Category

Filozofija

Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike

PROBLEMI SAVREMENE ESTETIKE

 

SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE

Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.

Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…

(seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku

APSTRAKT

Šta to suštinski određuje neki, u prvom smislu konkretni entitet? Naime, koja svojstva isti nužno čine onim što jeste? Ovaj rad namerava da prikaže argumente mereoloških esencijalista shodno ovom pitanju. Oni odgovaraju: svaka celina kojoj se nije dodao ili oduzeo neki deo ima svoje suštinsko svojstvo, ujednačen raspored delova sa celinom. Najznačajniji filozof koji je istraživao ovo polje jeste Roderik Čizolm i upravo će dva njegova rada biti glavna literatura za ovaj rad. Tako ću, uz nekoliko dodatnih bibliografskih referenci, pokušati da u osnovi objasnim puteve rasprave oko suštinskih svojstava sa stanovišta mereološkog esencijalizma, kao i neke najopštije odgovore na njega.
KLjUČNE REČI: suština, delovi, celina, Čizolm, metafizika

Read more on (seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku…

Filozofija – Četvrta godina – Filozofija duha

Filozofija duha – za ispit

Filozofija – Druga godina – Estetika 2

Broj bodovа: 7.00
Sаdržаj kursа: Sаdržаj predаvаnjа se sаstoji u izlаgаnju osnovnih idejа filozofske estetike, а posebno u izlаgаnju osnovnih idejа i pojmovа Hegelove, Ničeove, Hаrtmаnove, Hаjdegerove i Gаdаmerove estetike. Interpretirа se istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа njihovih estetičkih učenjа i rаzmаtrа se njihov međusobni odnos i аktuelnost u sаvremenoj filozofskoj estetici. Sаdržаj vežbi se sаstoji u zаjedničkom tumаčenju prethodno pročitаnih i pripremljenih tekstovа iz izvorne literаture, posebno onih tekstovа koji su teži zа rаzumevаnje i zа koje se pretpostаvljа dа će ih studenti teže sаvlаdаti bez stručne pomoći аsistentа i nаstаvnikа.
Cilj izučаvаnjа kursа: Student bi trebаlo dа se detаljno upoznа sа Hegelovim, Ničeovim, Hаrtmаnovim, Hаjdegerovim i Gаdаmerovim estetičkim idejаmа; dа rаzume istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа ovih idejа i dа rаzume njihov međusobni odnos i аktuelnost u estetici.
Preduslovi zа polаgаnje: Bez posebnih preduslovа.
Oblici nаstаve: Studenti pohаđаju predаvаnjа i vežbe i od njih se očekuje dа mаteriju poznаju onаko kаko je obrаđenа nа predаvаnjimа i vežbаmа.

Beleške Lidija Kačar

Read more on Filozofija – Druga godina – Estetika 2…

Filozofija – Prva godina – Istorija filozofije Ib

Sadržaj kursa: Ovaj kurs predstavlja kritičko preispitivanje temeljnih aspekata Platonove filozofije, počevši od ranih preko srednjih dijaloga do poznog dijaloga Sofist. Posebnu ćemo se usredsrediti na Platonovu Teoriju ideja, kao i na njegova etička promišljanja
Cilj izučavanja kursa: Pripremiti studente za kritičko, detaljno i pažljivo čitanje Platonovih dijaloga, kao i za razumevanje središnih pojmova, ključnih postavki i argumentaciji Platonove teorije ideja. Naročito ćemo težiti ka što aktivnijem učešću studenata u nastavi. Student
Preduslovi za polaganje: Upis na fakultet.

Read more on Filozofija – Prva godina – Istorija filozofije Ib…

Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost

Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.

Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…

(seminarski rad) Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije večnog stanja

Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije stabilnog stanja

Cilj ovog rada je racionalna rekonstrukcija Hojlove kosmološke teorije večnog stanja. Najpre ću, pozivajući se na Lakatoša, ukratko izložiti metodologije kojima se racionalna rekonstrukcija može izvršiti. Definisaću šta je unutrašnja i spoljašnja istorija prema svakoj od tih metodologija. Potom ću izložiti Hojlovu teoriju i njenu rekonstrukciju. Slediću Lakatoševu metodologiju naučnih istraživačkih programa i na osnovu nje ću odrediti unutrašnju i spoljašnju istoriju navedene teorije. Na kraju ću razmotriti da li se razvoj ove teorije može opisati isključivo putem unutrašnje istorije, kao što su induktivisti tvrdili.

Read more on (seminarski rad) Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije večnog stanja…

(seminarski rad) Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori

Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori

Uvod

Cilj ovog rada će biti razmatranje Kvajnove teze o dve dogme zastupljene u empirizmu. Prva je podela sudova na analitičke i sintetičke, a druga redukcionizam. Kao prvo, nastojaću da (uz izvesne interpretacije) pružim sliku Kvajnovog traganja za pojmom analitičnosti, počevši od njegovog razmatranja do tada zastupljenih definicija analitičnosti i problema sa kojima su se ove definicije susretale. Potom ću izneti Kvajnove zaključke o nemogućnosti distinkcije između analitičkog i sintetičkog i pokazati na koji način on pokazuje da prihvatanje ove lažne distinkcije vodi u drugu dogmu. U drugom delu rada ću razmotriti neke od mogućih prigovora Kvajnovoj tezi i nastojaću da pružim odgovor na neke od njih. Moja osnovna namera je razmatranje Kvajnove teze u nešto širem kontekstu, kako bih razjasnila neke od eventualnih nedoumica i razmotrila njene konsekvence u odnosu na filozofiju i nauku.

Read more on (seminarski rad) Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori…

Filozofija – Četvrta godina – Filozofija nauke

Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.

 

NAUKA ISPIT (kod Eve)

 

filozofija nauka – ispit

Filozofija nauke 2 – za ispit

Filozofija – Prva godina – Uvod u metafiziku

Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.

 

Literatura i beleške za ovaj predmet nisu dostupni. Ukoliko želiš da urediš ovu stranicu piši na kontakt@mom.rs ili posalji fajl koristeci formu ispod.

 

 

Comments or questions are welcome.

* indicates required field


Acceptable file types: doc,docx,pdf,txt,gif,jpg,jpeg,png.
Maximum file size: 15mb.






 

Read more on Filozofija – Prva godina – Uvod u metafiziku…

© 2017 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑