Za ljude je važno da Vam kažu na čijoj su strani, zašto i da li bi mogli biti pristrasni. Da na neki način objave svoja interesovanja. Zato ću Vam pričati o čitanju. Reći ću Vam zašto su biblioteke bitne. Sugerisaću Vam da je čitanje fikcije, čitanje iz zadovoljstva jedna od najvažnijih stvari za čoveka. Strastveno ću se zalagati da ljudi rauzmeju šta su biblioteke, ko su bibliotekari i za njihovo očuvanje. Pristrasan sam očigledno i mnogo: Ja sam autor fikcije. Pišem za decu i odrasle. Tridesetak godina zarađujem za život kroz moje reči, uglavnom kroz izmišljanje i zapisivanje izmišljenog. Očigledno je u mom interesu da ljudi čitaju, da čitaju fikciju, da bibloteke i bibliotekari postoje i pomognu usvajanje čitanja i mesta na kojima se čitanje događa. Pristrasan sam kao pisac, ali mnogo, mnogo više sam pristrasan kao čitalac. I još više kao građanin Britanije.Ovu lekciju držim pod pokroviteljstvom „Agencije za čitanje“ organizacije čija je misija da svi imaju jednake šanse u životu time što pomaže ljudima da postanu entuzijastični čitaoci. Sve se menja, kada čitamo. O toj promeni i o samom čitanju sam došao da pričamo. Želim da pričam o tome šta čitanje radi i za šta je dobro.
Read more on Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i sanjarenja?…
Ovaj tekst orignalno je objavljen kao uvodnik uredništva časopisa “Filozofski pogledi” Olivere Z. Mijušković
Svakodnevno se susrećemo sa stavom koji obeshrabruje – „ovde nema kulturnih sadžaja“. Da li je tako? Da li je iko pokrenuo pitanje razumevanja i prepoznavanja?
U poslednje dve godine sam odgledala zaista reprezentativne izložbe u Beogradu, počev od izložbe Vlade Veličkovića u Galeriji SANU pre dve godine, preko izložbe skulptura Mija Mijuškovića posvećenih Milutinu Milankoviću u Nacionalnoj galeriji iste godine, do izložbe Ljube Popovića u “Pariskom krugu” pre godinu dana. Takođe, bila je aktuelna i izložba Olje Ivanjicki u galeriji „Progres“, potom Voje Stanića u Galeriji SANU. Galerija Hexalab ima iza sebe zaista reprezentativnu seriju izlagača. Neki mladi i zaista vredni umetnici sa kojima imam čast da sarađujem su izlagali više puta kod nas i u inostranstvu počev od vredne i talentovane Gale Čaki, do mladog i upornog i nadasve talentovanog Nikole Radosavljevića koji se našao među „zlatnim umetnicima“ ove godine u Pragu, do kaligrafkinje Silvane Ručnov. Imali smo privilegiju da gledamo grafike Henrija Mura u samom centru grada, platna Mondrijana, Tjepola, Rubensa, potom smo gledali sjajne izložbe u New Moment-u (Quatro Gatos, American Pop Art) i brojne druge… Držaću se likovne i srodnih umetnosti. Moja koleginica Vesna Maričić, neumorno prati pozorišne i filmske festivale i piše o njima. Iz čiste ljubavi i entuzijazma.
Read more on Prenosimo – Da li ima dovoljno kulture i nauke oko nas?…
Slučaj doktorata ministra Stefanovića dobio je dosta medijske pažnje kako zbog toga što predstavlja potencijalni skandal za obrazovanje, tako i zbog otvaranja teme cenzure medija. Jedna od izjava koja se provukla medijima je i ona profesorke FPN-a Snežane Đorđević koju je preneo B92:
Read more on Jedna sporedna izjava – naši i njihovi standardi…..
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama - sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem. Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
Čini se da je neophodan uslov da bismo objektivno posmatrali stvari to da budemo u stanju da se stavimo u poziciju drugog. Tako ćemo izbeći konflikte sa onima koji su nam bliski.. ili sa onima koji samo rade svoj posao. Ukoliko nismo u stanju da se koliko god je moguće uživimo u poziciju drugoga - teško se za nas može reći da smo odrasli, bez obzira na to koliko godina imamo, zar ne?
Doc dr Nebojša Grubor: predavanje iz estetike „Gadamer – Istina i metoda“ (prolećni semestar, 2011.)
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama – sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem.
Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
