Apstrakt: Kantovo čuveno pobijanje idealizma koje se pojavljuje u njegovoj prvoj Kritici bavi se dokazivanjem spoljšnjeg sveta, a samim tim i pobijanjem idealističkog pristupa koji možemo naći kod Dekarta i Barklija. Ovaj dokaz je izazvao reakciju sredinom prošlog veka, prilikom koje je došlo do objavljivanja gomile interpretacija i kvalitetnih rasprava na ovu temu. U ovom tekstu ću se baviti obrazloženjem dokaza i njegovom analizom. Na samom početku ću dati kraći pregled Kantovog viđenja istog problema prilikom koje ću se baviti objašnjenjem ključnih termina u onom smislu u kojem se nalaze u Kritici, dok ću u nastavku izneti i sam nacrt dokaza, kao i obrazloženje i analizu njegovih premisa i samog zaključka.
Odeljak pod naslovom „Pobijanje idealizma“ Kant dodaje u drugom izdanju Kritike čistog uma i ono predstavlja dodatak Transcendentalnoj Dedukciji. Kant se ovde suprotstavlja začetniku racionalizma, Dekartu (Descartes) i predstavniku subjektivnog idealizma Barkliju (Berkeley). Na samom početku, on prikazuje dva tipa idealizma: „Kartezijusov problematični idealizam“ i „Berklijev dogmatični idealizam.“
Cilj kursa:
Upoznavanje studenata sa najvažnijim idejama trojice nemačkih filozofa XVIII i XIX veka – Imanuela Kanta, Artura Šopenhauera i Vilhelma Diltaja.
Read more on Filozofija – Treća godina – Istorija filozofije IIIa…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
