Tag moj omiljeni pesnik

Obaveštavamo vas da je otvoren konkurs za peti broj časopisa Zvezdani Kolodvor.

Pesme i priče možete slati do 15. marta 2016. godine. Tema ovog broja je "Moj omiljeni pisac ili pesnik". Možete neovisno od teme poslati pesme, priče, biografije, fotografije, slike i sve ono što je vama važno, a želeli biste da podelite sa nama.

Mail je: klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com  Konkurs je kao i do sada, otvorenog srca za sve vas!

Kao inspiracija neka posluže Vladimir i njegov prijatelj Danojlić:

[caption id="attachment_1960" align="alignleft" width="270"] Nemanja Panic "By The Rivers Dark" (oil on canvas)[/caption]

Koliko je knjiga koje nikad nećemo pročitati, ne zato što ne bismo imali vremena ili volje, već što ih nećemo susresti u pravom času. Čovek ne bira ni iskustva ni lektiru. Svaka stvar ima svoj čas: ponečemu, čas nikad ne dođe. Umetnost je obilata, život kratak..

Ko ne poznaje onaj prokleti nesavljadljivi otpor, koji nam preči da se pribiližimo izvesnim čuvenim delima? Znamo da bi ih trebali pročitati, pokušavamo, silimo se, ali ne ide. Ja sam bar trideset puta započinjao sa čitanjem Geteovog Fausta, i nikad nisam otišao dalje od prologa. (Prolog sam čak i zavoleo.) Uzalud svest o značaju i potrebi, kad se duša nije pripremila za pričest..

Ljudi i knige su u kovitlacu. Do velikih susreta ne dolazi svaki dan. Tek ponešto od napisanog odjekne u nama snagom sudbonosnog otkrovenja. Knjiga oživi u nama, i mi oživimo s njom. Bude nam gotovo neshvatljivo kako smo dotle živeli ne poznavajući svetlu, spasonosnu reč. Gubimo iz vida da nam takva reč ranije nije bila potrebna. I da smo naišli na nju, ne bismo je shvatili. U noćima bezimenih tezgoba, spremali smo se za nju, sricali je izdaleka.

Knjiga traži usredsređenost. Što joj se ozbiljnije posvetimo, više ćemo dobiti. Tako je i s ljudima. Kad poduže boravimo u kakvom zabačenom selu dešava nam se da na kraju počnemo uočavati čari seoske učiteljice, poštarke ili kelnerice. Gledadli smo i sagledali. Slično nam iznenađenje priredi i poneka knjiga..

Milovan Danojlić - Knjiga na putu

Ovde u Beogradu, u knjižare izlazim, kao što se izlazi u kafane, ili u bioskop. Po knjižarama zakazujem sastanke. Neke pariske knjižare otvorene su do u ponoć. Uzbudljivo je posmatrati mlade ljude kako, u kasne sate, grozničavo prelistavaju nova izdanja. Užagrenih očiju, skupljaju dokaze, tragaju za odgovorima..

Milovan Danojlić - Knjiga na putu