Tag

jelena dimitrijević

Seminar “Editovanje gena”

KONKURS

Seminar “Editovanje gena”

Centar za bioetičke studije organizuje dvomesečni seminar ”Editovanje gena”. Biće održano po jedno predavanje svake sedmice, tokom marta i aprila 2017. godine. Seminar će otpočeti uvodom u naučne aspekte i način funkcionisanja osnovnih tehnika editovanja gena (sa akcentom na CRISPR). Nakon toga će se razmatrati etički aspekti upotrebe ovih tehnologija. Takođe, biće reči o potencijalnim opasnostima ovih tehnologija za društvo, ekonomiju, kao i o psihološkim faktorima na koje bi ove tehnike mogle da imaju uticaj. Razmatraće se i teme kao što su ksenotransplatacija, GMO hrana i biotehnologija patogena, pa će se u okviru seminara pokrenuti i pitanje da li je prirodno nužno i zdravija opcija. Seminar će biti održan na engleskom jeziku. Na seminar su pozvani svi zainteresovani studenti osnovnih, master i doktorskih studija i zainteresovani profesionalci. Broj mesta je ograničen. Rok za prijavu je 5. mart 2017. Na seminar se možete prijaviti putem mejla: konkurscbs@gmail.com

Read more on Seminar “Editovanje gena”…

Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI

Pozivamo vas na predavanje  “Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti”, koje će održati Jelena Dimitrijević. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.

Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

Read more on Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI…

 

Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.

Read more on Razgovor o knjizi Izumiranje…

© 2017 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑