indukcija – zaključivanje od pojedinačnog ka opštem; vrsta zaključivanja koja se sastoji u tome da se celoj klasi elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki članovi klase. 

dogma – mišljenje koje smatramo istinitim (stoga se ne ispituje)

“Znanje i ljudska moć se svode na isto”

“Priroda se ne može pobediti ako joj se ne pokorimo”. Svrha nauke je širenje vladavine ljudskog roda nad prirodom a to se postiže samo stvarnim poznavanjem prirode.

Da bi se istraživanje prirode pravilno sprovelo potrebno je razotkriti predrasude i pretpojmove koji utiču na nase tumačenje iskustva i iskrivljuju naše sudove. Bekon je smatrao da su naša čula ograničena, da imaju specifičan domen. Otuda njegova teorija zabluda (idola)

Prema Bekonu s obzirom na ograniičenost čula, bilo koje od pojedinačnih posmatranja može da podrži veliki broj hipoteza, može se podvesti pod više teorija. Da bismo izabrali između dve teorije potrebno je da izvedemo veći broj posmatranja. Moderniji primer o izboru između teorija koje podržavaju istu evidenciju koju smo dobili možete pogledati ovde.

 

 

mom_1Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi, u plemenu ili rodu ljudskom.  Pogrešno se tvrdi da su čovekova čula mera stvari: naprotiv, sve percepcije, kako čula, tako i uma događaju se primereno čoveku, a ne univerzumu. Ljudski razum je poput neravnog ogledala, meša svoju prirodu sa prirodom stvari pa ih iskrivljuje i prlja.

 

Idoli pećinecave-dweller-chisel su idoli pojedinog čoveka. Svako ima posebnu pećinu ili rupu koja kvari svetlo prirode; bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi ili zbog odgoja i razgovora sa drugima, bilo zbog čitanja knjiga ili autoriteta onih koje ceni i kojima se divi ili zbog različitosti utisaka  kako se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudama ili u mirnoj i ravnodupnoj duši, tako da je zaista ljudski duh kako je on disponiran kod pojedinačnih ljudi, nešto različito, potpuno smućeno, i tako reći, slučajno. Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima, a ne u višemu ili zajedničkome.

 

 

Ima takođe idola kao što su oni iz međusobnog saobraćanja i zajednice ljudskog roda, koje zbog trgovine i udruživanja ljudi nazivamo idolima trga. Ljudi se naime druže pomoću govora ali se reči određuju prema pučkom shvatanju. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. Ni definicije i tumačenja, kojima se učeni ljudi katkada žele zaštititi i odbraniti od toga, nikako ne ispravljaju stvar. Naprotiv, reči očito vrše nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivurečja i izmišljotina.

 

goya_double_theatreIma konačno idola koji su ušli u duše ljudske iz različitih filozofskih dogma, a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima teatra, jer držimo, da ima isto toliko proizvedenih i prikazivanih drama, koje su stvorile izmišljene i scenske svetove, koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija. Ali mi ne govorimo o onima koje već postoje, ili pak o starim filozofijama i sektama, jer bi se moglo složiti i sastaviti još više takvih priča; ta premda su zablude različite, uzroci su ništa manje gotovo zajednički. U te opet ne ubrajamo samo univerzalne filozofije, nego i većinu principa i aksioma pojedinih nauka koji su se učvrstili na osnovu tradicije, vere i nemarnosti.

 

Po svom svojstvu ljudski razum olako pretpostavlja veći red i jednolikost u stvarima nego što ih nalazi. I premda u prirodi ima mnogo toga, što je jedinstveno i puno nejednakosti, ipak on dodaje usporedbe, suglasnosti i odnose koji ne postoje..

 Francis Bacon, Novum Organum (1620)

Naša jedina nada leži u istinskoj indukciji. Bekonov cilj je da razvije pouzdan metod za otkrivanje novih istina. Saznanje bi krenulo od osnovnih čulnih opažaja i išlo ka višim stepenima.

Jedini pravi dokaz dolazi iz iskustva (ali to iskustvo nije tek bilo kakvo iskusto) To je sređen i metodički induktivni process. Istinska indukcija nije indukcija prostim nabrajanjem.

U prvoj fazi (tablice pozitivnih instancija) se nabrajaju slučajevi u kojima se pojava javlja.

U drugoj fazi  (tablice negatvnih instancija) se porede okolnosti slične prvim, ali u kojima se ispitivana pojava ne javlja.

U trećoj fazi (tablice upoređenja ili stepena) se akcenat stavlja na jačinu i stepen javljanja pojave.

U poslednjoj fazi preostaje predmet saznanja.

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone