Sreća i naučne revolucije

Sticky post

Kao što je Dejvid Hjum odavno uočio, ljudi teže da pronalaze kauzalna objašnjenja i tamo gde ih nema, gde to traženje nema smisla, ili pak možda i ima smisla, ali analiza cene i benefita potrage za takvim objašnjenjem ukazuje da je “skuplja dara nego mera”. U većini svakodnevnih konteksta to ne igra neku veliku ulogu, ali nas kod retkih događaja sa jako velikim posledicama može navesti na krivi trag. Takvi događaji su ono što je Nasim Taleb već u naslovu svoje slavne knjige[1] nazvao crnim labudovima: stvarima koje su toliko retke da izmiču uobičajenim statističkim analizama, ali imaju dramatične posledice po svet i naše okruženje. Kao primeri se obično navode događaji sa ogromnim negativnim posledicama: velike prirodne katastrofe poput snažnih zemljotresa, velikih vulkanskih erupcija ili cunamija poput onog u Indijskom okeanu 2004. godine, ili pak globalne ekonomske krize poput onih iz 1929. ili 2008. godine. Međutim, Talebova teorija crnih labudova se itekako odnosi i na – može se argumentovano tvrditi još ređe – događaje sa ogromnim pozitivnim posledicama, one za koje je niko drugi do Džon R. R. Tolkin smislio naziv eukatastrofe.[2] Tolkin je, kao što možemo pretpostaviti, mislio na dramatične srećne preokrete u književnoj (ili filmskoj) radnji, ali bismo isti termin mogli da upotrebimo i za naučne revolucije – dramatične preokrete i naglo uvećanje naših saznanja o svetu u vrlo kratkom roku. Dakle, ako je Talebova osnovna teza tačna, onda je i u nastupanju eukatastrofičnih naučnih revolucija znatno manja uloga kauzalno objašnjivih pomaka u, recimo, eksperimentalnim metodama ili personalnih kvaliteta velikih naučnih revolucionara; umesto toga, značajna uloga pripada slučajnosti ili, kako bismo u kontekstu eukatastrofa rekli, sreći.

Read more on Sreća i naučne revolucije…

Ishrana kao moralni izbor?

Sticky post

Da li izbor hrane govori bilo šta o našem karakteru i moralnim kvalitetima? Ukoliko više volimo jagode od jabuka, to je stvar ukusa i tipično se smatra da iako se naš ukus može razlikovati od ukusa drugih ljudi, on ne predstavlja predmet nikakve moralne osude kao ni pohvale. Međutim, da li kada su u pitanju namirnice životinjskog porijekla takođe važi da ukoliko nam se kravlji sir više dopada od svinjskog mesa, to je naprosto stvar ukusa i ništa više? Većina ljudi misli potvrdno: naš izbor da jedemo meso i životinjske produkte govori o našem ukusu, ali ne i o tome da li smo moralni ljudi.

Read more on Ishrana kao moralni izbor?…

(Ne) filozofiraj

Sticky post

Pre nekoliko nedelja sam u gradskom prevozu načuo razgovor jedne devojke sa prijateljem, dogovarali su se o mestu gde će se sastati. U jednom trenutku izrekla je rečenicu po kojoj ovaj tekst nosi naziv – “Ne filozofiraj”. Time je htela da prekine svaku raspravu i produžetak pregovora o mestu sastanka. To je bila moja inspiracija da napišem ovaj tekst.

Read more on (Ne) filozofiraj…

“Transrodnost: osnove, lečenje i bioetički aspekti” – prof. dr Miroslav Đorđević

transseks

 

U okviru tribina četvrtkom u podne Centra za bioetičke studije održano je predavanje na temu “”Transrodnost: osnove, lečenje i bioetički aspekti” – prof. dr Miroslav Đorđevića

 

 

“Poslednje studije ukazuju na trend porasta prevalence rodne disforije među decom i adolescentima, a njihovo lečenje je predmet aktuelnih debata. Još jedna aktuelna bioetička dilema je pitanje potomstva transrodnih osoba, a posebno u svetlu razvoja transplatacije materice i penisa.”

Read more on “Transrodnost: osnove, lečenje i bioetički aspekti” – prof. dr Miroslav Đorđević…

Opšta teorija žirafa

U izdanju Heliksa objavljena je zbirka kritičkih eseja o nauci “Opšta teorija žirafa”

Kao i u Artefaktu za svemirsko putovanje, ogledi ovde sakupljeni ponajviše se bave naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti. Prva dva dela, Strategije nauke i Strategije umetnosti, dobrim delom su upravo samoobjašnjavajući; njima je autor, nakon dužeg premišljanja, dodao i treći deo, tematski različit, ali po tonu srodan, Doba katastrofa, koji je od neposrednog praktičnog značaja, a pokazuje u kojoj meri kratko pamćenje, povodljivost za senzacijama, kolektivističke mantre, različite kognitivne neobjektivnosti i slične pojave otupljuju oštricu našeg racionalnog pogleda na svet upravo u sadašnjem trenutku, kad se suočavamo s najtežim izazovima i najvećim pretnjama od doba pojave čoveka kao biološke vrste na Zemlji.

Esej  “Dole objektivnost” dostupan je ovde

Read more on Opšta teorija žirafa…

Zapošljavaju filozofe – da ih uče da preispituju sve

spirala

Silikonska dolina je opsednuta srećom. Traganje za mitskim dobrim životom i uspehom koji je izbalansiran sa ispunjenošcu je iniciralo takozvani quantified self movement, višefazno spavanje i zalihe svakojakih farmaceutskih lekova u fiokama programera.

Read more on Zapošljavaju filozofe – da ih uče da preispituju sve…

Poziv na ucesce na studentskoj debati: ravnopravnost, jednakost, pravednost

18595249_1180265828750941_2224266023026806469_o

Filip K. Dik kao SF filozof

I deo: Meditacije o blistavoj ribi

Kada verujem, ja sam lud.
Kada ne verujem, patim od psihotične depresije.
                                                      – Filip K. Dik

Read more on Filip K. Dik kao SF filozof…

Nocna smena – Plaćena praksa u Beka tracking

Beka Tracking from Belgrade is looking for:

NBG-logo

Junior Logistics coordinator

Requirements

  •  English written and spoken
  • Strong communication skills
  • Highly responsible person
  • Flexible: someone who can work 2nd or 3rd shift 6 days a week

Read more on Nocna smena – Plaćena praksa u Beka tracking…

Skica za demo čas na temu logike

Seminar “Editovanje gena”

KONKURS

Seminar “Editovanje gena”

Centar za bioetičke studije organizuje dvomesečni seminar ”Editovanje gena”. Biće održano po jedno predavanje svake sedmice, tokom marta i aprila 2017. godine. Seminar će otpočeti uvodom u naučne aspekte i način funkcionisanja osnovnih tehnika editovanja gena (sa akcentom na CRISPR). Nakon toga će se razmatrati etički aspekti upotrebe ovih tehnologija. Takođe, biće reči o potencijalnim opasnostima ovih tehnologija za društvo, ekonomiju, kao i o psihološkim faktorima na koje bi ove tehnike mogle da imaju uticaj. Razmatraće se i teme kao što su ksenotransplatacija, GMO hrana i biotehnologija patogena, pa će se u okviru seminara pokrenuti i pitanje da li je prirodno nužno i zdravija opcija. Seminar će biti održan na engleskom jeziku. Na seminar su pozvani svi zainteresovani studenti osnovnih, master i doktorskih studija i zainteresovani profesionalci. Broj mesta je ograničen. Rok za prijavu je 5. mart 2017. Na seminar se možete prijaviti putem mejla: konkurscbs@gmail.com

Read more on Seminar “Editovanje gena”…

Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike

PROBLEMI SAVREMENE ESTETIKE

 

SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE

Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.

Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…

Bioetika kroz umetnost

Centar za bioetičke studije otvara konkurs za učešće u multimedijalnoj izložbi, koja će biti održana početkom 2017. godine pod radnim naslovom ”Bioetika kroz umetnost”. Izložba se organizuje u okviru projekta CBS-a koji ima za cilj pojašnjenje i približavanje bioetičkih tema domaćoj i međunarodnoj javnosti, kao i osvetljavanje etičkih pitanja koja se javljaju kao posledica velikog naučnog i tehnološkog napretka.

Read more on Bioetika kroz umetnost…

« Older posts

© 2017 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑