SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE
Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.
Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…
Predavanje “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”, održaće prof. dr Milan Ćirković u četvrtak, 15.12.2016. u 12:00 u velikoj sali Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45
Apstrakt: Svedoci smo sve češćeg korišćenja termina antropocen kao oznake za epohu evolucije zemaljskog sistema u kojoj je ljudska vrsta postala dominantni faktor promena. Istovremeno, aktuelne su brojne negativne, često veoma burne reakcije na uvođenje antropocena. U ovom predavanju skiciraću osnovne razloge za uvođenje antropocena, kao i značaj ovog pojma ne samo za geo-nauke, već i za ekologiju, ekološku etiku, analizu rizika, studije budućnosti, pa i političke i pravne nauke. Pokazaću u kojoj meri – samo naizgled paradoksalno – uvođenje antropocena predstavlja pobedu u borbi protiv antropocentrizma, kao prevaziđenje i vannaučne ideologije koja direktno ugrožava budućnost, pa i sam opstanak ljudske vrste na planeti. Kritika antropocena ne samo da najčešće predstavlja odraz neznanja i uticaja pseudonauke, već veoma često ima sve elemente prevarantskog i kriminalnog odnosa prema nauci.
Read more on “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”…
Internet je jedinstveno okruzenje, omogućava nam naizgled neograničeno mnogo, a pritom se od nas zauzvrat ne očekuje ništa. Često smo na mreži, a pri tome uglavnom ne razmišljamo mnogo o tome kako utiča na nas ili o mogućim posledicama nasih postupaka.
Read more on Lajkovao sam tekst, moram li ga i pročitati? Ostaviću komentar…..
Pojam ljudskog dostojanstva se kroz istoriju dosta menjao. Danas, u vreme velikog tehnološkog napretka, više je nego ikad potrebno precizirati značenje tog termina, jer je on neraskidivo povezan sa pojmom ljudskih prava koji je temelj Univerzalne deklaracije o bioetici i ljudskim pravima.
Kalifornija predvodi svet velikim idejama. Zato smo lansirali „Veliku misao“, novu seriju fokusiranu na neke od njih. Naša prva Velika misao dolazi od Stjuarta Rasela (Stuart Russell), profesora kompjuterskih nauka na Univerzitetu Berkli i svetski poznatog stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Njegova velika misao je: „Filozofija morala će u budućnosti biti ključni industrijski sektor.“
Niko ne voli da greši, a još manje da priznaje sopstvene greške. Svako od nas voli kada je u pravu, a ne njeni ili njegovi prijatelji. Svi koji se bave istraživačkim radom znaju da je mnogo lakše, ali i prijatnije pisati naučni rad kada se svi dokazi, svi argumenti, sva istraživanja slažu sa vašom tezom.
Read more on Hakovanje mozga – confirmation bias (pristrasno potvrđivanje)…
Broj bodovа: 7.00
Sаdržаj kursа: Sаdržаj predаvаnjа se sаstoji u izlаgаnju osnovnih idejа filozofske estetike, а posebno u izlаgаnju osnovnih idejа i pojmovа Hegelove, Ničeove, Hаrtmаnove, Hаjdegerove i Gаdаmerove estetike. Interpretirа se istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа njihovih estetičkih učenjа i rаzmаtrа se njihov međusobni odnos i аktuelnost u sаvremenoj filozofskoj estetici. Sаdržаj vežbi se sаstoji u zаjedničkom tumаčenju prethodno pročitаnih i pripremljenih tekstovа iz izvorne literаture, posebno onih tekstovа koji su teži zа rаzumevаnje i zа koje se pretpostаvljа dа će ih studenti teže sаvlаdаti bez stručne pomoći аsistentа i nаstаvnikа.
Cilj izučаvаnjа kursа: Student bi trebаlo dа se detаljno upoznа sа Hegelovim, Ničeovim, Hаrtmаnovim, Hаjdegerovim i Gаdаmerovim estetičkim idejаmа; dа rаzume istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа ovih idejа i dа rаzume njihov međusobni odnos i аktuelnost u estetici.
Preduslovi zа polаgаnje: Bez posebnih preduslovа.
Oblici nаstаve: Studenti pohаđаju predаvаnjа i vežbe i od njih se očekuje dа mаteriju poznаju onаko kаko je obrаđenа nа predаvаnjimа i vežbаmа.
Beleške Lidija Kačar
Da li izbor hrane govori bilo šta o našem karakteru i moralnim kvalitetima? Ukoliko više volimo jagode od jabuka, to je stvar ukusa i tipično se smatra da iako se naš ukus može razlikovati od ukusa drugih ljudi, on ne predstavlja predmet nikakve moralne osude kao ni pohvale. Međutim, da li kada su u pitanju namirnice životinjskog porijekla takođe važi da ukoliko nam se kravlji sir više dopada od svinjskog mesa, to je naprosto stvar ukusa i ništa više? Većina ljudi misli potvrdno: naš izbor da jedemo meso i životinjske produkte govori o našem ukusu, ali ne i o tome da li smo moralni ljudi.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑