APSTRAKT
Šta to suštinski određuje neki, u prvom smislu konkretni entitet? Naime, koja svojstva isti nužno čine onim što jeste? Ovaj rad namerava da prikaže argumente mereoloških esencijalista shodno ovom pitanju. Oni odgovaraju: svaka celina kojoj se nije dodao ili oduzeo neki deo ima svoje suštinsko svojstvo, ujednačen raspored delova sa celinom. Najznačajniji filozof koji je istraživao ovo polje jeste Roderik Čizolm i upravo će dva njegova rada biti glavna literatura za ovaj rad. Tako ću, uz nekoliko dodatnih bibliografskih referenci, pokušati da u osnovi objasnim puteve rasprave oko suštinskih svojstava sa stanovišta mereološkog esencijalizma, kao i neke najopštije odgovore na njega.
KLjUČNE REČI: suština, delovi, celina, Čizolm, metafizika
Read more on (seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku…
U drugoj epizodi u kojoj analiziramo delo Oldouza Hakslija “Vrli novi svet” govorićemo o tome kako je ovaj pisac pre skoro sto godina predvideo suštinski pravac razvoja današnjeg sveta.
Poredićemo u čemu Haksli, za razliku o drugog važnog umetničkog proroka, svog nekadašnjeg studenta, Džrdža Orvela, vidi priorodu kontrole informacijama.
Read more on Vrli novi svet – O. Haksli – “Ja mi i drugi” (RTS)…
Pozivamo vas na predavanje “Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti”, koje će održati Jelena Dimitrijević. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.
Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45
Read more on Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI…
1. Novo istraživanje je otkrilo da spavanje zaista utiče na lepotu – pacijenti koji su lečeni zbog nedostatka sna su ocenjeni kao lepši nakon lečenja. Istina
Odlazak na lečenje zbog nedostatka sna neće učiniti samo da bolje spavate, već vas, na duge staze, može učiniti privlačnijim, navodi se u ovom istraživanju.
Sizif je junak iz grčke mitologije najpoznatiji po svojoj kazni da gura ogromnu kamenu gromadu uzbrdo. Svaki put kad bi stigao do vrha, kamen bi se skotrljao u podnožje brda i bio bi ponovo na početku. Bogovi su mu odredili tu kaznu jer su smatrali da je besmislen rad najgora kazna za smrtnike. Postavlja se pitanje da li je moguće da Sizif ipak bude srećan?
Foto:jetpress
Novi članak “Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem” prof. dr Milana Ćirkovića i prof. dr. Vojina Rakića objavljen je i slobodno dostupan ovde.
Read more on Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem…
Industrija zabave često izjednačuje nelegalno skidanje sadržaja sa krađom, a krađa je nešto što bi kod većine ljudi izazvalo osećaj krivice. Ipak milioni onih koji skidaju sa interneta jednostavno ne osećaju krivicu kada preuzimaju sadržaj na svoje računare. Zašto je tako? Naučnici u Australiji misle da su pronašli odgovor.
Read more on Piraterija – da li osećamo krivicu i zašto ne?…
Kao što je Dejvid Hjum odavno uočio, ljudi teže da pronalaze kauzalna objašnjenja i tamo gde ih nema, gde to traženje nema smisla, ili pak možda i ima smisla, ali analiza cene i benefita potrage za takvim objašnjenjem ukazuje da je “skuplja dara nego mera”. U većini svakodnevnih konteksta to ne igra neku veliku ulogu, ali nas kod retkih događaja sa jako velikim posledicama može navesti na krivi trag. Takvi događaji su ono što je Nasim Taleb već u naslovu svoje slavne knjige[1] nazvao crnim labudovima: stvarima koje su toliko retke da izmiču uobičajenim statističkim analizama, ali imaju dramatične posledice po svet i naše okruženje. Kao primeri se obično navode događaji sa ogromnim negativnim posledicama: velike prirodne katastrofe poput snažnih zemljotresa, velikih vulkanskih erupcija ili cunamija poput onog u Indijskom okeanu 2004. godine, ili pak globalne ekonomske krize poput onih iz 1929. ili 2008. godine. Međutim, Talebova teorija crnih labudova se itekako odnosi i na – može se argumentovano tvrditi još ređe – događaje sa ogromnim pozitivnim posledicama, one za koje je niko drugi do Džon R. R. Tolkin smislio naziv eukatastrofe.[2] Tolkin je, kao što možemo pretpostaviti, mislio na dramatične srećne preokrete u književnoj (ili filmskoj) radnji, ali bismo isti termin mogli da upotrebimo i za naučne revolucije – dramatične preokrete i naglo uvećanje naših saznanja o svetu u vrlo kratkom roku. Dakle, ako je Talebova osnovna teza tačna, onda je i u nastupanju eukatastrofičnih naučnih revolucija znatno manja uloga kauzalno objašnjivih pomaka u, recimo, eksperimentalnim metodama ili personalnih kvaliteta velikih naučnih revolucionara; umesto toga, značajna uloga pripada slučajnosti ili, kako bismo u kontekstu eukatastrofa rekli, sreći.
Za one koji su propustili, članak Petra Gordića o Dostojevskom u jednom od prethodnih brojeva časopisa “Zvezdani Kolodvor”
Dostojevskog su večito proganjala “prokleta i večna ljudska pitanja” i on nije od njih bežao, nije ih smatrao za nebitne stvari u ljudskom životu. I pokušavao je da kroz svoje misli i svoju književnu delatnost na njih odgovori.
https://issuu.com/klubumetnikazvezdanikolodvor/docs/5_pdf_1f592edc179626/118
Problem sa Hegelovom terminologijom nije toliko u preteranoj upotrebi žargonskog jezika, koliko u njegovoj slobodnoj i utoliko nesmotrenoj upotrebi svakodnevnih izraza u različitim kontekstima, izvoru iritirajuće nejasnosti koja je samo donekle opravdana teorijom “spekulativnog” jezika i “fluidnošću pojmova”. Upotrebljava termine nekonzistentno; međusobno ih suprotstavlja i poigrava se sa njima. Svakodnevni izrazi su preuzeli posao pojmova koji su jasno definisani, i najgore od svega, Hegel izgleda da misli da što je termin manje određen ima veće područje primene. Pokušao sam da prikažem način na koji Hegel koristi neke od termina koji se najčešće javljaju u Predgovoru i Uvodu u Fenomenologiju, s obzirom da se kroz ostatak teksta javljaju varijacije ovih termina. Sve termine potrebno je uvek interpretirati u kontekstu, zbog njihove dvosmislenosti i fluidnosti.
Read more on Rečnik Hegelovih izraza; prevod na obični jezik – prvi deo (R. Solomon)…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
