Paradoks vere, verovati u nemoguće, pobediti boga svojom nemoći sve su to zanimljive sintagme, ali kako ih razumeti? Zašto Kjerkegor tvrdi da je razumeo Hegela, ali da ne uspeva razumeti Avrama?.
indukcija – zaključivanje od pojedinačnog ka opštem; vrsta zaključivanja koja se sastoji u tome da se celoj klasi elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki članovi klase.
dogma – mišljenje koje smatramo istinitim (stoga se ne ispituje)
Prethodna napomena:
Sigurno je da Martina Hajdegera možemo uvrstiti među jednog od najvećih mislilaca 20. veka. Ovaj sud se može učiniti besmislenim onima koji u Hajdegeru vide konzervativca ili možda čoveka koji je namerno ‘izmišljao‘ čudne i teško razumljive pojmove.Cilj Hajdegerova tri predavanja je mogućnost sticanja iskustva o jeziku. To je težak zadatak koji zahteva intelektualne napore, ali nije neostvariv.
Read more on Martin Hajdeger – Tri predavanja- ‘Suština jezika’…
Kad pokušavaju da budu mudri, jeza me hvata od njihovih sitnih izreka i istina: u njihovoj mudrosti često ima nekakvog zadaha kao da potiče iz močvara: i doista, čuo sam i žabu kako krekeće iz nje! Spretni su oni, imaju pametne prste: šta traži moja jednostavnost kod njihove mnogostrukosti! Njihovi prsti se razumeju u svako uplitanje niti i vezivanje čvorova i tkanje: tako oni pletu čarape duha!
Prosvećenost je čovekov izlazak iz maloletnosti za koju je sam kriv. Maloletnost je nesposobnost služenja vlastitim razumom bez nečijeg vođstva. Čovek je sam kriv za ovu maloletnost, ako njen uzrok nije pomanjkanje razuma, nego rešenosti i hrabrosti da se njime služi bez nečijeg vođstva. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razumom! Ovo je, dakle, moto prosvećenosti..
Read more on Kant – Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost (delovi)…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
