Ovaj tekst orignalno je objavljen kao uvodnik uredništva časopisa “Filozofski pogledi” Olivere Z. Mijušković
Svakodnevno se susrećemo sa stavom koji obeshrabruje – „ovde nema kulturnih sadžaja“. Da li je tako? Da li je iko pokrenuo pitanje razumevanja i prepoznavanja?
U poslednje dve godine sam odgledala zaista reprezentativne izložbe u Beogradu, počev od izložbe Vlade Veličkovića u Galeriji SANU pre dve godine, preko izložbe skulptura Mija Mijuškovića posvećenih Milutinu Milankoviću u Nacionalnoj galeriji iste godine, do izložbe Ljube Popovića u “Pariskom krugu” pre godinu dana. Takođe, bila je aktuelna i izložba Olje Ivanjicki u galeriji „Progres“, potom Voje Stanića u Galeriji SANU. Galerija Hexalab ima iza sebe zaista reprezentativnu seriju izlagača. Neki mladi i zaista vredni umetnici sa kojima imam čast da sarađujem su izlagali više puta kod nas i u inostranstvu počev od vredne i talentovane Gale Čaki, do mladog i upornog i nadasve talentovanog Nikole Radosavljevića koji se našao među „zlatnim umetnicima“ ove godine u Pragu, do kaligrafkinje Silvane Ručnov. Imali smo privilegiju da gledamo grafike Henrija Mura u samom centru grada, platna Mondrijana, Tjepola, Rubensa, potom smo gledali sjajne izložbe u New Moment-u (Quatro Gatos, American Pop Art) i brojne druge… Držaću se likovne i srodnih umetnosti. Moja koleginica Vesna Maričić, neumorno prati pozorišne i filmske festivale i piše o njima. Iz čiste ljubavi i entuzijazma.
Read more on Prenosimo – Da li ima dovoljno kulture i nauke oko nas?…
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama - sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem. Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
Čini se da je neophodan uslov da bismo objektivno posmatrali stvari to da budemo u stanju da se stavimo u poziciju drugog. Tako ćemo izbeći konflikte sa onima koji su nam bliski.. ili sa onima koji samo rade svoj posao. Ukoliko nismo u stanju da se koliko god je moguće uživimo u poziciju drugoga - teško se za nas može reći da smo odrasli, bez obzira na to koliko godina imamo, zar ne?
Doc dr Nebojša Grubor: predavanje iz estetike „Gadamer – Istina i metoda“ (prolećni semestar, 2011.)
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama – sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem.
Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
