“Ništa nije važnije za demokratiju od dobro obaveštenog biračkog tela”
Will Mcavoy (izmišljeni lik – Newsroom)
Rezultati istraživanja koje je udruženje građana Njuz.org sprovelo među novinarima pokazuje da je više od 70% anketiranih bilo izloženo cenzuri.
Drugi deo teksta Matriks i filozofija posvetiću Platonovoj filozofiji.
Platon iznosi u sedmoj knjizi Države prikaz realnosti u kome su ideje odvojene od čulno opažljivog sveta i ne mogu se saznati preko čula, već su ono što je večno i nepromenljivo.
Read more on Matriks i filozofija (drugi deo) – Platonov mit o pećini…
Ono što spaja tinejdžersku seriju sa filzofijom je pitanje kako i koliko razumemo druge ljude ili drugačije rečeno – možemo li ikada hodati “u tuđim cipelama”?
Junakinja serije iZombie to čini svakodnevno.
Read more on iZombie iz filozofskog ugla – vreme je za saosećanje…
Ove greške specifične su po tome što one svakako dokazuju nešto. Ipak to “nešto” nije ono što serviraju kao dokazano.
Pretpostavljanje zaključka (begging the question) Ova logička greška nastaje kada pokušavamo da dokažemo nešto što je već pretpostavljeno u polaznim pretpostavkama, ili već na drugačiji način rečeno u polaznim pretpostavkama.
Read more on Greške argumentacije – osmi deo – promašivanje poente…
indukcija – zaključivanje od pojedinačnog ka opštem; vrsta zaključivanja koja se sastoji u tome da se celoj klasi elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki članovi klase.
dogma – mišljenje koje smatramo istinitim (stoga se ne ispituje)
Prethodna napomena:
Sigurno je da Martina Hajdegera možemo uvrstiti među jednog od najvećih mislilaca 20. veka. Ovaj sud se može učiniti besmislenim onima koji u Hajdegeru vide konzervativca ili možda čoveka koji je namerno ‘izmišljao‘ čudne i teško razumljive pojmove.Cilj Hajdegerova tri predavanja je mogućnost sticanja iskustva o jeziku. To je težak zadatak koji zahteva intelektualne napore, ali nije neostvariv.
Read more on Martin Hajdeger – Tri predavanja- ‘Suština jezika’…
Apstrakt: U ovom radu izložiću jednu od najuticajnijih kritika demokratije u istoriji političke političke teorije, Platonovu kritiku demokratije iz Države. U prvom delu rada ću pretstaviti kratak pregled istorije pre Platona, kao i neki od mogućih razloga za Platonovo negodovanje prema demokratiji. U drugom delu ću prikazati poziciju Države u sistemu Platonove filozofije i uporediću je sa Zakonima u skladu sa potrebama rada. Treći i glavni deo namenjen je obrazloženju kritike demokratije kroz analogiju sa brodom, na koju nailazimo u Šestoj knjizi države. Pored ovoga,prikazaću sliku idealnog vladara – filozofa i uporediću je sa drugim mestima u Državi, kao što je alegorija sa pećinom, analogija sa suncem i drugim poznatim mestima.
Ključne reči: Demokratija, kritika, filozofi – vladari, analogija sa brodom.
Read more on Platonova kritika demokratije i njegova vizija idealnog vladara…
Kad pokušavaju da budu mudri, jeza me hvata od njihovih sitnih izreka i istina: u njihovoj mudrosti često ima nekakvog zadaha kao da potiče iz močvara: i doista, čuo sam i žabu kako krekeće iz nje! Spretni su oni, imaju pametne prste: šta traži moja jednostavnost kod njihove mnogostrukosti! Njihovi prsti se razumeju u svako uplitanje niti i vezivanje čvorova i tkanje: tako oni pletu čarape duha!
Članak “Da li biramo da biramo?” Marije Mitrovanov originalno je objavljen 27. septembra 2013. na portalu iSerbia
Neću vam govoriti o slobodi volje i o tome koliko su naši izbori ograničeni, jer je to samo po sebi veoma duboka tema i, na osnovu svog iskustva, mislim da svet nije spreman na tolike, iznenadne, dubine. Možda će biti spremniji u sledećem članku (smeh). Ovde ćemo ćaskati o tome kuda naši izbori vode. Da li se naš izbor grana ka širokim bulevarima ili nas vodi u slepu ulicu?
Ovaj tekst je posvećen onima koji se bar na trenutak začude i zapitaju: Da li je ovaj svet stvaran? Šta je stvarnost? Da li postojim? Da li je sve što opažamo samo kompjuterski program? Ova i slična pitanja su postavljena u filmu Matriks.
© 2025 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑