Sadržaj kursa: Pregled razvoja i međusobne povezanosti značajnih filozofskih ideja koje su se javljale u periodu od druge polovine devetnaestog veka do poslednjih decenija dvadesetog veka, predstavljenih kroz prikaz filozofskih stanovišta mislilaca (Pers, Džejms, Frege, Huserl, Rasel, rani Vitgenštajn, Karnap, Rajl, kasni Vitgenštajn, Ostin i Kvajn) čija su dela obeležila ovaj period.
Cilj izučavanja kursa: Prateći kontinuirani sled filozofskih ideja i stanovišta student treba da stekne uvid u nastanak i razvoj analitičke filozofije.
SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE
Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.
Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…
APSTRAKT
Šta to suštinski određuje neki, u prvom smislu konkretni entitet? Naime, koja svojstva isti nužno čine onim što jeste? Ovaj rad namerava da prikaže argumente mereoloških esencijalista shodno ovom pitanju. Oni odgovaraju: svaka celina kojoj se nije dodao ili oduzeo neki deo ima svoje suštinsko svojstvo, ujednačen raspored delova sa celinom. Najznačajniji filozof koji je istraživao ovo polje jeste Roderik Čizolm i upravo će dva njegova rada biti glavna literatura za ovaj rad. Tako ću, uz nekoliko dodatnih bibliografskih referenci, pokušati da u osnovi objasnim puteve rasprave oko suštinskih svojstava sa stanovišta mereološkog esencijalizma, kao i neke najopštije odgovore na njega.
KLjUČNE REČI: suština, delovi, celina, Čizolm, metafizika
Read more on (seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku…
Sadrzaj kursa: Pregled najuticajnijih teorija odnosa naših mentalnih i fizičkih stanja (problema »duha i tela«). Razmatraju se teorije logičkog bihejviorizma (Hempel, Rajl, Vitgenstajn), savremenog materijalizma (Plejs, Smart, Armtrong, Dejvidson i dr.), funkcionalizma (Patnam, Luis i dr.), kao i novog epifenomenalizma (Džekson i dr.). Praktične vežbe prate predavanja kroz čitanje, razjašnjavanje i raspravu o relevantnim tekstovima.Cilj kursa je upoznavanje sa osnovnim problemima filozofije duha sa naglaskom na metafizičkom aspektu ove problematike i savlađivanje osnovnih postavki glavnih orijentacija: dualističke, bihejviorističke, funkcionalističke, epifenomenalističke.Предуслови за полагање: Upoznatost sa drugim filozofskim disciplinama nije neophodna. Studenti su obavezni da pohađaju kurs i da uzmu učešće u seminarima od čega im zavisi 10% sveukupne ocene.Nastava se odvija putem dva predavanja i dve vežbe/seminara nedeljno. Na predavanjima se problemskim putem predstavljaju relevantna pitanja filozofije duha dok se na vežbama sami studenti uključuju u rad kako usmenim diskusijama tako i svojim pismenim radovima.
Broj bodovа: 7.00
Sаdržаj kursа: Sаdržаj predаvаnjа se sаstoji u izlаgаnju osnovnih idejа filozofske estetike, а posebno u izlаgаnju osnovnih idejа i pojmovа Hegelove, Ničeove, Hаrtmаnove, Hаjdegerove i Gаdаmerove estetike. Interpretirа se istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа njihovih estetičkih učenjа i rаzmаtrа se njihov međusobni odnos i аktuelnost u sаvremenoj filozofskoj estetici. Sаdržаj vežbi se sаstoji u zаjedničkom tumаčenju prethodno pročitаnih i pripremljenih tekstovа iz izvorne literаture, posebno onih tekstovа koji su teži zа rаzumevаnje i zа koje se pretpostаvljа dа će ih studenti teže sаvlаdаti bez stručne pomoći аsistentа i nаstаvnikа.
Cilj izučаvаnjа kursа: Student bi trebаlo dа se detаljno upoznа sа Hegelovim, Ničeovim, Hаrtmаnovim, Hаjdegerovim i Gаdаmerovim estetičkim idejаmа; dа rаzume istorijsko-hermeneutički kontekst nаstаnkа ovih idejа i dа rаzume njihov međusobni odnos i аktuelnost u estetici.
Preduslovi zа polаgаnje: Bez posebnih preduslovа.
Oblici nаstаve: Studenti pohаđаju predаvаnjа i vežbe i od njih se očekuje dа mаteriju poznаju onаko kаko je obrаđenа nа predаvаnjimа i vežbаmа.
Beleške Lidija Kačar
Sadržaj kursa: Ovaj kurs predstavlja kritičko preispitivanje temeljnih aspekata Platonove filozofije, počevši od ranih preko srednjih dijaloga do poznog dijaloga Sofist. Posebnu ćemo se usredsrediti na Platonovu Teoriju ideja, kao i na njegova etička promišljanja
Cilj izučavanja kursa: Pripremiti studente za kritičko, detaljno i pažljivo čitanje Platonovih dijaloga, kao i za razumevanje središnih pojmova, ključnih postavki i argumentaciji Platonove teorije ideja. Naročito ćemo težiti ka što aktivnijem učešću studenata u nastavi. Student
Preduslovi za polaganje: Upis na fakultet.
Read more on Filozofija – Prva godina – Istorija filozofije Ib…
Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.
Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…
Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije stabilnog stanja
Cilj ovog rada je racionalna rekonstrukcija Hojlove kosmološke teorije večnog stanja. Najpre ću, pozivajući se na Lakatoša, ukratko izložiti metodologije kojima se racionalna rekonstrukcija može izvršiti. Definisaću šta je unutrašnja i spoljašnja istorija prema svakoj od tih metodologija. Potom ću izložiti Hojlovu teoriju i njenu rekonstrukciju. Slediću Lakatoševu metodologiju naučnih istraživačkih programa i na osnovu nje ću odrediti unutrašnju i spoljašnju istoriju navedene teorije. Na kraju ću razmotriti da li se razvoj ove teorije može opisati isključivo putem unutrašnje istorije, kao što su induktivisti tvrdili.
Read more on (seminarski rad) Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije večnog stanja…
Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori
Uvod
Cilj ovog rada će biti razmatranje Kvajnove teze o dve dogme zastupljene u empirizmu. Prva je podela sudova na analitičke i sintetičke, a druga redukcionizam. Kao prvo, nastojaću da (uz izvesne interpretacije) pružim sliku Kvajnovog traganja za pojmom analitičnosti, počevši od njegovog razmatranja do tada zastupljenih definicija analitičnosti i problema sa kojima su se ove definicije susretale. Potom ću izneti Kvajnove zaključke o nemogućnosti distinkcije između analitičkog i sintetičkog i pokazati na koji način on pokazuje da prihvatanje ove lažne distinkcije vodi u drugu dogmu. U drugom delu rada ću razmotriti neke od mogućih prigovora Kvajnovoj tezi i nastojaću da pružim odgovor na neke od njih. Moja osnovna namera je razmatranje Kvajnove teze u nešto širem kontekstu, kako bih razjasnila neke od eventualnih nedoumica i razmotrila njene konsekvence u odnosu na filozofiju i nauku.
Read more on (seminarski rad) Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
