Problem sa Hegelovom terminologijom nije toliko u preteranoj upotrebi žargonskog jezika, koliko u njegovoj slobodnoj i utoliko nesmotrenoj upotrebi svakodnevnih izraza u različitim kontekstima, izvoru iritirajuće nejasnosti koja je samo donekle opravdana teorijom “spekulativnog” jezika i “fluidnošću pojmova”. Upotrebljava termine nekonzistentno; međusobno ih suprotstavlja i poigrava se sa njima.  Svakodnevni izrazi su preuzeli posao pojmova koji su jasno definisani, i najgore od svega, Hegel izgleda da misli da što je termin manje određen ima veće područje primene. Pokušao sam da prikažem način na koji Hegel koristi neke od termina koji se najčešće javljaju u Predgovoru i Uvodu u Fenomenologiju, s obzirom da se kroz ostatak teksta javljaju varijacije ovih termina. Sve termine potrebno je uvek interpretirati u kontekstu, zbog njihove dvosmislenosti i fluidnosti.

riedrich_Hegel_mit_Studenten_Lithographie_F_Kugler

By Franz Kugler – Das Wissen des 20.Jahrhunderts, Bildungslexikon, Rheda, 1931, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2150780

APSOLUTNO – ABSOLUTE (das Absolute): potpuno, samostalno, sveobuhvatno. “Apsolutno” je ujedinjena, spoznata celina – realnost koju možemo saznati. Kada Hegel govori o „znanju Apsoluta” on podrazumeva znati stvarnost (nasuprot znanju naših percepcija i ideja). Kada govori o “apsolutnom saznanju” misli na znanje koje je nepristrasno, neiskrivljeno, potpuno, sveobuhvatno, oslobođeno od protivprimera i unutrašnjih protivrečnosti. Nasuprot: relativnom, ograničenom, uslovljenom, apstraktnom, delimičnom. “Apsolutno znanje” ne znači znati svaki detalj o svačemu. Ono znači imati adekvatnu koncepciju saznanja i Apsoluta i razumevanje da nisu odvojeni i da između njih ne postoji “epistemološki jaz”.

APSTRAKTNO – ABSTRACT (abstrakt): jednostrano, delimično, prazno, lišeno sadržaja. Apstrahovati znači odabrati pojedine aspekte stvari uz isključujučivanje ostalih ili načiniti opštu tvrdnju bez navođenja detalja i konteksta u kome se nalazi. (Na primer, student prve godine filozofije komentariše „Sve je subjektivno“, ili televizijski guru objavljuje “Sve je Jedno.”). Nasuprot: KONKRETNO. “Apstraktno univerzalno” je neadekvatna ili neosnovana koncepcija, poluistina. Apstraktno ne znači „teorijsko“ ili „nejasno“.

AKTIVNOST ACTIVITY (Thun): „činjenje“, nepravilan, veoma uopšten pojam. Nasuprot: pasivnosti, običnoj stvarnosti. Hegel daje sliku svesti, razuma, stvarnosti koju je nasledio od Lajbnica, Kanta i Fihtea, sliku aktivnog shvatanja (auffasen ili aufzufassen), determinaciju sveta iskustva kroz primenu pojmova. To je suprotno od pasivno-prijemčivog modela empirizma i intuicionizma. “Aktivnost” treba da bude tumačena u opštem smislu, ne nužno kao energična akcija ili aktivnost u uobičajenom smislu.  Uporedite kasniji epistemološki pojam “čina” u Evropskoj epistemologiji. U Fenomenologiji: “Razum je svrhovita aktivnost”. Stvarnost je takođe, aktivnost (Duha).

STVARNO, STVARNOST ACTUAL (wirklich, Wirklichkeit): u potpunosti razvijeno, zrelo, u slučaju Duha Istine, određen, “za sebe”. Nasuprot: potencijalnom, mogućem ali još uvek nerazvijenom. “Samo duhovno je stvarno” znači da je samo duhovna koncepcija potpuno razvijena i u potpunosti adekvatna: to ne znači da je samo duhovno stvarno, tj. da postoji. (U uvodu u Filozofiju prava: “Stvarno je racionalno, racionalno je stvarno” što znači da je racionalno ono što je u potpunosti razvijeno u skladu sa svojim unutrašnjim principima i obrnuto. To je tautologija. Ne može se reći da je to nekorektna politička izjava da je stvarno, odnosno, šta god da je slučaj, ono što je racionalno i prema tome ispravno).

[AUFHEBEN]: Ovo je jedan od retkih nemačkih termina koji je dovoljno poznat da zaslužuje posebno objašnjenje. Miler ga obično prevodi sa istisnuti, Bejli negirajući, Kofman promena/poboljšanje. U običnom nemačkom jeziku “pokupiti nešto”; u dijalektici Fenomenologije znači nastaviti, produžiti uz zadržavanje ili očuvanje onog prethodnog. Tako je po Hegelu Hjumova filozofija ‘aufhebung’ Lokovog empirizma zato što zadržava suštinske principe, ali nastavlja rad na posledicima i implikacijama u bitno drugačijoj formi u odnosu na onu Loka. Strani agent bio mogao biti nasilni homeopata koji “aufgehoben” svoju agresiju na prihvatljiviji način kao “dužnost prema državi”. Filozof bi mogao da uzme zdravorazumsku ideju, da zadrži njenu suštinu, i aufhebung-uje je u sofisticiranu filozofsku teoriju. Pored nastavljanja sa zadržavanjem suštinskog sadržaja, aufhebung ima i implikaicju poboljšanja, rasta nečeg originalnog u nešto bolje. Prelazi u Fenomenologiji su trebali da aufhebung one pre njih.

[BILDUNG]: videti RAZVOJ

IZVESNOST – CERTAINTY (Gewissheit): neispitano, naivno, nepromišljeno, uzeto prosto kao očigledno, dato. Obično ide uz NEPOSREDNO. Nasuprot: NEIZVESNO. Prvi stav u svakoj fazi dijalektike “čulna izvesnost”, “samoizvesnost”, “razumska izvesnost.” Ne znači: saznato van sumnje (zbog dobrih razloga). To je stav onog koji zna, ne stepen ili garancija spoznatog. Ali “izvesnost” može i da referira na objekat nereflektivnog potvrđivanja, kao u “to je izvesnost”.

SPOZNAJA  – COMPREHENSION (begreifen; aufzufassen): više od znanja: “hvatanje” i “držanje”; saznajna kontrola. Svaka spoznaja, za razliku od “razumevanja”, je samo-spoznaja, samosvest. Begreifen je povezan sa pojmom (Begriff) i uključen u apsolutno znanje: aufzufassen je više “aperhendiranje” ili prepoznavanje bez refleksije. Spoznaja uključuje mogućnost objašnjenja, jasnog izražavanja, opravdanja. Nasuprot: naivnosti, ravnodušnosti.

POJAM – CONCEPT (Begriff): alat kako za razumevanje tako i razum. Za Kanta, pojam je “pravilo” za tumačenje iskustva. Kada Hegel govori o pojmu on ponekad misli “pojmovi” (generalno). U Fenomenologiji on često misli na najadekvatniju koncepcija sveta kao celine. Ali ovo takođe uključuje najadekvatniju koncepciju od onih koje koristimo za razumevanje sveta. Tako da neko može da kaže da je “Pojam” tačna koncepcija o ulozi pojmova u svetu. Hegel bi odbacio Kantovu distinkciju između apriori i empirijskih pojmova na osnovu toga što nijedan pojam nije nužan izvan određenog konteksta, iako bi on takođe smatrao da izvesni pojmovi mogu biti nužni i “konstitutivni” za određene delove svesti. Na primer, pojam “uzroka” je nužan za i deo je pojmovne strukture nečega što je njutnovska mehanika, ali ni u kom smislu nije a priori znanje uopšte. Pošto Hegel smatra da je najadekvatniji pojam nečega uvek pojam celine, često koristi “pojam” prosto da bi ukazao na koncepciju stvari u njenoj celini (na primer govori o “pojmu životinje” kao živog bića, a ne delova tela kako bi video neko ko se bavi anatomijom.) Pošto je Hegelu bitan način na koji se pojmovi menjaju, on takođe koristi “pojam” da ukaže na proces pojmovnog razvoja. Ova veoma različita značenja su obično očigledna iz konteksta. Nasuprot: intuiciji (Anschauung) ili neartikulisanom shvatanju; obično se stavlja sa objektom u uvodnim poglavljima Fenomenologije, i ponekad se stavlja nasuprot slike (Vorstellung), koje je Miler preveo kao “slikovito mišljenje”. Miler i Bejli Der Begriff obično prevode kao “pojam” tako sam i ja upotrebljavao.

KONKRETNO – CONCRETE (konkret; takođe wirklich): celina, sama stvar. Nasuprot: apstraktnom. Ne znači “pojedinačno“ ili „jednoobrazno“ osim u smislu “u svojoj celini”. Trotoar ispred biblioteke je napravljen od betona, ali nije konkret.

USLOVLJENO – CONDITIONED (bedingt): ograničeno, konačno, zavisno od konteksta.  “Uslovljeno univerzalno” (Unbedingtallgemeinen) = svojstvo (Eigenschaft), npr. crvenilo, slatkoća.

SVEST – CONSCIOUSNESS (beuwsstsein): znati nešto, biti svestan nečega. Svest nije samo “fizička” (Bejli ponekad tako prikazuje), ona se ne odnosi na samo-ograničavajući “um”. Kao savremeni fenomenolozi, Hegel tvrdi da svest uključuje svoj “objekat”. Generalno, to znači imati iskustvo; malo određenije (u prvom delu Fenomenologije), znati nešto. Svest ne bi trebalo posmatrati, prema Hegelu, kao „mentalnu oblast“ koja bi sebe postavila u kvazi-prostorne i dualističke Kartezijanske metafore. Zajedno sa Kantom, Hegel svest vidi pre svega kao aktivnost. Dalje, svest ne ukazuje na svesnost ili znanje pojedinačne osobe, već prosto znanje uopšte; “Poznato je da je život na zemlji nastao pre 3.5 milijardi godina”. Pitanje koje sledi nije “ko je tvorac?” već “Kako znamo? – Na kojim osnovama?“ Pošto svest na kraju sebe prepoznaje kao Duh, to jest, kao sve, „svest“ nije suprotnost bilo čemu; u stvari Hegelov cilj je da pokaže da ne postoji ništa “spolja” ili nasuprot “svesti”. Na kraju, dakle, postaje prazan termin, bez upotrebe. Ipak, u različitim stupnjevima Fenomenologije, svest postavlja sebe nasuprot nečeg drugog, svog “objekta”, ili onoga čega je svesna. U prvom delu Fenomenologije, na primer, svest je suprotstavljena objektima koji su nam “dati” kao “neposredni”. U prvoj polovini Fenomenologije, svest (koja uzima svoj „objekat“ kao nešto drugačije od sebe) je u suprotnosti samosvesti, koja sebe smatra svojim objektom. Ali, do kraja knjige, Hegel jasno navodi da svest zapravo nije suprotna bilo čemu, ili parafrazirajući Fihtea, ne postoji ništa u ili za svest što svest nije, na neku način, ubacila.

ODREDITI, ODREĐENO – DETERMINE (bestimmen, bestimmt): konceptualizova-ti/no, artikulisati, izdvojiti/prepoznatljivo, partikularizovati/partikularan, specifikovati/specifičan. “Odrediti” ima sličnu ulogu u Hegelovoj epistemologiji kao Kantovo “konstituisati”, Fihteovo „namestiti“; ono znači “dati formu” Određeni objekat ima formu. “Misaono određenje” (vidi u Fenomenologiji) (24, 91, 46) – (Gedankenbestimmung): dati formu iskustvu kroz misao. Nasuprot: neodređen, bez forme.

RAZVOJ – DEVELOP/DEVELOPMENT – (bilden, Bildung): dobiti formu, rasti. Razviti sebe (sich bilden) – obrazovati. „Metafora korena“ čitave Fenomenologije – rast i obrazovanje. Hegel nekoliko puta koristi sliku drveta koje raste ili deteta koje raste kako bi ilustrovao svoj model filozofije, ali je možda dominantna filozofska slika Platonova metafora obrazovanja, u kojoj filozof vodi neobrazovane van senki do svetla Istine.

DIJALEKTIKA, DIJALEKTIČKI POKRET –  DIALECTIC, DIALECTICAL MOVEMENT (Dialektik, dialektische Bewegung): razgovor, razvoj kroz različite i očigledno suprotne ili kontradiktorne faze. Termin se javlja iznenađujuće retko u Fenomenologiji. Hegel ne smatra sebe “dijalektičarem”, već pre “spekulativnim filozofom”. Dijalektika za njega nije metod dolaženja do istine, već sama istina, tj. sama aktivnost filozofskog mišljenja. Hegel u Predgovoru kaže da je istina “celina”, “proces kao i rezultat”. Dijalektika je taj proces. U Logici, dijalektika se stavlja nasuprot refleksiji, spekulaciji i filozofskom razvoju, dok se u Fenomenologiji grubo rečeno izjednačavaju. Elementi dijalektike su “iskazi” (Sätze), i stoga je vezana za pojmove i za jezik. Dijalektika je proces razvoja adekvatne koncepcije sveta, izvođenjem krajnjih zaključaka iz širokog spektra koncepcija.

SUŠTINA – ESSENCE (Wesen): šta stvar zaista jeste, stvar-po-sebi, njeno pojmovno jezgro. Nasuprot: slučajnom, loše oblikovanom, ili nerazvijenom. Pojam “suštine” nije razvijena u Fenomenologiji: ona je detaljno ispitana u Logici (gde je definisana kao biće-za-sebe”, “predstava pojma”.) U Fenomenologiji suština često referira na potpuno razvijeno biće, idealni primer.

ISKUSTVO – EXPERIENCE(Erfahrung): svest o objektu. Nije: osećaj, “sirovo iskustvo”, “čulni podatak” ili intuicija. Iskustvo uključuje svoje objekte („Ono iskustvo koje sam imao prošle noći!“). Iskustvo nužno uključuje konceptualizaciju. U pitanju je generalna koncepcija, koja nije ograničena na znanje (kao kod Kanta), već uključuje i praktično, religijsko, estetičko i moralno iskustvo. Hegel bi se složio sa Kantom da “svako znanje počinje iskustvom”, ali on daje “iskustvu” širu i manje tehničku interpretaicju nego Kant. Za početak, on uključuje proces refleksije i razumevanja iskustva kao suštinski deo iskustva, i on je takođe u svoju koncepciju iskustva ugradio pojam procesa, a ne samo trenutnu svest o nečemu. Prvobitni naslov Fenomenologije bio je Nauka o iskustvu svesti.

SPOLJNI PRINCIP: nije u samom subjektu. Na primer, bavljenje filozofijom da bi se zaradio novac, a ne zbog intristične fascinacije idejama. Nasuprot: UNUTRAŠNJI PRINCIP.

TEČNO, FLUIDNO (flüssige): fleksibilno, ne-rigidno i ne-ustaljeno. Hegel često koristi ovu sliku kako bi kontrastirao razum sa razumevanjem i pojam sa Kantovim fiksiranim kategorijama. Poenta je da reflektovanje o pojmovima koje upotrebljavamo, ocenjujemo i sl. vodi do promene tih pojmova. To je razlika, da upotrebimo Vitgejnštajnovu metaforu, između jednostavnog igranja igre pri čemu se pravila ne preispituju i preispitivanja same igre u kom slučaju možda promenimo pravila. “Igra” je u ovom slučaju znanje po sebi. Nasuprot: fiksirano, rigidno, dogmatsko.

ZA SEBE (für sich): reflektivno, po sebi, određen, samorazumevajuć, u potpunosti razvijen. Ova značenja se ne spajaju, i ovo je jedan od problema sa ovim ključnim terminom (i njegov komplement “po sebi” (an sich)). Istina je “za sebe” kada spozna sebe. Ljudsko biće je “za sebe” kada je on ili ona nezavisno i samoreflektujuće, ali takođe i povučeno, odsečeno. Nasuprot: za nas”, obično. Nije generalno suprotstavljen sa “po sebi”, osim kada se ne misli na potencijalno („po sebi“) nasuprot aktuelnom („za sebe“).

ZA NAS (für uns): često korišćena fraza, Hegelov način da ukaže na to da narator teksta nije svest koja se u tekstu ispituje. To je takođe alat koji Hegel koristi da nas spreči da upadnemo u Kantovu koncepciju stvari ili sveta “u sebi”. Stvari i svet su uvek za nas, tj. u Kantovim terminima “pojavni”(phenomenal). U prvom delu Fenomenologije, ovo “za nas” nas drži odvojene od teme: na kraju knjige, “za nas” je identično sa Duhom “u i za sebe”. Obično nasuprot “ZA SEBE”.

FORMALIZAM (Formalismus): referenca na Šelinga, koji je počeo od apstraktne forme i primenio je “na štagod da se našlo na putu”. Suprotno od: DIJALEKTIKA i RAZVOJ

FORMA SVESTI – FORM OF CONSCIOUSNESS (Gestalt des Bewusstseins): samodovljan i nezavisni pojmovni okvir, faza u duhovnom razvoju; poglavlje u Fenomenologiji. Slobodno rečeno “forma života”, a konceptualni stil života. Miler razlličito prevodi “Gestalt” kao „oblici“ i „obrasci“, kao i “forme”, što izaziva konfuziju u tekstu.

[GEIST]: videti DUH

IDEJA (Idee; Gedanke): Apsolut Logike, ono što „napreduje kao Priroda, Duh i Logika.” U Fenomenologiji Apsolutna istina. Ali, Idee nije suštinski pojam kao takav u Fenomenologiji, a Gedanke je češće prevođen kao “misao” (videti MISAO).

NEPOSREDNO – IMMEDIATE (unmittelbar): intuitivno, naivno, “jednostavno znam”. Nerazvijeno i nezavršeno. Nepromišljeno. Nasuprot:  POSREDNO, promišljeno.

PO SEBI – IN ITSELF (an sich): potencijalno ili “implicitno”; ako se razmatra pojedinačno, ne kao objekat samo za nas, nereflektivan: suštinski ili intristično. Svako od ovih značenja se često javlja u Fenomenologiji. Hegel kaže da je novorođena beba “po sebi” – ona je stvarno, izvesno, ali samo potencijalno čovek. Kantova stvar-po-sebi je stvar koja se smatra različitom od bilo kog potencijalnog doživljaja ili opažaja te stvari. Duh ili svest je prvo “po sebi” odnosno nereflektivan. Hegel često pravi razliku između forme svesti po sebi (ili kako ona vidi određene stvari) i “za nas” iliti kako vidimo određenu pojavu. Na primer, hedonizam, po sebi, može smatrati da je zadovoljstvo najveće dobro, ali možemo videti iz naše superiorne perspektive da hedonista primarno ne traži zadovoljstvo već nešto drugo. Primetite da “po sebi” u upotrebi nije kontrastiran sa “za sebe” već su manje ili više jednaki: jedan od obmanjujućih klišea u Hegelovoj pedagogiji je da su “po sebi” i “za sebe” uvek suprotni termini (projekcija koja možda ide do Sartra koji je pozajmio ove termine od Hegela i pretvorio ih u fiksne i suprotne termine).  “Po sebi” i “za sebe” su suprotni termini samo kada su značenja “potencijalni” i “aktuelni”. Ponekad “po sebi” znači “iz ograničene perspective”, tj. “Po sebi, eugenika nije loša koncepcija; postaje takva kada je u rukama rasističkih zilota”. Slično “po sebi” znači “u srži” ili suštinski npr. Po sebi to je dobra ideja, ali je egzekucija loša.”Sve ovo postaje problem kada se insitira da se “po sebi” (i “za sebe”) konstruišu kao tehnička terminologija. Kao i u engleskom, običan kolokvijalni izraz dobija jasnije značenje u kontekstu. Upotreba koja je tehnička je Kantova koncepcija “stvari po sebi” ali ova upotreba je ograničena na poglavlja 1-3.

PO SEBI I ZA SEBE (an und fur sich): potpuno razvijeno; Apsolut, Bog, aktuelizovani Duh.

POJEDINAČNO (einzeln (adj.), Individuum): jedna osoba ili stvar. Nasuprot: concept, duh. POJEDINAČNOST (Einzelnheit). Nasuprot: duhovnost (Geistigkeit)

UNUTRAŠNJI PRINCIP: u biologiji težnja organizma za samoodržanjem. U svesti i filozofiji takođe i težnja za potpunom spoznajom. Intristična motivacija, kao što je činjenje aktivnosti radi nje same. Vidi TELEOLOGIJA

ZOR (opažaj) – INTUITION  (Anschauung): direktno ili neposredno poznavanje kroz čula ili kroz nepojmovno iskustvo. Kod Kanta je element čulnosti konceptualizovan razumevanjem. Hegel ne priča o zoru (opažaju) i čistom čulnom iskustvu, osim u negativnom smislu. Ne postoji ništa što bi moglo da se kaže i nepojmovnom iskustvu, ukoliko ga i možemo nazvati iskustvom. Nasuprot: POJAM

INTUICIONIZAM – INTUITIONISM: filozofski pokret (koje je u Hegelovo vreme vodio F. Jakobi) koji je verovao da apsolutno znanje možemo imati samo kroz direktno ili nepojmovno iskustvo. (pošto pojmovi ometaju takvo iskustvo).

BESKONAČNO – INFINITE: samostalno, apsolutno, autonomno, organsko. Nije: bez kraja, večno. Nasuprot: konačno. U Logici (94, 95) “pravo beskonačno” je apsolut koji sadrži sve svoje delove; “lažna beskonačnost” je jednostavno “negativ”, beskonačna serija. Bilo koja živa stvar je “beskonačna” u smislu da je system koji sadrži sve svoje delove (Fenomenologija, 4. poglavlje). Primetite da nešto beskonačno u jednom smislu može biti konačno u drugom. Živa stvar je “beskonačno” kao živo, ali je naravno ograničeno i zavisno od svog okruženja, svoje vrste i drugih živih stvari. Stoga, jedino istinski beskonačno biće je živi univerzum, ili apsolutni Duh.

Original: Robert Solomon, In the Spirit of Hegel, p273, Oxford University Press

Prevod: Miroslav Ostojić, Đorđe Cvetković