Silikonska dolina je opsednuta srećom. Traganje za mitskim dobrim životom i uspehom koji je izbalansiran sa ispunjenošcu je iniciralo takozvani quantified self movement, višefazno spavanje i zalihe svakojakih farmaceutskih lekova u fiokama programera.
Read more on Zapošljavaju filozofe – da ih uče da preispituju sve…
Industrija zabave često izjednačuje nelegalno skidanje sadržaja sa krađom, a krađa je nešto što bi kod većine ljudi izazvalo osećaj krivice. Ipak milioni onih koji skidaju sa interneta jednostavno ne osećaju krivicu kada preuzimaju sadržaj na svoje računare. Zašto je tako? Naučnici u Australiji misle da su pronašli odgovor.
Read more on Piraterija – da li osećamo krivicu i zašto ne?…
Internet je jedinstveno okruzenje, omogućava nam naizgled neograničeno mnogo, a pritom se od nas zauzvrat ne očekuje ništa. Često smo na mreži, a pri tome uglavnom ne razmišljamo mnogo o tome kako utiča na nas ili o mogućim posledicama nasih postupaka.
Read more on Lajkovao sam tekst, moram li ga i pročitati? Ostaviću komentar…..
Foto: Fallacyaday
Lažna dilema nastaje kada smo prinuđeni da biramo između ograničenog, nekompletnog izbora opcija (najčešće dve). To znači da nam nisu ponuđene sve stvarne opcije, što ometa dalju raspravu.
Tehnički, do ove greške dolazi kada se “ili” razume kao isključivo, odnosno kao “ili” koje ne dopušta dodatnu opciju. Govornik nam obično nudi ekstremne stavove kao jedine opcije:
Niko ne voli da greši, a još manje da priznaje sopstvene greške. Svako od nas voli kada je u pravu, a ne njeni ili njegovi prijatelji. Svi koji se bave istraživačkim radom znaju da je mnogo lakše, ali i prijatnije pisati naučni rad kada se svi dokazi, svi argumenti, sva istraživanja slažu sa vašom tezom.
Read more on Hakovanje mozga – confirmation bias (pristrasno potvrđivanje)…
Objašnjenje je forma zaključivanja koja pokušava da odgovori na pitanje „zašto?“. Na primer: „zašto je nebo plavo?“
Dobro objašnjenje se temelji na naučnoj ili empirijskoj teoriji.
Greške u objašnjenju su sledeće:
Read more on Greške argumentacije – jedanaesti deo – greške u objašnjenju…
Definicijama se koristimo kako bismo učinili pojmove jasnijim. Koristimo definicije kako bismo formulisali šta tačno neka reč znači. Dobra definicija treba da omogući čitaocu da, bez pomoći sa strane, jasno opazi u kojim slučajevima se reč ili pojam koriste.
Read more on Greške argumentacije – deseti deo – greške definicije…
Bandwagon effect ili oslanjanje na većinu je psihološko-kulturološki fenomen.
Srećemo ga svakodnevno u društvu, a uz pomoć medija ovaj efekat dostiže globalne razmere. Naime stopa prihvatanja nekog verovanja, mode, trenda, ideja, idola, predsedničkog kandidata, raste na osnovu toga što drugi koji su uglavnom u većini prihvatili to verovanje ili trend. Ljudi olako formiraju svoja verovanja kada su u pitanju društveni fenomeni. Ukoliko se u kratkom vremenskom periodu formira grupa ljudi koja prati određeni modni trend, velika je verovatnoća da će se još pojedinaca “pridružiti paradi”.
U svakom zaključivanju polazimo od nekih iskaza (koji se nazivaju premise), da bismo postupkom zaključivanja došli do novih. Međutim, postoji tip argumenta u kojem zaključak nije nužna posledica polaznih pretpostavki (premisa), i otuda naziv “ne sledi”.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
