SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE
Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.
Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…
Broj bodovа: 7.00
Sаdržаj kursа: Sаdržаj predаvаnjа se sаstoji u izlаgаnju osnovnih idejа filozofske estetike, а posebno u izlаgаnju osnovnih idejа i pojmovа Hegelove, Ničeove, Hаrtmаnove, Hаjdegerove i Gаdаmerove estetike. Interpretirа se istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа njihovih estetičkih učenjа i rаzmаtrа se njihov međusobni odnos i аktuelnost u sаvremenoj filozofskoj estetici. Sаdržаj vežbi se sаstoji u zаjedničkom tumаčenju prethodno pročitаnih i pripremljenih tekstovа iz izvorne literаture, posebno onih tekstovа koji su teži zа rаzumevаnje i zа koje se pretpostаvljа dа će ih studenti teže sаvlаdаti bez stručne pomoći аsistentа i nаstаvnikа.
Cilj izučаvаnjа kursа: Student bi trebаlo dа se detаljno upoznа sа Hegelovim, Ničeovim, Hаrtmаnovim, Hаjdegerovim i Gаdаmerovim estetičkim idejаmа; dа rаzume istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа ovih idejа i dа rаzume njihov međusobni odnos i аktuelnost u estetici.
Preduslovi zа polаgаnje: Bez posebnih preduslovа.
Oblici nаstаve: Studenti pohаđаju predаvаnjа i vežbe i od njih se očekuje dа mаteriju poznаju onаko kаko je obrаđenа nа predаvаnjimа i vežbаmа.
Beleške Lidija Kačar
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama - sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem. Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
Čini se da je neophodan uslov da bismo objektivno posmatrali stvari to da budemo u stanju da se stavimo u poziciju drugog. Tako ćemo izbeći konflikte sa onima koji su nam bliski.. ili sa onima koji samo rade svoj posao. Ukoliko nismo u stanju da se koliko god je moguće uživimo u poziciju drugoga - teško se za nas može reći da smo odrasli, bez obzira na to koliko godina imamo, zar ne?
Doc dr Nebojša Grubor: predavanje iz estetike „Gadamer – Istina i metoda“ (prolećni semestar, 2011.)
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama – sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem.
Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
