filozofija – Strana 2 – MOM filozofija

Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost

Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.

Odrastanje – Vikend na filozofskom 2015.

Gledala/o si filmove poput Terminatora i Matriksa, ali da li se ikada zapitaš šta bi se desilo da zaista postoje svesni roboti? Šta ako bi i ljudi mogli da postanu poput Robokapa i imaju pojačane fizičke karakteristike?
Zamisli da medicina može da ti omogući poboljšanje u kognitivnom i moralnom smislu, ili mogućnost da „dizajniraš“ svoje dete.

20 децембра, 2015 3

(seminarski) Filozofija Jana Lukašijeviča

U ovom radu ćemo se baviti osnovnim filozofskim problemima i idejama Jana Lukašijeviča, poljskog filozofa i logičara. Najpre ćemo, u kratkim crtama, izneti kontekst nastanka te filozofije, a potom i nekoliko biografskih podataka iz života Jana Lukašijeviča. Najveći deo rada ćemo posvetiti doprinosu Lukašijeviča savremenoj logici. Rad je prvenstveno istorijsko-filozofskog karaktera, i nema za cilj detaljno bavljenje Lukašijevičevom mišlju. Cilj mu je da istakne osnovne probleme koje je Lukašijevič razmatrao, njegovu motivaciju i uticaje na njega, kao i domete njegove filozofije i njene uticaje. Rad je podeljen na četiri celine:

1 децембра, 2015 0

Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.

22 новембра, 2015 0

I to postoji – svetski dan filozofije

Dan filozofije – ustanovljen je 2005. godine, a ove godine slavi se 19. novembra. Unesco organizuje i okrugli sto, a teme okupljanja su sledeće:

Znanje i širenje filozofskih misli nezapadnih kultura, posebno putem novih tehnologija

19 новембра, 2015 0

U okviru projekta “Pravo na umetnost 2015.” održana je premijera predstave Hegel i duga lista prevara. Učestvovale su osobe sa invaliditetom, ali i ostali umetnici i aktivisti.

„Das Wahre ist das Ganze“ je jedan od osnovnih Hegelovih postulata. Istinito je za njega ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Klasifikuje, definiše, identifikuje. Onda može i da manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj mali uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Matrica tela osobe sa invaliditetom „podrazumeva manjak određenih funkcija“, stoga se unapred te funkcije subjektu X otpisuju. Ono što celovitost ne podnosi je upravo ideja „manjka“. To je podseća na svoj sopstveni manjak, koji bi idejom o celini želela da ukine, pa stoga ukida razne mogućnosti osobi sa invaliditetom. Tako zatvara svoj krugu u kome manjka (u svojoj matrici) nema. Ali, nema ni života. On se izgubio u ideji o celini, u onome „Ganze“.

12 новембра, 2015 0

(TED) TransMilenio – zašto autobusi predstavljaju demokratiju na delu?

TED talk nekadašnjeg gradonačelnika Bogote Enrike Penjalose nas pored praktičnih ideja za bolju organizaciju prevoza u gradu podseća na ideale kojima i danas težimo. Jednakost kao osnovni princip demokratije stavljena je na test.

26 октобра, 2015 0

Prenosimo: Sa one strane razuma (šta je normalno)

„Tanka je linija između zdravog i bolesnog uma. Samo jedan korak i već si sa druge strane. Percepcija stvarnosti vrlo lako postaje drugačija i opasna što po tebe, što po tvoju okolinu. Danas se čovek vrlo lako oklizne i padne sa one strane razuma.“, užurbano je govorio doktor Jovanu dok su prolazili kroz bolničko dvorište.

12 октобра, 2015 6

Filozofija – Prva godina – Uvod u etiku

Sadržaj kursa: Počinje se analizom moralnog fenomena i odredjenjem moralnog kriterijuma i njegove specifičnosti, razlike od drugih, van-moralnih kriterijuma, socijalni status morala, pitanje moralnog relativizma, odnosa morala i religije. Razmatraju se osnovne etičke teorija (Utilitarizam, Deontološka etika,Etika vrlina, Doktrina dvostrukog učinka, itd.). Kurs obuhvata i osnovne stavke iz metaetike, kao teorije značenja i opravdavanja moralnih termina i iskaza. Na kraju se uvodi u elemenarne distinkcije važne za oblast primenjene etike i daju naznake moralne metodologije i epistemologije.
Cilj izučavanja kursa: Student treba da se upozna osnovnim pitanjima etike, glavnim etičkim teorijama, da dobije uvodnu informaciju o metaetici i o primenjenoj etici.
Preduslovi za polaganje: Za pohadjanje kursa nema posebih preduslova.
Oblici nastave: Nastava se održava u letnjem semestru na prvoj godini studija. Jednom nedeljno drže se dva časa predavanja i jednom nedeljno dva časa vežbi.

8 октобра, 2015 0

Kjerkjegor – Avramova iskušenja

Paradoks vere, verovati u nemoguće, pobediti boga svojom nemoći sve su to zanimljive sintagme, ali kako ih razumeti? Zašto Kjerkegor tvrdi da je razumeo Hegela, ali da ne uspeva razumeti Avrama?.

7 октобра, 2015 0

Tag filozofija