Ukoliko ste zainteresovani za praksu – Srpska naučna televizija ne zvuči tako loše.
Poziv je upućen zainteresovanim studentima Fakulteta političkih nauka, Filološkog, Filozofskog, Fakulteta za medije i komunikacije i sl. obrazovnih ustanova u kojima se obučavaju polaznici da rade u elektronskim medijima.
Jedno od centralnih pitanja savremene misli – gde su granice ljudske spoznaje – biće tema prve ovogodišnje CPN tribine u petak, 15. januara, u Velikoj sali SKC-a, u 19 časova. Na tribini će govoriti dr Vlatko Vedral, sa Univerziteta u Oksfordu, filozof dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Bora Živković, dugogodišnji naučni novinar iz SAD i nekadašnji urednik u časopisu Scientific American.
Kvantna mehanika je kao moćna alatka moderne nauke u istraživanju strukture materije zakopala previše duboko – do same ivice ljudske spoznaje. Međutim, kvantna realnost je drugačija od realnosti na koju smo navikli u svakodnevnom iskustvu i kosi se s našom intuicijom. Ako zaronimo malo dublje, u naizgled očiglednu fizičku realnost, ulazimo u svet u kojem ova pravila više ne važe – ulazimo u svet kvantne fizike.
Read more on Najava: tribina – gde je granica ljudske spoznaje?…
„Da li ste vi normalni?“ je kampanja Udruženja Prostor koja za cilj ima podizanje svesti javnosti na temu mentalnog zdravlja.
Udruženje Prostor od 2010. godine radi sa korisnicima psihijatrijskih usluga radi poboljšanja njihovog položaja u društvu.
Read more on Najava: Izložba Udruženja Prostor “Da li ste vi normalni?”…
Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.
Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…
Gledala/o si filmove poput Terminatora i Matriksa, ali da li se ikada zapitaš šta bi se desilo da zaista postoje svesni roboti? Šta ako bi i ljudi mogli da postanu poput Robokapa i imaju pojačane fizičke karakteristike?
Zamisli da medicina može da ti omogući poboljšanje u kognitivnom i moralnom smislu, ili mogućnost da „dizajniraš“ svoje dete.
Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.
Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije stabilnog stanja
Cilj ovog rada je racionalna rekonstrukcija Hojlove kosmološke teorije večnog stanja. Najpre ću, pozivajući se na Lakatoša, ukratko izložiti metodologije kojima se racionalna rekonstrukcija može izvršiti. Definisaću šta je unutrašnja i spoljašnja istorija prema svakoj od tih metodologija. Potom ću izložiti Hojlovu teoriju i njenu rekonstrukciju. Slediću Lakatoševu metodologiju naučnih istraživačkih programa i na osnovu nje ću odrediti unutrašnju i spoljašnju istoriju navedene teorije. Na kraju ću razmotriti da li se razvoj ove teorije može opisati isključivo putem unutrašnje istorije, kao što su induktivisti tvrdili.
Read more on (seminarski rad) Racionalna rekonstrukcija Hojlove teorije večnog stanja…
Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori
Uvod
Cilj ovog rada će biti razmatranje Kvajnove teze o dve dogme zastupljene u empirizmu. Prva je podela sudova na analitičke i sintetičke, a druga redukcionizam. Kao prvo, nastojaću da (uz izvesne interpretacije) pružim sliku Kvajnovog traganja za pojmom analitičnosti, počevši od njegovog razmatranja do tada zastupljenih definicija analitičnosti i problema sa kojima su se ove definicije susretale. Potom ću izneti Kvajnove zaključke o nemogućnosti distinkcije između analitičkog i sintetičkog i pokazati na koji način on pokazuje da prihvatanje ove lažne distinkcije vodi u drugu dogmu. U drugom delu rada ću razmotriti neke od mogućih prigovora Kvajnovoj tezi i nastojaću da pružim odgovor na neke od njih. Moja osnovna namera je razmatranje Kvajnove teze u nešto širem kontekstu, kako bih razjasnila neke od eventualnih nedoumica i razmotrila njene konsekvence u odnosu na filozofiju i nauku.
Read more on (seminarski rad) Kvajnova teza o dve dogme empirizma i mogući prigovori…
Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.
Literatura i beleške za ovaj predmet nisu dostupni. Ukoliko želiš da urediš ovu stranicu piši na kontakt@mom.rs ili posalji fajl koristeci formu ispod.
Comments or questions are welcome.
© 2025 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
