Preciznost izražavanja

Sigurno je svako od nas više puta imao priliku da tokom pismene ili usmene konverzacije ne dobije od sagovornika odgovarajuću ( ili željenu) povratnu informaciju. Ponekad imamo osećaj da nas osoba preko puta ne razume ili još gore, pogrešno razume. Često su uzrok tome dvosmisleno izgovorene fraze, komplikovanost teme o kojoj raspravljamo, pogrešno akcentovane reči ili u krajnjem slučaju neznanje o tome kako pravilno komunicirati. Pravilno komuniciranje obuhvata jedan širi aspekt koji nećemo detaljno razmatrati u ovom tekstu, već ćemo se fokusirati na neke najvažnije elemente.

.

gzlIf-3-out-of-5-Smokers-dieFoto: Img humour

Da nam konfuzne i neprecizne reči ne bi pravile probleme ili neke neočekivane ishode, potrebno je naučiti kako da precizno i jasno izražavamo svoje misli. Na prvi pogled izgleda smešno: ,, Kako to, pa svako od nas zna pričati? Uostalom, ko me ne razume ne mora ni da sluša.“ Ovo je donekle tačno; svi ljudi su sposobni da šalju određene informacije u okolinu. Međutim, morate imati na umu činjenicu da niko od nas nije otvorena knjiga i da drugi ljudi ne mogu pročitati o tome šta se nalazi u našim glavama. Stoga, ukoliko nam je stalo da iznosimo svoje stavove, mišljenja i da te iste okolina razume, prvi korak je da naučimo iznositi misli što jasnije i preciznije, jer će od toga u velikoj meri zavisiti i celokupna atmosfera konverzacije. Ovo trebamo znati nezavisno od oblika konverzacije; možete pričati sa poznanikom, učestvovati u debatama, pisati seminarski rad, diskutovati sa profesorom preko mail-a i slično.

S obzirom na to da je komunikacija neizostavni deo ljudske svakodnevnice, tekst ili uputstvo „Kako napisati rad iz filozofije” Džima Prajora bi mogao da posluži kao priručnik za precizno komuniciranje u svakodnevnom životu. Nebitno da li pričate sa komšijom ili pišete naučni rad, ne želite biti pogrešno shvaćeni.

Šta trebamo uzeti u obzir?

Džim Prajor savetuje da uvek računate da je vaš sagovornik neupućen. Tako ćete se potrudili da što jasnije izrazite ono što želite reći. I ne samo:

“ .. zamislite da je čitalac lenj, glup i zloban.”

,,Lenj je zato što ne želi da odgoneta šta vaše zavijene rečenice znače i ne želi da odgoneta u čemu se sastoji vaše tvrđenje ukoliko to već nije očigledno.”

Glup je, tako da morate sve da mu servirate jasno i sažvakano.”

,,I zloban je, tako da neće čitati vaš rad dobronamerno i blagonaklono. (Na primer, ako kažete nešto što se može interpretirati na više od jednog načina, on će pretpostaviti da ste hteli da kažete onu manje prihvatljivu stvar.)”

Odbrana svoje tvrdnje ( kako pravilno argumentisati)

Pored preciznosti, kvalitetna rasprava uključuje i još neke neizostavne elemente, bez kojih bi naše tvrdnje  imale  prizvuk običnog ,,brbljanja”. Preciznost jeste veoma bitan, ali ne i dovoljan uslov za pravilno iznošenje stavova. Potrebno je nešto što će dati snagu vašim tvrdnjama i ubedljivost Neko može vrlo jasno da vam saopšti stav “Ja verujem u Božije postojanje, zato što osećam da Bog postoji”. Rečenica je precizno izrečena, i odnosi se na verovanje jedne osobe, ali ovo nije dovoljno da se osoba koja ne veruje u Božje postojanje u njega i ubedi. Situaciju možemo sagledati i iz sledećeg ugla:

– Verujem da Bog postoji.

– Zašto veruješ?

– Moj prijatelj tako kaže.

Prvo pravilo u odbrani svojih stavova je da iza “ja mislim” ili “ja smatram”, treba da dođe i “zato što” ili “zbog”; dakle potrebno je da navedemo razloge zbog kojih bi se neko složio sa našim tvrđenjem. Međutim, u razloge koji imaju jaku argumentativnu vrednost se ne mogu svrstati priče naših komšija, prijatelja i slično. To su anegdote, argumenti treba da imaju drugačiju formu.

U svakodnevnom životu zaključujemo o mnogim stvarima i često ne razmišljamo o formalnim logičkim pravilima. To u većini situacija nije ni neophodno, ali ukoliko vodite raspravu na nekom višem nivou i ukoliko u njoj branite neki svoj stav, potrebno je ispravno argumentisati, a ispravno argumentisanje nisu priče tipa “rekla-kazala”.

Evo jednog primera ispravnog zaključivanja:

Sokrat je čovek (premisa 1)
Svi ljudi su smrtni (premisa 2)
Sokrat je smrtan.  (zaključak)

Premise su ono od čega polazimo u zaključivanju. U situaciji kao što je ova, a to je gde je zaključivanje ispravno i zaključak sledi iz premisa, potrebno je još  da ispitamo i premise. To pre svega znači da vidimo da li su uzete samo kao pretpostavke ili predstavljaju tvrđenja (nešto provereno).

Pristrasnost kao glavna pretnja ispravnom zaključivanju

Naše intuicije, preferencije ili želje su faktori koji  mogu  u velikoj meri ometati realno sagledavanje stvarnosti. Neke od njih su: cherrypick

Confirmation bias je težnja da informacije interpretiramo samo tako da nama odgovaraju. Ovde spada i pojava da se više  bavimo  onim informacijama koje potvrđuju naše mišljenje, a da pri tome  zapostavljamo  one koje bi mogle tvrditi suprotno. Ova tendencija naziva se još i cherry picking. ( Primer sa čovekom koji veruje u Boga jer on prosto oseća da je to istina)

 

Anchoring effect (efekat sidra) jeste naša tendencija da na osnovu referentne vrednosti procenjujemo cenaostale. Problem? Veoma smo loši u tome, zbog toga što referentna vrednost ima na nas više uticaja nego što smo mislili.

Cena proizvoda pre sniženja je 1000 dinara, a posle sniženja 850, zašto ga ne biste kupili. (iako objektivna vrednost može biti znatno manja)

Da li mislite da ove cipele vrede 5000 dinara?  Da, a zašto ih ne biste kupili za 3000?

 

Zaključili smo da…

 

11170320_10206854852559987_1643935769025948955_n

 

Određeni faktori u komunikaciji bitno utiču na kvalitet iste. Jasnost i preciznost nam donosi shvaćenost. Dobro argumentisanje će izbeći sferu brbljanja ili narodski rečeno “mlaćenja prazne slame”,  a može prouzrokovati i promenu pogrešnih stavova kod sagovornika.

Ekspresivna stabilnost je takođe veoma bitan momenat tokom komunikacije. Čest je slučaj rasprava koje sadrže sve navedene elemente potrebne za pravilno komuniciranje, ali se završe svađom, vređanjem obaranjem stolova i slično. Zbog toga je vrlo bitno u njih ulaziti sa dobronamernim stavom. Ne morate svaki put promeniti sagovornikovo mišljenje, to se čak vrlo retko dešava zbog nekih razloga koji su lične prirode, ali erupcija negativnih emocija zbog suprotnih mišljenja svakako nije poželjna. Sagovornici trebaju imati na umu da u kvalitetnoj raspravi napadaju stav ili tvrdnju druge osobe, a ne njegovu ličnost, negov moral ili neke druge osobine.  Zbog toga je nepristrasnost veoma bitan faktor koji ukazuje na visok stepen kritičnosti i moći  da sagledamo stvarnost iz neke druge perspektive, van okvira ličnih preferencija ili potreba. Nije loše proveriti šta  drugi ljudi misle, greška je ne preispitivati kako tuđe, tako i svoje stavove.

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone