Sreća i naučne revolucije

Sticky post

Kao što je Dejvid Hjum odavno uočio, ljudi teže da pronalaze kauzalna objašnjenja i tamo gde ih nema, gde to traženje nema smisla, ili pak možda i ima smisla, ali analiza cene i benefita potrage za takvim objašnjenjem ukazuje da je “skuplja dara nego mera”. U većini svakodnevnih konteksta to ne igra neku veliku ulogu, ali nas kod retkih događaja sa jako velikim posledicama može navesti na krivi trag. Takvi događaji su ono što je Nasim Taleb već u naslovu svoje slavne knjige[1] nazvao crnim labudovima: stvarima koje su toliko retke da izmiču uobičajenim statističkim analizama, ali imaju dramatične posledice po svet i naše okruženje. Kao primeri se obično navode događaji sa ogromnim negativnim posledicama: velike prirodne katastrofe poput snažnih zemljotresa, velikih vulkanskih erupcija ili cunamija poput onog u Indijskom okeanu 2004. godine, ili pak globalne ekonomske krize poput onih iz 1929. ili 2008. godine. Međutim, Talebova teorija crnih labudova se itekako odnosi i na – može se argumentovano tvrditi još ređe – događaje sa ogromnim pozitivnim posledicama, one za koje je niko drugi do Džon R. R. Tolkin smislio naziv eukatastrofe.[2] Tolkin je, kao što možemo pretpostaviti, mislio na dramatične srećne preokrete u književnoj (ili filmskoj) radnji, ali bismo isti termin mogli da upotrebimo i za naučne revolucije – dramatične preokrete i naglo uvećanje naših saznanja o svetu u vrlo kratkom roku. Dakle, ako je Talebova osnovna teza tačna, onda je i u nastupanju eukatastrofičnih naučnih revolucija znatno manja uloga kauzalno objašnjivih pomaka u, recimo, eksperimentalnim metodama ili personalnih kvaliteta velikih naučnih revolucionara; umesto toga, značajna uloga pripada slučajnosti ili, kako bismo u kontekstu eukatastrofa rekli, sreći.

Read more on Sreća i naučne revolucije…

(Ne) filozofiraj

Sticky post

Pre nekoliko nedelja sam u gradskom prevozu načuo razgovor jedne devojke sa prijateljem, dogovarali su se o mestu gde će se sastati. U jednom trenutku izrekla je rečenicu po kojoj ovaj tekst nosi naziv – “Ne filozofiraj”. Time je htela da prekine svaku raspravu i produžetak pregovora o mestu sastanka. To je bila moja inspiracija da napišem ovaj tekst.

Read more on (Ne) filozofiraj…

Ciklus predavanja Savremena bioetika

MORALNO POBOLJŠANJE LJUDI.

Predavač dr Vojin Rakić, redovni profesor i naučni savetnik Instituta društvenih nauka.

Mala sala Kolarčeve zadužbine,  petak 25. novembar, u 18 sati.

 

Predavanje Moralno poboljšanje ljudi biće zasnovano na stavovima i polemikama o moralnom poboljšanju ljudi koje su od 2013. godine iznosili i vodili najpoznatiji bioetičari-filozofi današnjice. Posebna pažnja posvetiće se polemikama koje je dr  Vojin Rakić vodio sa Ingmarom Personom, DŽulijanom Savuleskuom, DŽonom Herisom, Robertom Sperouom, Herisom Vajsmanom, Majklom Selgelidom i Sarom Karter u časopisima Journal of Medical Ethics, American Journal of Bioethics, Cambridge Quarterly of Health Care Ethics, Journal of Evolution and Technology i drugim međunarodnim naučnim časopisima. Dr Vojin Rakić će izneti svoje stavove o moralnom poboljšanju ljudi, kako su oni kritikovani i kako ih je branio sa zaključkom da je koncept dobrovoljnog moralnog biopoboljšanja ljudi koji zastupa nesumnjivo uneo novine u debatu, ali da je neophodan dodatan ozbiljan rad na daljem razvoju te koncepcije.

Read more on Ciklus predavanja Savremena bioetika…

Aleksandar Kron – Dva načina filozofiranja

Black mirror se vraća nakon dve dve godine pauze

Ako ste ljubitelj serije obradovaće Vas vest da će već danas 21. oktobra biti dostupne nove epizode serije.

Tema naučno-fantastične serije Black Mirror su neplanirane posledice  modernih tehnologija. Ova naučna fantastika se ipak čini i  bliskom, a razlog je jednostavan – problemi kojima se serija bavi su oni sa kojima se suočavamo danas – navodi Čarli Bruker.

Read more on Black mirror se vraća nakon dve dve godine pauze…

Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI

Pozivamo vas na predavanje  “Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti”, koje će održati Jelena Dimitrijević. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.

Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

Read more on Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI…

(seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku

APSTRAKT

Šta to suštinski određuje neki, u prvom smislu konkretni entitet? Naime, koja svojstva isti nužno čine onim što jeste? Ovaj rad namerava da prikaže argumente mereoloških esencijalista shodno ovom pitanju. Oni odgovaraju: svaka celina kojoj se nije dodao ili oduzeo neki deo ima svoje suštinsko svojstvo, ujednačen raspored delova sa celinom. Najznačajniji filozof koji je istraživao ovo polje jeste Roderik Čizolm i upravo će dva njegova rada biti glavna literatura za ovaj rad. Tako ću, uz nekoliko dodatnih bibliografskih referenci, pokušati da u osnovi objasnim puteve rasprave oko suštinskih svojstava sa stanovišta mereološkog esencijalizma, kao i neke najopštije odgovore na njega.
KLjUČNE REČI: suština, delovi, celina, Čizolm, metafizika

Read more on (seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku…

Vrli novi svet – O. Haksli – “Ja mi i drugi” (RTS)

U drugoj epizodi u kojoj analiziramo delo Oldouza Hakslija “Vrli novi svet” govorićemo o tome kako je ovaj pisac pre skoro sto godina predvideo suštinski pravac razvoja današnjeg sveta.

Poredićemo u čemu Haksli, za razliku o drugog važnog umetničkog proroka, svog nekadašnjeg studenta, Džrdža Orvela, vidi priorodu kontrole informacijama.

Read more on Vrli novi svet – O. Haksli – “Ja mi i drugi” (RTS)…

Fenomen Sizifa (kritika Kamija)

Sizif je junak iz grčke mitologije najpoznatiji po svojoj kazni da gura ogromnu kamenu gromadu uzbrdo. Svaki put kad bi stigao do vrha, kamen bi se skotrljao u podnožje brda i bio bi ponovo na početku. Bogovi su mu odredili tu kaznu jer su smatrali da je besmislen rad najgora kazna za smrtnike. Postavlja se pitanje da li je moguće da Sizif ipak bude srećan?

Read more on Fenomen Sizifa (kritika Kamija)…

Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem

moralno poboljasnje i totalitarizam

Foto:jetpress

Novi članak “Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem”  prof. dr Milana Ćirkovića i prof. dr. Vojina Rakića objavljen je i slobodno dostupan ovde.

 

 

Read more on Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem…

Piraterija – da li osećamo krivicu i zašto ne?

Industrija zabave često izjednačuje nelegalno skidanje sadržaja sa krađom, a krađa je nešto što bi kod većine ljudi izazvalo osećaj krivice. Ipak milioni onih koji skidaju sa interneta jednostavno ne osećaju krivicu kada preuzimaju sadržaj na svoje računare. Zašto je tako? Naučnici u Australiji misle da su pronašli odgovor.

Read more on Piraterija – da li osećamo krivicu i zašto ne?…

« Older posts

© 2016 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑