Filozofija – Strana 2 – MOM filozofija

Filozofija – Prva godina – Uvod u metafiziku

Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.

Literatura i beleške za ovaj predmet nisu dostupni. Ukoliko želiš da urediš ovu stranicu piši na kontakt@mom.rs ili posalji fajl koristeci formu ispod.




Comments or questions are welcome.



  * indicates required field




      Ime:*
    

      
    





      Email:*
    

      
    





      Naslov:
    

      
    





      Poruka:
    

      
    





      Izaberite fajl za upload
    

      

      Acceptable file types: doc,docx,pdf,txt,gif,jpg,jpeg,png.
Maximum file size: 15mb.
    






      

      

        

        
     


     CAPTCHA Code:*

18 јануара, 2016 0

(seminarski) Rolsova teorija pravde predstavljanje i pokušaj kritike

Džon Rols (John Rawls) je savremeni politički filozof. Knjiga Teorija pravde (1971), koja je izazvala niz rasprava u političkoj filozofiji. Sa druge strane, Rols je značajan i po tome što se okreće normativnim pitanjima i temama, uprkos tome što u okviru etike i političke filozofije njegovog vremena preovlađuje bavljenje analizom etičkih i političkih pojmova i iskaza (bar u okviru tzv.analitičke filozofije kojoj Rols pripada). Tema njegove najznačajnije knjige je distributivna pravda ili kako bi se to još moglo reći – odnos pravde i jednakosti. Rols pokušava da odgovori na pitanje kako pravedno raspodeliti odgovarajuća dobra i resurse među ljudima u jednom društvu. U tu svrhu, Rols daje dva principa pravde i navodi nekoliko argumenata kojima te principe brani. Jedan od tih argumenata se zasniva na početnoj poziciji, a pošto po svojoj strukturi ovaj argument podseća na argumente koje su moderni politički mislioci (Hobs, Lok, Ruso, Kant) navodili kao opravdanje nastanka države, imao sam tu slobodu da ga nazovem argumentom iz prirodnog stanja. Taj argument, kojim on pokušava da pokaže zašto bi individue u početnoj poziciji (prirodnom stanju) od raznih principa pravde izabrale baš njegova dva, može se izložiti na sledeći način:

Filozofija – Treća godina – Savremene teorije pravde

1. Savremene teorije pravde, 26.2.

2. Savremene teorije pravde, 28.2.

3. Savremene teorije pravde, 5.3.

4. Savremene teorije pravde, 7.3.

5. Savremene teorije pravde, 12.3.

6. Savremene teorije pravde, 14.3.

8 октобра, 2015 0

Filozofija – Treća godina – Istorija filozofije IIIb

Silabus ifi3b (1)

Predavanja

Istorija filozofije 3b, 1.4.

Istorija filozofije 3b, 4.3.

Istorija filozofije 3b, 11.3.

Istorija filozofije 3b, 15.4.

Istorija filozofije 3b, 18.3.

Istorija filozofije 3b, 20.5.

Istorija filozofije 3b, 25.2.

8 октобра, 2015 2

Filozofija – Prva godina – Uvod u etiku

Sadržaj kursa: Počinje se analizom moralnog fenomena i odredjenjem moralnog kriterijuma i njegove specifičnosti, razlike od drugih, van-moralnih kriterijuma, socijalni status morala, pitanje moralnog relativizma, odnosa morala i religije. Razmatraju se osnovne etičke teorija (Utilitarizam, Deontološka etika,Etika vrlina, Doktrina dvostrukog učinka, itd.). Kurs obuhvata i osnovne stavke iz metaetike, kao teorije značenja i opravdavanja moralnih termina i iskaza. Na kraju se uvodi u elemenarne distinkcije važne za oblast primenjene etike i daju naznake moralne metodologije i epistemologije.
Cilj izučavanja kursa: Student treba da se upozna osnovnim pitanjima etike, glavnim etičkim teorijama, da dobije uvodnu informaciju o metaetici i o primenjenoj etici.
Preduslovi za polaganje: Za pohadjanje kursa nema posebih preduslova.
Oblici nastave: Nastava se održava u letnjem semestru na prvoj godini studija. Jednom nedeljno drže se dva časa predavanja i jednom nedeljno dva časa vežbi.

8 октобра, 2015 0

Filozofija – Druga godina – Teorija saznanja 2

Tekstovi predvidjeni za drugi deo kursa

8 октобра, 2015 0

Platonova kritika demokratije i njegova vizija idealnog vladara

Apstrakt: U ovom radu izložiću jednu od najuticajnijih kritika demokratije u istoriji političke političke teorije, Platonovu kritiku demokratije iz Države. U prvom delu rada ću pretstaviti kratak pregled istorije pre Platona, kao i neki od mogućih razloga za Platonovo negodovanje prema demokratiji. U drugom delu ću prikazati poziciju Države u sistemu Platonove filozofije i uporediću je sa Zakonima u skladu sa potrebama rada. Treći i glavni deo namenjen je obrazloženju kritike demokratije kroz analogiju sa brodom, na koju nailazimo u Šestoj knjizi države. Pored ovoga,prikazaću sliku idealnog vladara – filozofa i uporediću je sa drugim mestima u Državi, kao što je alegorija sa pećinom, analogija sa suncem i drugim poznatim mestima.
Ključne reči: Demokratija, kritika, filozofi – vladari, analogija sa brodom.

14 маја, 2015 3

Seminarski rad: Biološka manipulacija i moralno poboljšanje ljudi

Biološka manipulacija i moralno poboljšanje ljudi

U ovom radu će se razmatrati stav Džulijana Savuleskua (Julian Savulescu) po kom je poboljšanje djece genetskom intervencijom naša moralna obaveza. Ukazaćemo na grešku u argumentaciji ove tvrdnje i pokazati da ona ne ide u prilog stanovištu o kome je ovdje riječ. Štaviše, pružajući argument zbog kog bi trebali da prihvatimo poboljšanje genetskom intervencijom, Savulesku istovremeno ukazuje na irelevantnost ovih metoda, što dovodi u pitanje efikasnost i potrebu za njima uopšte, pogotovo kada je u pitanju manipulacija biološkim osnovama zaduženim za moralno ponašanje ljudi.

27 априла, 2015 0

Filozofija – Treća godina – Filozofija politike

Sadržaj kursa: Predmet filozofije politike se dodiruje, a često i preklapa sa predmetima političke teorije, ekonomske teorije, istorije političkih ideja, filozofije prava, filozofije morala i normativne etike. Ispitivaćemo prirodu države i kriterijume vrednovanja državne vlasti. Dakle, poći ćemo od jednog vrednosno-neutralnog pojma države (Veber), ustanovićemo razliku između legaliteta i legimiteta, a potom ćemo se baviti kriterijumima vrednovanja države kao što su zadovoljenje božanske naredbe, zadovoljenje prirodne hijerarhije bića, zadovoljenje ideje “apsolutnog dobra”, ostvarenje “apsolutne ideje”, efikasnost, korisnost, pravda, proleterska revolucija, itd. Posebno će biti razmotren problem opravdanja države u modernoj ugovornoj teoriji(Tomas Hobs, Džon Lok, Ruso).
Cilj izučavanja kursa: Upoznavanje, razumevanje osnovnih pojmova filozofije politike. Studenti će tokom kursa imati prilike da se upoznaju sa osnovnim značenjem termina kao što su država, suverenitet, konzervativizam, liberalizam, demokratija, itd.
Preduslovi za polaganje: Preduslovi su određeni Statutom Filozofskog fakulteta i Planom i programom Odeljenja za filozofiju. Preduslov je Istorija filozofije I ili sličan kurs ekvivalentnog sadržaja sa drugih odelenja i fakulte
Oblici nastave: Predavanja, vežbe, kolokvijum, izrada seminarskog rada u dogovoru sa voditeljima kursa i završni pismeni ispit.

8 априла, 2015 0

Kantovo pobijanje idealizma

Apstrakt: Kantovo čuveno pobijanje idealizma koje se pojavljuje u njegovoj prvoj Kritici bavi se dokazivanjem spoljšnjeg sveta, a samim tim i pobijanjem idealističkog pristupa koji možemo naći kod Dekarta i Barklija. Ovaj dokaz je izazvao reakciju sredinom prošlog veka, prilikom koje je došlo do objavljivanja gomile interpretacija i kvalitetnih rasprava na ovu temu. U ovom tekstu ću se baviti obrazloženjem dokaza i njegovom analizom. Na samom početku ću dati kraći pregled Kantovog viđenja istog problema prilikom koje ću se baviti objašnjenjem ključnih termina u onom smislu u kojem se nalaze u Kritici, dok ću u nastavku izneti i sam nacrt dokaza, kao i obrazloženje i analizu njegovih premisa i samog zaključka.
Odeljak pod naslovom „Pobijanje idealizma“ Kant dodaje u drugom izdanju Kritike čistog uma i ono predstavlja dodatak Transcendentalnoj Dedukciji. Kant se ovde suprotstavlja začetniku racionalizma, Dekartu (Descartes) i predstavniku subjektivnog idealizma Barkliju (Berkeley). Na samom početku, on prikazuje dva tipa idealizma: „Kartezijusov problematični idealizam“ i „Berklijev dogmatični idealizam.“

11 новембра, 2014 0

Category Filozofija