Sreća i naučne revolucije

Sticky post

Kao što je Dejvid Hjum odavno uočio, ljudi teže da pronalaze kauzalna objašnjenja i tamo gde ih nema, gde to traženje nema smisla, ili pak možda i ima smisla, ali analiza cene i benefita potrage za takvim objašnjenjem ukazuje da je “skuplja dara nego mera”. U većini svakodnevnih konteksta to ne igra neku veliku ulogu, ali nas kod retkih događaja sa jako velikim posledicama može navesti na krivi trag. Takvi događaji su ono što je Nasim Taleb već u naslovu svoje slavne knjige[1] nazvao crnim labudovima: stvarima koje su toliko retke da izmiču uobičajenim statističkim analizama, ali imaju dramatične posledice po svet i naše okruženje. Kao primeri se obično navode događaji sa ogromnim negativnim posledicama: velike prirodne katastrofe poput snažnih zemljotresa, velikih vulkanskih erupcija ili cunamija poput onog u Indijskom okeanu 2004. godine, ili pak globalne ekonomske krize poput onih iz 1929. ili 2008. godine. Međutim, Talebova teorija crnih labudova se itekako odnosi i na – može se argumentovano tvrditi još ređe – događaje sa ogromnim pozitivnim posledicama, one za koje je niko drugi do Džon R. R. Tolkin smislio naziv eukatastrofe.[2] Tolkin je, kao što možemo pretpostaviti, mislio na dramatične srećne preokrete u književnoj (ili filmskoj) radnji, ali bismo isti termin mogli da upotrebimo i za naučne revolucije – dramatične preokrete i naglo uvećanje naših saznanja o svetu u vrlo kratkom roku. Dakle, ako je Talebova osnovna teza tačna, onda je i u nastupanju eukatastrofičnih naučnih revolucija znatno manja uloga kauzalno objašnjivih pomaka u, recimo, eksperimentalnim metodama ili personalnih kvaliteta velikih naučnih revolucionara; umesto toga, značajna uloga pripada slučajnosti ili, kako bismo u kontekstu eukatastrofa rekli, sreći.

Read more on Sreća i naučne revolucije…

(Ne) filozofiraj

Sticky post

Pre nekoliko nedelja sam u gradskom prevozu načuo razgovor jedne devojke sa prijateljem, dogovarali su se o mestu gde će se sastati. U jednom trenutku izrekla je rečenicu po kojoj ovaj tekst nosi naziv – “Ne filozofiraj”. Time je htela da prekine svaku raspravu i produžetak pregovora o mestu sastanka. To je bila moja inspiracija da napišem ovaj tekst.

Read more on (Ne) filozofiraj…

Poziv na ucesce na studentskoj debati: ravnopravnost, jednakost, pravednost

18595249_1180265828750941_2224266023026806469_o

Filip K. Dik kao SF filozof

I deo: Meditacije o blistavoj ribi

Kada verujem, ja sam lud.
Kada ne verujem, patim od psihotične depresije.
                                                      – Filip K. Dik

Read more on Filip K. Dik kao SF filozof…

Plaćena praksa u Beka tracking

Beka Tracking from Belgrade is looking for:

NBG-logo

Junior Logistics coordinator

Requirements

  •  English written and spoken
  • Strong communication skills
  • Highly responsible person
  • Flexible: someone who can work 2nd or 3rd shift 6 days a week

Read more on Plaćena praksa u Beka tracking…

Skica za demo čas na temu logike

Seminar “Editovanje gena”

KONKURS

Seminar “Editovanje gena”

Centar za bioetičke studije organizuje dvomesečni seminar ”Editovanje gena”. Biće održano po jedno predavanje svake sedmice, tokom marta i aprila 2017. godine. Seminar će otpočeti uvodom u naučne aspekte i način funkcionisanja osnovnih tehnika editovanja gena (sa akcentom na CRISPR). Nakon toga će se razmatrati etički aspekti upotrebe ovih tehnologija. Takođe, biće reči o potencijalnim opasnostima ovih tehnologija za društvo, ekonomiju, kao i o psihološkim faktorima na koje bi ove tehnike mogle da imaju uticaj. Razmatraće se i teme kao što su ksenotransplatacija, GMO hrana i biotehnologija patogena, pa će se u okviru seminara pokrenuti i pitanje da li je prirodno nužno i zdravija opcija. Seminar će biti održan na engleskom jeziku. Na seminar su pozvani svi zainteresovani studenti osnovnih, master i doktorskih studija i zainteresovani profesionalci. Broj mesta je ograničen. Rok za prijavu je 5. mart 2017. Na seminar se možete prijaviti putem mejla: konkurscbs@gmail.com

Read more on Seminar “Editovanje gena”…

Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike

PROBLEMI SAVREMENE ESTETIKE

 

SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE

Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.

Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…

Bioetika kroz umetnost

Centar za bioetičke studije otvara konkurs za učešće u multimedijalnoj izložbi, koja će biti održana početkom 2017. godine pod radnim naslovom ”Bioetika kroz umetnost”. Izložba se organizuje u okviru projekta CBS-a koji ima za cilj pojašnjenje i približavanje bioetičkih tema domaćoj i međunarodnoj javnosti, kao i osvetljavanje etičkih pitanja koja se javljaju kao posledica velikog naučnog i tehnološkog napretka.

Read more on Bioetika kroz umetnost…

Nauka ili naučna fantastika 4

Inspirisani uspešnim Američkim podkastom SGU – donosimo igru kojom zabavljaju svoje slušaoce. Potrebno je da među naučnim činjenicama prepoznate fikciju.

Dakle, 2 istine, 1 laž. Koja je laž?

1. Novo istraživanje je otkrilo da spavanje zaista utiče na lepotu – pacijenti koji su lečeni zbog nedostatka sna su ocenjeni kao lepši nakon lečenja

Read more on Nauka ili naučna fantastika 4…

“Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”

Predavanje “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”, održaće  prof. dr Milan Ćirković u četvrtak, 15.12.2016. u 12:00 u velikoj sali Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

 

Apstrakt: Svedoci smo sve češćeg korišćenja termina antropocen kao oznake za epohu evolucije zemaljskog sistema u kojoj je ljudska vrsta postala dominantni faktor promena. Istovremeno, aktuelne su brojne negativne, često veoma burne reakcije na uvođenje antropocena. U ovom predavanju skiciraću osnovne razloge za uvođenje antropocena, kao i značaj ovog pojma ne samo za geo-nauke, već i za ekologiju, ekološku etiku, analizu rizika, studije budućnosti, pa i političke i pravne nauke. Pokazaću u kojoj meri – samo naizgled paradoksalno – uvođenje antropocena predstavlja pobedu u borbi protiv antropocentrizma, kao prevaziđenje i vannaučne ideologije koja direktno ugrožava budućnost, pa i sam opstanak ljudske vrste na planeti. Kritika antropocena ne samo da najčešće predstavlja odraz neznanja i uticaja pseudonauke, već veoma često ima sve elemente prevarantskog i kriminalnog odnosa prema nauci.

Read more on “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”…

Ciklus predavanja Savremena bioetika

MORALNO POBOLJŠANJE LJUDI.

Predavač dr Vojin Rakić, redovni profesor i naučni savetnik Instituta društvenih nauka.

Mala sala Kolarčeve zadužbine,  petak 25. novembar, u 18 sati.

 

Predavanje Moralno poboljšanje ljudi biće zasnovano na stavovima i polemikama o moralnom poboljšanju ljudi koje su od 2013. godine iznosili i vodili najpoznatiji bioetičari-filozofi današnjice. Posebna pažnja posvetiće se polemikama koje je dr  Vojin Rakić vodio sa Ingmarom Personom, DŽulijanom Savuleskuom, DŽonom Herisom, Robertom Sperouom, Herisom Vajsmanom, Majklom Selgelidom i Sarom Karter u časopisima Journal of Medical Ethics, American Journal of Bioethics, Cambridge Quarterly of Health Care Ethics, Journal of Evolution and Technology i drugim međunarodnim naučnim časopisima. Dr Vojin Rakić će izneti svoje stavove o moralnom poboljšanju ljudi, kako su oni kritikovani i kako ih je branio sa zaključkom da je koncept dobrovoljnog moralnog biopoboljšanja ljudi koji zastupa nesumnjivo uneo novine u debatu, ali da je neophodan dodatan ozbiljan rad na daljem razvoju te koncepcije.

Read more on Ciklus predavanja Savremena bioetika…

« Older posts

© 2017 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑