Tag Milan M. Ćirković

Opšta teorija žirafa

U izdanju Heliksa objavljena je zbirka kritičkih eseja o nauci “Opšta teorija žirafa”

Kao i u Artefaktu za svemirsko putovanje, ogledi ovde sakupljeni ponajviše se bave naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti. Prva dva dela, Strategije nauke i Strategije umetnosti, dobrim delom su upravo samoobjašnjavajući; njima je autor, nakon dužeg premišljanja, dodao i treći deo, tematski različit, ali po tonu srodan, Doba katastrofa, koji je od neposrednog praktičnog značaja, a pokazuje u kojoj meri kratko pamćenje, povodljivost za senzacijama, kolektivističke mantre, različite kognitivne neobjektivnosti i slične pojave otupljuju oštricu našeg racionalnog pogleda na svet upravo u sadašnjem trenutku, kad se suočavamo s najtežim izazovima i najvećim pretnjama od doba pojave čoveka kao biološke vrste na Zemlji.

Esej  “Dole objektivnost” dostupan je ovde

Read more on Opšta teorija žirafa…

“Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”

Predavanje “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”, održaće  prof. dr Milan Ćirković u četvrtak, 15.12.2016. u 12:00 u velikoj sali Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

 

Apstrakt: Svedoci smo sve češćeg korišćenja termina antropocen kao oznake za epohu evolucije zemaljskog sistema u kojoj je ljudska vrsta postala dominantni faktor promena. Istovremeno, aktuelne su brojne negativne, često veoma burne reakcije na uvođenje antropocena. U ovom predavanju skiciraću osnovne razloge za uvođenje antropocena, kao i značaj ovog pojma ne samo za geo-nauke, već i za ekologiju, ekološku etiku, analizu rizika, studije budućnosti, pa i političke i pravne nauke. Pokazaću u kojoj meri – samo naizgled paradoksalno – uvođenje antropocena predstavlja pobedu u borbi protiv antropocentrizma, kao prevaziđenje i vannaučne ideologije koja direktno ugrožava budućnost, pa i sam opstanak ljudske vrste na planeti. Kritika antropocena ne samo da najčešće predstavlja odraz neznanja i uticaja pseudonauke, već veoma često ima sve elemente prevarantskog i kriminalnog odnosa prema nauci.

Read more on “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”…

Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem

moralno poboljasnje i totalitarizam

Foto:jetpress

Novi članak “Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem”  prof. dr Milana Ćirkovića i prof. dr. Vojina Rakića objavljen je i slobodno dostupan ovde.

 

 

Read more on Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem…

Lana Del Rej i studije budućnosti

Američka pop-rok-indie pevačica Lana Del Rej nije ličnost koju bismo na prvi pogled povezali sa naukom i filozofijom. Međutim, izgled često vara – ili, pak, ne vara – i brojni naučnici, filozofi i tzv. javni intelektualci bi od nje mogli ponešto da nauče. U junu 2014. godine, u intervjuu magazinu The Fader, g-djica Del Rej je otpisala feminizam kao nezanimljiv i kontrastirala ga sa drugim, zanimljivim temama:

Read more on Lana Del Rej i studije budućnosti…

Dole objektivnost!

Ovaj članak je deo publikacije: “Opšta teorija žirafa i drugi eseji”

Update: U izdanju Heliksa objavljena je zbirka kritičkih eseja o nauci “Opšta teorija žirafa”

Objektivne teškoće i subjektivne slabosti bila je jedna od omiljenih mantri nekadašnjih komunističkih rukovodilaca kadgod je trebalo objasniti bilo kakav neuspeh ili problem. Čak i rogobatna priroda totalitarnog žargona iz tog doba jure ne uspeva da u potpunosti poništi montipajtonovsku provokaciju sadržanu u ovoj sintagmi – šta su subjektivne slabosti znamo (korumpirani direktori, preko veze zaposleni rođaci, radnici koji kradu toalet-papir iz firme itd.), ali šta bi mogle biti objektivne teškoće? Pošto mantru ionako ne koristimo kad cveta hiljadu cvetova, sunce-sija-a-vetar-ćarlija, nego baš onda kad se nalazimo u teškoćama, čemu onda služi taj atribut objektivne? Iako se u originalnom dinosaurovskom kontekstu suvišno razmišljanje nikako nije ohrabrivalo (naprotiv!), mi se danas možemo osetiti isprovocirani da to s objektivnim teškoćama ispitamo u kreativnom i kritičkom okruženju kakvo je naučno.

Read more on Dole objektivnost!…

Mendeljejev i galijum: moć teorije

Hemijski element sa atomskim brojem 31 zvanično je 1875. godine otkrio francuski hemičar Pol Emil Lekok de Boabodran i to najpre spektroskopskom analizom primesa unutar u prirodi relativno čestog minerala sfalerita, a zatim i direktnom elektrolizom baze koja ga sadrži. Dobio je ime po starom nazivu za Francusku – Galija – na oduševljenje tadašnje, dominantno nacionalističke, francuske i evropske javnosti (njegov prvi sused po atomskom broju i današnji blizak rođak po primeni u svetu poluprovodničke elektronike, germanijum, izolovan je desetak godina kasnije, 1886, naravno u Nemačkoj).

Read more on Mendeljejev i galijum: moć teorije…

© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑