1. Povremena upotreba marihuane povećava stepen budnosti verovatno zahvaljujući boljem kvalitetu sna, pokazuje skorašnje istraživanje. Naučna fantastika

Istraživanja pokazuju da korišćenje marihuane može izazvati moždana oštećenja ukoliko se koristi u pubertetu.  Redovna upotreba marihuana u pubertetu, može smanjiti moždane funkcije, takođe može povećati rizik od razvoja opasnih psihijatrijskih poremećaja kao što su shizofrenija. Ovo nije slučaj kod upotrebe marihuane kod odraslih. Ovo su značajne informacije za pisce zakona koji se tiču legalizacije ove droge.

Naučnici, uključujući Saru Pijađe Hogvort, istraživača iz Keler laboratorije počeli su sa istraživanjem oscilacija u korteksu miša. Ove oscilacije su obrasci aktivnosti neurona u mozgu i smatra se da utiču na veliki broj funkcija u mozgu. Ove oscilaciju su abnormalno velike kod pojedinaca koji boluju od shizofrenije i drugih psiholoških poremećaja. Naučnici su izložili miša jako malim dozama marihuane tokom dvadeset dana, a nakon toga su ga pustili da se vrati braći i nastavi da se razvija normalno. Kod njega su oscilacije u korteksu bile povećane. Pored toga kognitivno ponašanje ovog miša je bilo nepodesno.

Nakon toga su vršili eksperiment na odraslom mišu koji nikada ranije nije bio izložen korišćenju marihuane. Kod njega su oscilacije u korteksu i ponašanje ostali u domenu normale. Ovo pokazuje da je korišćenje droge kritično u periodu adolescencije. Nakon toga su posmatrali druge regije u mozgu. Najoštećeniji je bio deo mozga koji je zadužen za planiranje i kontrolu impulsa. Ovo je regija koja obično ne funkcioniše dobro kod osoba sa shizofrenijom.

Doktorka Keler i njen tim smatraju da ovo važi i za ljudsku vrstu, da marihuana može izazvati trajna oštećenja samo ako se koristi u toku razvoja.

 

2. Naučnici su uspeli da promene boju krila leptira od braon do ljubičaste u samo šest generacija. Nauka

Leptiri mogu da promene boju: Naučnici sa univerziteta na Jejlu su izabrali najnestalniji medijum za svoja istraživanja o biomimikriji: Oni su promenili boju leptitovih krila.

butterfly-956342_1280Pritom su proizveli prvu strukturalnu promenu boje kod životinja u kojoj su uticali na evoluciju. Ovo otkiće može imati posledice za fizičare i inženjere koji pokušavaju da koriste evolutivne principe u dizajnu novih materijala i uređaja.

Antonio Marteiro, bivši profesor ekologije i evolutivne biologije sa Jejla koji sada predaje na univerzitetu u Singapuru, kaže da su zamislili novu ciljnu boju za krila leptira, iako nisu znali da li je moguće da krila dobiju takvu boju, i za nju su izabrali pet vrsta leptira.

Monteiro i njegov tim su uspeli da promene boju krila leptira Bicyclus anynana iz smeđe u ljubičastu. Bilo im je potrebno samo šest generacija. Malo toga je poznato o evoluciji strukturalnih boja u prirodi, iako su istraživači radili na tome mnogo tokom proteklih godina. Većina pokušaja u biomimikriji uključivala je pronalaženje odgovarajućih rezultata u prirodi i jednostavne pokušaje da se oni ponove u laboratoriji.

Hui Cao profesor primenjene fizike ističe da je ovo način da naučimo nešto od prirode.

Kako objašnjavaju naučnici, algoritmi prirodne selekcije mogu izabrati više karakteristika istovremeno. Promena u željenu boju je postignuta pomoću promene debljine krila – koja su  istanjena. Trebalo im je manje od godinu dana da je pretvore iz ljubičaste u smeđu. Na ovu ideju su došli zbog toga što se ta promena već desila kod vrste srodne tom leptiru.

 

3. Naučnici su otkrili novi mehanizam starenja povezan sa lošom DNK popravkom. Nauka

Eksperimenti sa miševima pokazuju da popravka DNK (kroz spajanje ne-homolognih krajeva) opada sa starenjem.

Akumulacija genetskih preuređenja je karakteristična za starenje. Preuređenja u genomu su uzrokovana pogrešnim popravkama DNK (odnosno dvostruke zavojnice tzv. DSB). Zato su naučnici pretpostavili da ove popravke tokom godina postaju manje efikasne.

Spajanje nehomolognih završetaka (poznato pod engleskom skraćenicom NHEJ) je zaduženo za većinu popravki. Da bi se ispitale promene vezane za starenje, naučnici su generisali model miša u koga je ugrađen izveštač. Kod ovog modela popravke su proizvod enzima koji je specifičan za mesto na kome je ugrađen izveštač. Na ovaj način se mogu porediti rezultati različitih tkiva istog miša kao i miševa koji su u različitom uzrastu.

nhej

Foto: biomedcentral.com

Naučnici su otkrili da je spajanje završetaka efikasnije na koži, plućnim krilima i bubrezima, a manje efikasno kod onih povezanih sa srcem i mozgom. Tokom godina ova spajanja postaju sklonija greškama.

Oni veruju da su obezbedili dobar model miša za ispitivanje spajanja nehomolognih krajeva te se nadaju da će ovaj model obezbediti mehanizam za otkrivanje veze između nestabilnosti genoma i pojavljivanja raka sa godinama.

 

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone