Otvaranje  izložbe Utisci 30. marta 2016. u 19h u multimedijalnoj sali Ustanove Kulture Palilula (Mitropolita Petra 8) povod je za intervju sa akademskim slikarom, Momom Bjekovićem.

Na debati smo pričali o značaju umetnosti na razvoj ličnosti umetnika Šta je sa posmatračima? Da li doprinosi i njima i kako?

Jezik umetnosti, u konkretnom slučaju slikarstvo, često izražava nešto što reči ne mogu ili teško mogu da saopšte. U vremenu kada trpimo razne ideološke pritiske, umetnička sloboda je velika vrednost.  Umetnost je sredstvo da se nešto saopšti, to je prilika da se svet vidi na nov i drgačiji način.  Bez umetnosti, pa i slikarstva, živeli bismo u shvatanjima koja nisu mnogo razvijenija od majmunskih shvatanja  sveta i sebe u svetu.

Kako preživljavas, da li se kajes sto si izabrao umetnost?

Hranim se optimizmom, verujem da će biti bolje u finansijskom smislu.

Pokušao sam to od jutros, nije uspelo. I dalje sam gladan.

Ja lično imam dosta razloga za optimizam. Moje slike se sve više cene kako ovde kod nas tako i u inostranstvu. Nimalo se ne kajem što sam krenuo tim putem,  jer bez toga bi mi preostalo samo bespuće. Ništa drugo osim slikarstva i pomalo filozofije me nije zanimalo.

Često koristiš vrstu kolaža, ispravi nas. Da li misliš da stvaras nove veze, povezujes stvari koje do tada nisu bile povezane? Šta tako možemo naučiti?

Ja volim da spajam nespojivo. To je način da se prihvate razlike. Tako ne dam da se stvari prihvataju zdravo za gotovo, teram da se teži promenama, promenama na bolje. To je način da se pomirimo sa tim da moramo živeti sa onim drugim i drugačijim.  Zato spajam nespojivo, radi preispitivanja.

Nazvao si izložbu utisci. Da li tako vidiš naše iskustvo i naše sticanje znanja? Ili se to odnosi na tvoj pogled na svet?

To je povezano sa idejom autorstva. Hteo sam da naglasim ulogu autora. Reč je o mojim utiscima, ili tačnije autorovim utscima, što znači još nešto više. Time sam rekao da nisam udovoljavao nikakvim političkim vodjama, kompanijama i sl. kada sam nešto iznosio u javnost. Imati utiske znači slobodno misliti i osećati, a i iznositi ih javno znači prihvatiti dodatni teret.  Time sam naglasio značaj slobode, ali i lične odgovornosti.

Kako vidiš dostojanstvo i šta je to što slika poručuje?

Moje  dostojantvo nije stabilna činjenica. Sad ga imam, sad ga nemam. Često sam se poigravao sa tim. Ipak, što sam stariji sve više volim dostojanstvo. Ne želim više mnogo da se prljam. Ipak, ne volim kada ljudi štiteći dostojanstvo, počnu da sakrivaju  sami sebe, svaku svoju manu. Bolje da budu to što jesu. Lažno dostojanstvo me najviše nervira.

Primećujemo religijske i političke motive na tvojim slikama, možeš li nam reći nešto više o tome. 

Osećam da religija i politika zalaze u neslućene dubine. Želim da ih pratim, jer me dubina zanima. Osećam da ću tu naići na nešto vredno. Mnogi tu nešto zatrpavaju, prikrivaju, zataškavaju, a ja pomalo razgrćem, otkrivam...

Šta misliš o likovnom kao predmetu u osnovnoj školi? Da li treba da bude obavezno za decu koja nemaju dara? Šta ako im je na časovima likovnog dosadno, npr. u starijim razredima osnovne škole? Šta je po tebi primarno na ovim časovima – da se ovlada veštinom ili nešto drugo?

Ja ne bih ukidao likovno. Mislim da časovi likovnog nisu korisni samo talentovanoj deci. Treba da upoznaju vrednost slike, skulpture itd. čak iako ne žele sami da postanu slikari. Možda da nauče kako da, danas sutra, sami kupuju slike, da to ne rade po preporuci i bez ukusa. Da postave sebi neka bitna pitnja o ukusu i lepoti. Deca su vrt koji treba obrađivati na sve načine, jer je korov jako opasna stvar.

Šta je lepo, da li moze da se definise? Da li smatras da o lepoti uopste vredi raspravljati

Lepotu je lako prepoznati kada naiđemo na nju. Ja je stalno tražim i ne brinem da li ću znati da li je to lepota kada se budem našao pred njom. To se lako oseti. Ja sam praktičar kada je lepota u pitanju.

Koji je tvoj komentar kada neko kaže da ne vidi ništa značajno u umetnosti ili tvojim slikama?

Samo uspavan mozak to može da tvrdi.

 Izložba će biti otvorena do 14. aprila 2016. godine