Slučaj doktorata ministra Stefanovića dobio je dosta medijske pažnje kako zbog toga što predstavlja potencijalni skandal za obrazovanje, tako i zbog otvaranja teme cenzure medija. Jedna od izjava koja se provukla medijima je i ona profesorke FPN-a Snežane Đorđević koju je preneo B92:
Mi smo daleko ispod standarda Oksforda i Kembridža. Setite se, imali smo izolaciju, nismo imali knjige, literaturu i ti standardi su nažalost pali. I zato mislim da nije primereno govoriti da je vrlo loš rad”.
Uz odbranu pomenutog rada profesorka Snežana je dala kvazi-argument koji kaže da ni ostali u Srbiji nisu bolji. U prevodu – ovaj rad nije ni blizu svetskih standarda, ali je za naše standarde dobar.
Par izgovora koje je ubacila zvuče neverovatno. Izolacija? Nismo imali knjige i lietraturu? Nabavljanje literature zna biti teško, i pojedini fakuleti bi morali da porade na tome da studentima olakšaju dolazak do iste, ali ove izjave su u najmanju ruku problematične. Izolacija u doba modernih tehnologija, u 2013. godini? Stvarno?
Ono što smeta više od nespretne odbrane Stefanovićevog rada je nipodaštavanje našeg sistema obrazovanja(da bi se opravdao nedostatak kvaliteta u pojedinačnom slučaju). Da li su svi u Srbiji “daleko ispod” kolega sa Zapada? Beogradski Univerzitet je ušao na Šangajsku listu 500 najboljih što je pokazatelj da određeni kvalitet postoji. Ne završavaju se fakulteti “preko noći” i nemaju svi studenti najbolji prosek.
Peščanik
Ni u tekstu posvećenom analizi doktorata ministra Stevanovića ne navodi se ništa pozitivno o našem obrazovanju. “Mnogi su do svojih diploma došli podmićivanjem ili drugim sumnjivim putem.” – naravno, ovo ne znači da autori tvrde da su svi došli do diploma na sumnjivi način, ali ovo “mnogi” može značiti i 1% i 99%. Obzirom o kom prekršaju se radi, i 1% se može svrstati pod ovaj pridev (1% od broja svih ljudi koji završe fakultet nije tako mali broj). Analiza bi svakako bila potpunija kada bi se navela šira slika koja je sigurno znatno šarenija, a ne samo pojedinačni slučajevi.
Ostavite odgovor