Sadržaj kursa: Pregled razvoja i međusobne povezanosti značajnih filozofskih ideja koje su se javljale u periodu od druge polovine devetnaestog veka do poslednjih decenija dvadesetog veka, predstavljenih kroz prikaz filozofskih stanovišta mislilaca (Pers, Džejms, Frege, Huserl, Rasel, rani Vitgenštajn, Karnap, Rajl, kasni Vitgenštajn, Ostin i Kvajn) čija su dela obeležila ovaj period.
Cilj izučavanja kursa: Prateći kontinuirani sled filozofskih ideja i stanovišta student treba da stekne uvid u nastanak i razvoj analitičke filozofije.
SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE
Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.
Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…
Sadrzaj kursa: Pregled najuticajnijih teorija odnosa naših mentalnih i fizičkih stanja (problema »duha i tela«). Razmatraju se teorije logičkog bihejviorizma (Hempel, Rajl, Vitgenstajn), savremenog materijalizma (Plejs, Smart, Armtrong, Dejvidson i dr.), funkcionalizma (Patnam, Luis i dr.), kao i novog epifenomenalizma (Džekson i dr.). Praktične vežbe prate predavanja kroz čitanje, razjašnjavanje i raspravu o relevantnim tekstovima.Cilj kursa je upoznavanje sa osnovnim problemima filozofije duha sa naglaskom na metafizičkom aspektu ove problematike i savlađivanje osnovnih postavki glavnih orijentacija: dualističke, bihejviorističke, funkcionalističke, epifenomenalističke.Предуслови за полагање: Upoznatost sa drugim filozofskim disciplinama nije neophodna. Studenti su obavezni da pohađaju kurs i da uzmu učešće u seminarima od čega im zavisi 10% sveukupne ocene.Nastava se odvija putem dva predavanja i dve vežbe/seminara nedeljno. Na predavanjima se problemskim putem predstavljaju relevantna pitanja filozofije duha dok se na vežbama sami studenti uključuju u rad kako usmenim diskusijama tako i svojim pismenim radovima.
Sadržaj kursa: Predmet filozofije politike se dodiruje, a često i preklapa sa predmetima političke teorije, ekonomske teorije, istorije političkih ideja, filozofije prava, filozofije morala i normativne etike. Ispitivaćemo prirodu države i kriterijume vrednovanja državne vlasti. Dakle, poći ćemo od jednog vrednosno-neutralnog pojma države (Veber), ustanovićemo razliku između legaliteta i legimiteta, a potom ćemo se baviti kriterijumima vrednovanja države kao što su zadovoljenje božanske naredbe, zadovoljenje prirodne hijerarhije bića, zadovoljenje ideje “apsolutnog dobra”, ostvarenje “apsolutne ideje”, efikasnost, korisnost, pravda, proleterska revolucija, itd. Posebno će biti razmotren problem opravdanja države u modernoj ugovornoj teoriji(Tomas Hobs, Džon Lok, Ruso).
Cilj izučavanja kursa: Upoznavanje, razumevanje osnovnih pojmova filozofije politike. Studenti će tokom kursa imati prilike da se upoznaju sa osnovnim značenjem termina kao što su država, suverenitet, konzervativizam, liberalizam, demokratija, itd.
Preduslovi za polaganje: Preduslovi su određeni Statutom Filozofskog fakulteta i Planom i programom Odeljenja za filozofiju. Preduslov je Istorija filozofije I ili sličan kurs ekvivalentnog sadržaja sa drugih odelenja i fakulte
Oblici nastave: Predavanja, vežbe, kolokvijum, izrada seminarskog rada u dogovoru sa voditeljima kursa i završni pismeni ispit.
Read more on Filozofija – Treća godina – Filozofija politike…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
