MOM filozofija – Strana 9 – Mišljenje o mišljenju

Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.

(seminarski rad) Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije večnog stanja

Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije stabilnog stanja

Cilj ovog rada je racionalna rekonstrukcija Hojlove kosmološke teorije večnog stanja. Najpre ću, pozivajući se na Lakatoša, ukratko izložiti metodologije kojima se racionalna rekonstrukcija može izvršiti. Definisaću šta je unutrašnja i spoljašnja istorija prema svakoj od tih metodologija. Potom ću izložiti Hojlovu teoriju i njenu rekonstrukciju. Slediću Lakatoševu metodologiju naučnih istraživačkih programa i na osnovu nje ću odrediti unutrašnju i spoljašnju istoriju navedene teorije. Na kraju ću razmotriti da li se razvoj ove teorije može opisati isključivo putem unutrašnje istorije, kao što su induktivisti tvrdili.

22 новембра, 2015 0

(seminarski rad) Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori

Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori

Uvod

Cilj ovog rada će biti razmatranje Kvajnove teze o dve dogme zastupljene u empirizmu. Prva je podela sudova na analitičke i sintetičke, a druga redukcionizam. Kao prvo, nastojaću da (uz izvesne interpretacije) pružim sliku Kvajnovog traganja za pojmom analitičnosti, počevši od njegovog razmatranja do tada zastupljenih definicija analitičnosti i problema sa kojima su se ove definicije susretale. Potom ću izneti Kvajnove zaključke o nemogućnosti distinkcije između analitičkog i sintetičkog i pokazati na koji način on pokazuje da prihvatanje ove lažne distinkcije vodi u drugu dogmu. U drugom delu rada ću razmotriti neke od mogućih prigovora Kvajnovoj tezi i nastojaću da pružim odgovor na neke od njih. Moja osnovna namera je razmatranje Kvajnove teze u nešto širem kontekstu, kako bih razjasnila neke od eventualnih nedoumica i razmotrila njene konsekvence u odnosu na filozofiju i nauku.

22 новембра, 2015 1

I to postoji – svetski dan filozofije

Dan filozofije – ustanovljen je 2005. godine, a ove godine slavi se 19. novembra. Unesco organizuje i okrugli sto, a teme okupljanja su sledeće:

Znanje i širenje filozofskih misli nezapadnih kultura, posebno putem novih tehnologija

19 новембра, 2015 0

U okviru projekta “Pravo na umetnost 2015.” održana je premijera predstave Hegel i duga lista prevara. Učestvovale su osobe sa invaliditetom, ali i ostali umetnici i aktivisti.

„Das Wahre ist das Ganze“ je jedan od osnovnih Hegelovih postulata. Istinito je za njega ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Klasifikuje, definiše, identifikuje. Onda može i da manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj mali uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Matrica tela osobe sa invaliditetom „podrazumeva manjak određenih funkcija“, stoga se unapred te funkcije subjektu X otpisuju. Ono što celovitost ne podnosi je upravo ideja „manjka“. To je podseća na svoj sopstveni manjak, koji bi idejom o celini želela da ukine, pa stoga ukida razne mogućnosti osobi sa invaliditetom. Tako zatvara svoj krugu u kome manjka (u svojoj matrici) nema. Ali, nema ni života. On se izgubio u ideji o celini, u onome „Ganze“.

12 новембра, 2015 0

(TED) TransMilenio – zašto autobusi predstavljaju demokratiju na delu?

TED talk nekadašnjeg gradonačelnika Bogote Enrike Penjalose nas pored praktičnih ideja za bolju organizaciju prevoza u gradu podseća na ideale kojima i danas težimo. Jednakost kao osnovni princip demokratije stavljena je na test.

26 октобра, 2015 0

Prenosimo: Sa one strane razuma (šta je normalno)

„Tanka je linija između zdravog i bolesnog uma. Samo jedan korak i već si sa druge strane. Percepcija stvarnosti vrlo lako postaje drugačija i opasna što po tebe, što po tvoju okolinu. Danas se čovek vrlo lako oklizne i padne sa one strane razuma.“, užurbano je govorio doktor Jovanu dok su prolazili kroz bolničko dvorište.

12 октобра, 2015 6

Filozofija – Četvrta godina – Filozofija nauke

Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.

NAUKA ISPIT (kod Eve)

filozofija nauka – ispit

Filozofija nauke 2 – za ispit

26 августа, 2016 0

Filozofija – Prva godina – Uvod u metafiziku

Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.

Literatura i beleške za ovaj predmet nisu dostupni. Ukoliko želiš da urediš ovu stranicu piši na kontakt@mom.rs ili posalji fajl koristeci formu ispod.




Comments or questions are welcome.



  * indicates required field




      Ime:*
    

      
    





      Email:*
    

      
    





      Naslov:
    

      
    





      Poruka:
    

      
    





      Izaberite fajl za upload
    

      

      Acceptable file types: doc,docx,pdf,txt,gif,jpg,jpeg,png.
Maximum file size: 15mb.
    






      

      

        

        
     


     CAPTCHA Code:*

18 јануара, 2016 0

(seminarski) Rolsova teorija pravde predstavljanje i pokušaj kritike

Džon Rols (John Rawls) je savremeni politički filozof. Knjiga Teorija pravde (1971), koja je izazvala niz rasprava u političkoj filozofiji. Sa druge strane, Rols je značajan i po tome što se okreće normativnim pitanjima i temama, uprkos tome što u okviru etike i političke filozofije njegovog vremena preovlađuje bavljenje analizom etičkih i političkih pojmova i iskaza (bar u okviru tzv.analitičke filozofije kojoj Rols pripada). Tema njegove najznačajnije knjige je distributivna pravda ili kako bi se to još moglo reći – odnos pravde i jednakosti. Rols pokušava da odgovori na pitanje kako pravedno raspodeliti odgovarajuća dobra i resurse među ljudima u jednom društvu. U tu svrhu, Rols daje dva principa pravde i navodi nekoliko argumenata kojima te principe brani. Jedan od tih argumenata se zasniva na početnoj poziciji, a pošto po svojoj strukturi ovaj argument podseća na argumente koje su moderni politički mislioci (Hobs, Lok, Ruso, Kant) navodili kao opravdanje nastanka države, imao sam tu slobodu da ga nazovem argumentom iz prirodnog stanja. Taj argument, kojim on pokušava da pokaže zašto bi individue u početnoj poziciji (prirodnom stanju) od raznih principa pravde izabrale baš njegova dva, može se izložiti na sledeći način:

8 октобра, 2015 0

Page 9 of 16