zašto je tako? Naučnici u Australiji misle da su pronašli odgovor.
Read more on Piraterija – da li osećamo krivicu i zašto ne?…
Da li smo sami i šta možemo znati o tome na osnovu artefakata – bila je tema uvodnog predavanja za festival fanatične književnosti koji za nekoliko dana počinje u Beogradu.
Očekuju nas četiri dana druženja, nekoliko tematskih skupova što znači da će se za svakog ljubitelja književnosti naći po nešto. Fanovi – ovo je za Vas.
Predavanjem "Tuđinska tehnologija - vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa" ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”. Petak 13.05.2016. u 19h, Rimska Dvorana Biblioteke grada Art-Anima.comOvo predavanje ujedno najavljuje festival fantastične književnosti „Art-Anima“. Tokom trodnevne manifestacije, ugledni pisci i profesori književnosti govoriće o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu. u organizaciji Art Anima, Punkt.rs, Čarobne knjige i Biblioteke grada Beograda. Događaj možete pratiti na fejsbuku.
Predavanjem “Tuđinska tehnologija – vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa” ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
