Problem sa Hegelovom terminologijom nije toliko u preteranoj upotrebi žargonskog jezika, koliko u njegovoj slobodnoj i utoliko nesmotrenoj upotrebi svakodnevnih izraza u različitim kontekstima, izvoru iritirajuće nejasnosti koja je samo donekle opravdana teorijom “spekulativnog” jezika i “fluidnošću pojmova”. Upotrebljava termine nekonzistentno; međusobno ih suprotstavlja i poigrava se sa njima. Svakodnevni izrazi su preuzeli posao pojmova koji su jasno definisani, i najgore od svega, Hegel izgleda da misli da što je termin manje određen ima veće područje primene. Pokušao sam da prikažem način na koji Hegel koristi neke od termina koji se najčešće javljaju u Predgovoru i Uvodu u Fenomenologiju, s obzirom da se kroz ostatak teksta javljaju varijacije ovih termina. Sve termine potrebno je uvek interpretirati u kontekstu, zbog njihove dvosmislenosti i fluidnosti.
Read more on Rečnik Hegelovih izraza; prevod na obični jezik – prvi deo (R. Solomon)…
SEMINAR ZA OPSTU TEORIJU DOKAZAMatematicki institut SANU, BeogradNa Seminaru za opstu teoriju dokaza u februaru mesecu 2016. treba da se odrzi sledece predavanje:________________________________ponedeljak 29. februar, u 18:00Katarina MaksimovicFilozofski fakultet, BeogradDEDUKCIJA I UPOTREBE JEZIKARezime. Bice kritikovana dogma da iskljucivo iskazi mogu biti premise i zakljucci dedukcija. Veliki ruski matematicar Kolmogorov je doveo tu dogmu u pitanje interpretacijom intuicionisticke logike prema kojoj premise i zakljucci dedukcija u matematici nisu iskazi vec problemi. Bice ispitana mogucnost da se problemi o kojima govori Kolmogorov shvate kao imperativi, i takodje odnos izmedju Kolmogorovljeve interpretacije intuicionisticke logike i logike imperativa. Glavnim problemom logike imperativa smatra se Jergensenova dilema, koja pociva na pomenutoj dogmi. Toj dogmi mozemo da se suprotstavimo u teoriji dokaza i tako resimo Jergensenovu dilemu.________________________________Predavanje treba da se odrzi u sali 301f Matematickog instituta (Knez Mihailova 36, III sprat). Obratite, molim Vas, paznju na vreme odrzavanja predavanja.Na Seminaru za opstu teoriju dokaza predavanja nece biti svake nedelje, nego samo s vremena na vreme.Kosta Dosen, rukovodilac Seminara
SEMINAR ZA OPSTU TEORIJU DOKAZAMatematicki institut SANU, BeogradNa Seminaru za opstu teoriju dokaza u februaru mesecu 2016. treba da se odrzi sledece predavanje:________________________________ponedeljak 29. februar, u 18:00Katarina MaksimovicFilozofski fakultet, BeogradDEDUKCIJA I UPOTREBE JEZIKARezime. Bice kritikovana dogma da iskljucivo iskazi mogu biti premise i zakljucci dedukcija. Veliki ruski matematicar Kolmogorov je doveo tu dogmu u pitanje interpretacijom intuicionisticke logike prema kojoj premise i zakljucci dedukcija u matematici nisu iskazi vec problemi. Bice ispitana mogucnost da se problemi o kojima govori Kolmogorov shvate kao imperativi, i takodje odnos izmedju Kolmogorovljeve interpretacije intuicionisticke logike i logike imperativa. Glavnim problemom logike imperativa smatra se Jergensenova dilema, koja pociva na pomenutoj dogmi. Toj dogmi mozemo da se suprotstavimo u teoriji dokaza i tako resimo Jergensenovu dilemu.________________________________Predavanje treba da se odrzi u sali 301f Matematickog instituta (Knez Mihailova 36, III sprat). Obratite, molim Vas, paznju na vreme odrzavanja predavanja.Na Seminaru za opstu teoriju dokaza predavanja nece biti svake nedelje, nego samo s vremena na vreme.Kosta Dosen, rukovodilac Seminara
U svakom zaključivanju polazimo od nekih iskaza (koji se nazivaju premise), da bismo postupkom zaključivanja došli do novih. Međutim, postoji tip argumenta u kojem zaključak nije nužna posledica polaznih pretpostavki (premisa), i otuda naziv “ne sledi”.
Apstrakt: U ovom radu izložiću jednu od najuticajnijih kritika demokratije u istoriji političke političke teorije, Platonovu kritiku demokratije iz Države. U prvom delu rada ću pretstaviti kratak pregled istorije pre Platona, kao i neki od mogućih razloga za Platonovo negodovanje prema demokratiji. U drugom delu ću prikazati poziciju Države u sistemu Platonove filozofije i uporediću je sa Zakonima u skladu sa potrebama rada. Treći i glavni deo namenjen je obrazloženju kritike demokratije kroz analogiju sa brodom, na koju nailazimo u Šestoj knjizi države. Pored ovoga,prikazaću sliku idealnog vladara – filozofa i uporediću je sa drugim mestima u Državi, kao što je alegorija sa pećinom, analogija sa suncem i drugim poznatim mestima.
Ključne reči: Demokratija, kritika, filozofi – vladari, analogija sa brodom.
Read more on Platonova kritika demokratije i njegova vizija idealnog vladara…
Apstrakt: Kantovo čuveno pobijanje idealizma koje se pojavljuje u njegovoj prvoj Kritici bavi se dokazivanjem spoljšnjeg sveta, a samim tim i pobijanjem idealističkog pristupa koji možemo naći kod Dekarta i Barklija. Ovaj dokaz je izazvao reakciju sredinom prošlog veka, prilikom koje je došlo do objavljivanja gomile interpretacija i kvalitetnih rasprava na ovu temu. U ovom tekstu ću se baviti obrazloženjem dokaza i njegovom analizom. Na samom početku ću dati kraći pregled Kantovog viđenja istog problema prilikom koje ću se baviti objašnjenjem ključnih termina u onom smislu u kojem se nalaze u Kritici, dok ću u nastavku izneti i sam nacrt dokaza, kao i obrazloženje i analizu njegovih premisa i samog zaključka.
Odeljak pod naslovom „Pobijanje idealizma“ Kant dodaje u drugom izdanju Kritike čistog uma i ono predstavlja dodatak Transcendentalnoj Dedukciji. Kant se ovde suprotstavlja začetniku racionalizma, Dekartu (Descartes) i predstavniku subjektivnog idealizma Barkliju (Berkeley). Na samom početku, on prikazuje dva tipa idealizma: „Kartezijusov problematični idealizam“ i „Berklijev dogmatični idealizam.“
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
