Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑