kant – MOM filozofija

Kantovo pobijanje idealizma

Apstrakt: Kantovo čuveno pobijanje idealizma koje se pojavljuje u njegovoj prvoj Kritici bavi se dokazivanjem spoljšnjeg sveta, a samim tim i pobijanjem idealističkog pristupa koji možemo naći kod Dekarta i Barklija. Ovaj dokaz je izazvao reakciju sredinom prošlog veka, prilikom koje je došlo do objavljivanja gomile interpretacija i kvalitetnih rasprava na ovu temu. U ovom tekstu ću se baviti obrazloženjem dokaza i njegovom analizom. Na samom početku ću dati kraći pregled Kantovog viđenja istog problema prilikom koje ću se baviti objašnjenjem ključnih termina u onom smislu u kojem se nalaze u Kritici, dok ću u nastavku izneti i sam nacrt dokaza, kao i obrazloženje i analizu njegovih premisa i samog zaključka.
Odeljak pod naslovom „Pobijanje idealizma“ Kant dodaje u drugom izdanju Kritike čistog uma i ono predstavlja dodatak Transcendentalnoj Dedukciji. Kant se ovde suprotstavlja začetniku racionalizma, Dekartu (Descartes) i predstavniku subjektivnog idealizma Barkliju (Berkeley). Na samom početku, on prikazuje dva tipa idealizma: „Kartezijusov problematični idealizam“ i „Berklijev dogmatični idealizam.“

Filozofija – Treća godina – Etika

Etika

Sadržaj kursa: Kurs se sastoji iz tri osnovne celine koje su funkcionalno povezane:

elemenata istorije etike (do 30%)
razmatranja sličnosti i razlika različitih normativno-etičkih teorija (do 40%)
razmatranja osnovnih pravaca i problema u metaetici (do 30%).

Cilj izučavanja kursa: Cilj kursa je prezentovanje relevantih filozofskih učenja iz istorije etike, prezentacija elemenata glavnih normativno-etičkih teorija i prikaz osnovnih pravaca i problema iz oblasti metaetike.

8 октобра, 2014 0

Filozofija – Treća godina – Istorija filozofije IIIa

ISTORIJA FILOZOFIJE IIIa (nemačka filozofija XVIII i XIX veka – I deo)

Cilj kursa:
Upoznavanje studenata sa najvažnijim idejama trojice nemačkih filozofa XVIII i XIX veka – Imanuela Kanta, Artura Šopenhauera i Vilhelma Diltaja.

8 октобра, 2014 0

Kant – Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost (delovi)

Prosvećenost je čovekov izlazak iz maloletnosti za koju je sam kriv. Maloletnost je nesposobnost služenja vlastitim razumom bez nečijeg vođstva. Čovek je sam kriv za ovu maloletnost, ako njen uzrok nije pomanjkanje razuma, nego rešenosti i hrabrosti da se njime služi bez nečijeg vođstva. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razumom! Ovo je, dakle, moto prosvećenosti..

5 маја, 2014 0