Foto:jetpress
Novi članak “Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem” prof. dr Milana Ćirkovića i prof. dr. Vojina Rakića objavljen je i slobodno dostupan ovde.
Read more on Suočavanje sa egzistencijalnim rizicima dobrovoljnim moralnim poboljšanjem…
Za one koji su propustili, članak Petra Gordića o Dostojevskom u jednom od prethodnih brojeva časopisa “Zvezdani Kolodvor”
Dostojevskog su večito proganjala “prokleta i večna ljudska pitanja” i on nije od njih bežao, nije ih smatrao za nebitne stvari u ljudskom životu. I pokušavao je da kroz svoje misli i svoju književnu delatnost na njih odgovori.
https://issuu.com/klubumetnikazvezdanikolodvor/docs/5_pdf_1f592edc179626/118
Problem sa Hegelovom terminologijom nije toliko u preteranoj upotrebi žargonskog jezika, koliko u njegovoj slobodnoj i utoliko nesmotrenoj upotrebi svakodnevnih izraza u različitim kontekstima, izvoru iritirajuće nejasnosti koja je samo donekle opravdana teorijom “spekulativnog” jezika i “fluidnošću pojmova”. Upotrebljava termine nekonzistentno; međusobno ih suprotstavlja i poigrava se sa njima. Svakodnevni izrazi su preuzeli posao pojmova koji su jasno definisani, i najgore od svega, Hegel izgleda da misli da što je termin manje određen ima veće područje primene. Pokušao sam da prikažem način na koji Hegel koristi neke od termina koji se najčešće javljaju u Predgovoru i Uvodu u Fenomenologiju, s obzirom da se kroz ostatak teksta javljaju varijacije ovih termina. Sve termine potrebno je uvek interpretirati u kontekstu, zbog njihove dvosmislenosti i fluidnosti.
Read more on Rečnik Hegelovih izraza; prevod na obični jezik – prvi deo (R. Solomon)…
U ovom radu ćemo se baviti osnovnim filozofskim problemima i idejama Jana Lukašijeviča, poljskog filozofa i logičara. Najpre ćemo, u kratkim crtama, izneti kontekst nastanka te filozofije, a potom i nekoliko biografskih podataka iz života Jana Lukašijeviča. Najveći deo rada ćemo posvetiti doprinosu Lukašijeviča savremenoj logici. Rad je prvenstveno istorijsko-filozofskog karaktera, i nema za cilj detaljno bavljenje Lukašijevičevom mišlju. Cilj mu je da istakne osnovne probleme koje je Lukašijevič razmatrao, njegovu motivaciju i uticaje na njega, kao i domete njegove filozofije i njene uticaje. Rad je podeljen na četiri celine:
Savremeni čovek se u toku svog odrastanja i razvoja uglavnom pre susretne sa istorijom nego sa filozofijom. Ne ulazeći za sada u specifičnost istorijskog i filozofskog znanja, već ih posmatrajući letimično, trebalo bi da je jasno kojim se predmetima istoričari i filozofi bave. Istorija je empirijska nauka koja proučava, opisuje i objašnjava pojave i događaje koji su se desili u prošlosti, a filozofija je misaono istraživanje celokupne stvarnosti i njenih raznih aspekata, koje se u znatnoj meri oslanja na rezultate i metode nauka.
U okviru projekta “Pravo na umetnost 2015.” održana je premijera predstave Hegel i duga lista prevara. Učestvovale su osobe sa invaliditetom, ali i ostali umetnici i aktivisti.
„Das Wahre ist das Ganze“ je jedan od osnovnih Hegelovih postulata. Istinito je za njega ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Klasifikuje, definiše, identifikuje. Onda može i da manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj mali uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Matrica tela osobe sa invaliditetom „podrazumeva manjak određenih funkcija“, stoga se unapred te funkcije subjektu X otpisuju. Ono što celovitost ne podnosi je upravo ideja „manjka“. To je podseća na svoj sopstveni manjak, koji bi idejom o celini želela da ukine, pa stoga ukida razne mogućnosti osobi sa invaliditetom. Tako zatvara svoj krugu u kome manjka (u svojoj matrici) nema. Ali, nema ni života. On se izgubio u ideji o celini, u onome „Ganze“.
TED talk nekadašnjeg gradonačelnika Bogote Enrike Penjalose nas pored praktičnih ideja za bolju organizaciju prevoza u gradu podseća na ideale kojima i danas težimo. Jednakost kao osnovni princip demokratije stavljena je na test.
Read more on (TED) TransMilenio – zašto autobusi predstavljaju demokratiju na delu?…
Paradoks vere, verovati u nemoguće, pobediti boga svojom nemoći sve su to zanimljive sintagme, ali kako ih razumeti? Zašto Kjerkegor tvrdi da je razumeo Hegela, ali da ne uspeva razumeti Avrama?.
indukcija – zaključivanje od pojedinačnog ka opštem; vrsta zaključivanja koja se sastoji u tome da se celoj klasi elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki članovi klase.
dogma – mišljenje koje smatramo istinitim (stoga se ne ispituje)
Prethodna napomena:
Sigurno je da Martina Hajdegera možemo uvrstiti među jednog od najvećih mislilaca 20. veka. Ovaj sud se može učiniti besmislenim onima koji u Hajdegeru vide konzervativca ili možda čoveka koji je namerno ‘izmišljao‘ čudne i teško razumljive pojmove.Cilj Hajdegerova tri predavanja je mogućnost sticanja iskustva o jeziku. To je težak zadatak koji zahteva intelektualne napore, ali nije neostvariv.
Read more on Martin Hajdeger – Tri predavanja- ‘Suština jezika’…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
