Author

Đorđe Cvetković

iZombie iz filozofskog ugla – vreme je za saosećanje

Ono što spaja tinejdžersku seriju sa filzofijom je pitanje kako i koliko razumemo druge ljude ili drugačije rečeno – možemo li ikada hodati “u tuđim cipelama”?

Junakinja serije iZombie to čini svakodnevno.

Read more on iZombie iz filozofskog ugla – vreme je za saosećanje…

Greške argumentacije – osmi deo – promašivanje poente

Ove greške specifične su po tome što one svakako dokazuju nešto. Ipak to “nešto” nije ono što serviraju  kao dokazano.

 

begging

Pretpostavljanje zaključka (begging the question) Ova logička greška nastaje kada pokušavamo da dokažemo nešto što je već pretpostavljeno u polaznim pretpostavkama, ili već na drugačiji način rečeno u polaznim pretpostavkama.

Read more on Greške argumentacije – osmi deo – promašivanje poente…

Fransis Bekon – Idoli (zablude)

 indukcija – zaključivanje od pojedinačnog ka opštem; vrsta zaključivanja koja se sastoji u tome da se celoj klasi elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki članovi klase. 

dogma – mišljenje koje smatramo istinitim (stoga se ne ispituje)

Read more on Fransis Bekon – Idoli (zablude)…

Greške argumentacije – drugi deo – poigravanje sa emocijama

Emocije nam svakog dana omogućuju da reagujemo brzo bez obzira sa kakvom se situacijom suočavamo. Jake su, efikasne i često ih ne preispitujemo.Ove osobine čine ih savršenim za zloupotrebu – “napadnite” odgovarajuće mesto i željena reakcija verovatno neće izostati.

Read more on Greške argumentacije – drugi deo – poigravanje sa emocijama…

Greške argumentacije – sedmi deo – greške kompozicije i deobe

Greške kompozicije i deobe nastaju ukoliko se celina tretira kao prost zbir svojih delova. Dakle pogrešno je na osnovu toga što pojedini delovi celine imaju određeno svojstvo to svojstvo pripisivati i celini, i obrnuto svojstva celine pripisivati svim njenim pojedinačnim delovima.

Read more on Greške argumentacije – sedmi deo – greške kompozicije i deobe…

Da li ste elitista?

Koliko je naše mišljenje podložno uticaju sa strane?

Nije tajna da ambalaža prodaje proizvod, ali do koje mere je to slučaj? Istraživanja pokazuju da je ljudski mozak drugačije reagovao na isto vino u zavisnosti od toga kako mu je prezentovano.

Read more on Da li ste elitista?…

Redakcija koja (ne)misli svojom glavom

Internet je skoro svuda dostupan  pa je i  „kopiraj i nalepi“ (copy/paste ) novinarstvo  zaživelo. Tako je i u Srbiji, i na to smo već donekle i navikli.

Jedan primer je i portal  mondo.rs koji prenosi gomilu vesti iz politike, dnevnih događanja, crne hronike, sporta, estrade, sveta. Nađe se za svakoga po nešto, a  kako ja to volim da kažem „znaju da  prepišu ili prevedu i nešto zanimljivo“.mondo

Read more on Redakcija koja (ne)misli svojom glavom…

Jedna sporedna izjava – naši i njihovi standardi..

Slučaj doktorata ministra Stefanovića dobio je dosta medijske pažnje kako zbog toga što predstavlja potencijalni skandal za obrazovanje, tako i zbog otvaranja teme cenzure medija. Jedna od izjava koja se provukla  medijima je  i ona profesorke FPN-a Snežane Đorđević koju je preneo B92:

Read more on Jedna sporedna izjava – naši i njihovi standardi…..

Čemu kritičko mišljenje?

Malo ljudi misli, ali svi imaju mišljenje.

George Berkeley

Da li imamo potrebu za kritičkim mišljenjem, ili bavljenjem filozofijom danas? Najjednostavniji odgovor bi bio – da, više nego ikada. Ako ništa drugo, nove tehnologije omogućule su dostupnost velikog broja informacija koje je teško ispratiti i/ili promisliti, a te informacije utiču na naše mišljenje, a tako i na naše postupke i na naše odluke.

„Tvoj obmanjujući um“

Read more on Čemu kritičko mišljenje?…

Obrazovati se znači..

Doc dr Nebojša Grubor:  predavanje iz estetike  „Gadamer -  Istina i metoda“ (prolećni semestar,  2011.)

  (Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo  imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo  područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama - sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem. Pojam obrazovanja kod ljudi  nastao je  u rasponu od Kanta do Hegela.  Obrazovanje nije više kultivisanje.  Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru.  Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.

Čini se da je neophodan uslov da bismo objektivno posmatrali stvari to da budemo u stanju da se stavimo u poziciju drugog. Tako ćemo izbeći  konflikte sa onima koji su nam bliski.. ili sa onima koji samo rade svoj posao. Ukoliko nismo u stanju da se koliko god je moguće uživimo u poziciju drugoga - teško se za nas može reći da smo odrasli, bez obzira na to koliko godina imamo, zar ne?

Doc dr Nebojša Grubor:  predavanje iz estetike  „Gadamer –  Istina i metoda“ (prolećni semestar,  2011.)

  (Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo  imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo  područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama – sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem.
Pojam obrazovanja kod ljudi  nastao je  u rasponu od Kanta do Hegela.  Obrazovanje nije više kultivisanje.  Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru.  Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.

Read more on Obrazovati se znači…..

© 2020 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑