Category

Za studente

Opšta teorija žirafa

U izdanju Heliksa objavljena je zbirka kritičkih eseja o nauci “Opšta teorija žirafa”

Kao i u Artefaktu za svemirsko putovanje, ogledi ovde sakupljeni ponajviše se bave naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti. Prva dva dela, Strategije nauke i Strategije umetnosti, dobrim delom su upravo samoobjašnjavajući; njima je autor, nakon dužeg premišljanja, dodao i treći deo, tematski različit, ali po tonu srodan, Doba katastrofa, koji je od neposrednog praktičnog značaja, a pokazuje u kojoj meri kratko pamćenje, povodljivost za senzacijama, kolektivističke mantre, različite kognitivne neobjektivnosti i slične pojave otupljuju oštricu našeg racionalnog pogleda na svet upravo u sadašnjem trenutku, kad se suočavamo s najtežim izazovima i najvećim pretnjama od doba pojave čoveka kao biološke vrste na Zemlji.

Esej  “Dole objektivnost” dostupan je ovde

Read more on Opšta teorija žirafa…

Poziv na ucesce na studentskoj debati: ravnopravnost, jednakost, pravednost

18595249_1180265828750941_2224266023026806469_o

Nocna smena – Plaćena praksa u Beka tracking

Beka Tracking from Belgrade is looking for:

NBG-logo

Junior Logistics coordinator

Requirements

  •  English written and spoken
  • Strong communication skills
  • Highly responsible person
  • Flexible: someone who can work 2nd or 3rd shift 6 days a week

Read more on Nocna smena – Plaćena praksa u Beka tracking…

Seminar “Editovanje gena”

KONKURS

Seminar “Editovanje gena”

Centar za bioetičke studije organizuje dvomesečni seminar ”Editovanje gena”. Biće održano po jedno predavanje svake sedmice, tokom marta i aprila 2017. godine. Seminar će otpočeti uvodom u naučne aspekte i način funkcionisanja osnovnih tehnika editovanja gena (sa akcentom na CRISPR). Nakon toga će se razmatrati etički aspekti upotrebe ovih tehnologija. Takođe, biće reči o potencijalnim opasnostima ovih tehnologija za društvo, ekonomiju, kao i o psihološkim faktorima na koje bi ove tehnike mogle da imaju uticaj. Razmatraće se i teme kao što su ksenotransplatacija, GMO hrana i biotehnologija patogena, pa će se u okviru seminara pokrenuti i pitanje da li je prirodno nužno i zdravija opcija. Seminar će biti održan na engleskom jeziku. Na seminar su pozvani svi zainteresovani studenti osnovnih, master i doktorskih studija i zainteresovani profesionalci. Broj mesta je ograničen. Rok za prijavu je 5. mart 2017. Na seminar se možete prijaviti putem mejla: konkurscbs@gmail.com

Read more on Seminar “Editovanje gena”…

Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike

PROBLEMI SAVREMENE ESTETIKE

 

SUBJEKTIVIRANJE ESTETIKE PUTEM KANTOVE KRITIKE

Gadamer nastoji da pokaže vezu između istine i iskustva o umetnosti, a u središtu ovog momenta se nalazi Kantova estetika. Ono što Gadamer pokušava da objasni jeste zašto umetničko delo ima ključno mesto u razvoju hermeneutike.

Read more on Filozofija – Četvrta godina – Problemi savremene estetike…

Bioetika kroz umetnost

Centar za bioetičke studije otvara konkurs za učešće u multimedijalnoj izložbi, koja će biti održana početkom 2017. godine pod radnim naslovom ”Bioetika kroz umetnost”. Izložba se organizuje u okviru projekta CBS-a koji ima za cilj pojašnjenje i približavanje bioetičkih tema domaćoj i međunarodnoj javnosti, kao i osvetljavanje etičkih pitanja koja se javljaju kao posledica velikog naučnog i tehnološkog napretka.

Read more on Bioetika kroz umetnost…

“Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”

Predavanje “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”, održaće  prof. dr Milan Ćirković u četvrtak, 15.12.2016. u 12:00 u velikoj sali Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

 

Apstrakt: Svedoci smo sve češćeg korišćenja termina antropocen kao oznake za epohu evolucije zemaljskog sistema u kojoj je ljudska vrsta postala dominantni faktor promena. Istovremeno, aktuelne su brojne negativne, često veoma burne reakcije na uvođenje antropocena. U ovom predavanju skiciraću osnovne razloge za uvođenje antropocena, kao i značaj ovog pojma ne samo za geo-nauke, već i za ekologiju, ekološku etiku, analizu rizika, studije budućnosti, pa i političke i pravne nauke. Pokazaću u kojoj meri – samo naizgled paradoksalno – uvođenje antropocena predstavlja pobedu u borbi protiv antropocentrizma, kao prevaziđenje i vannaučne ideologije koja direktno ugrožava budućnost, pa i sam opstanak ljudske vrste na planeti. Kritika antropocena ne samo da najčešće predstavlja odraz neznanja i uticaja pseudonauke, već veoma često ima sve elemente prevarantskog i kriminalnog odnosa prema nauci.

Read more on “Antropocen: kritičari, pseudonaučnici, prevaranti”…

Ciklus predavanja Savremena bioetika

MORALNO POBOLJŠANJE LJUDI.

Predavač dr Vojin Rakić, redovni profesor i naučni savetnik Instituta društvenih nauka.

Mala sala Kolarčeve zadužbine,  petak 25. novembar, u 18 sati.

 

Predavanje Moralno poboljšanje ljudi biće zasnovano na stavovima i polemikama o moralnom poboljšanju ljudi koje su od 2013. godine iznosili i vodili najpoznatiji bioetičari-filozofi današnjice. Posebna pažnja posvetiće se polemikama koje je dr  Vojin Rakić vodio sa Ingmarom Personom, DŽulijanom Savuleskuom, DŽonom Herisom, Robertom Sperouom, Herisom Vajsmanom, Majklom Selgelidom i Sarom Karter u časopisima Journal of Medical Ethics, American Journal of Bioethics, Cambridge Quarterly of Health Care Ethics, Journal of Evolution and Technology i drugim međunarodnim naučnim časopisima. Dr Vojin Rakić će izneti svoje stavove o moralnom poboljšanju ljudi, kako su oni kritikovani i kako ih je branio sa zaključkom da je koncept dobrovoljnog moralnog biopoboljšanja ljudi koji zastupa nesumnjivo uneo novine u debatu, ali da je neophodan dodatan ozbiljan rad na daljem razvoju te koncepcije.

Read more on Ciklus predavanja Savremena bioetika…

(seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku

APSTRAKT

Šta to suštinski određuje neki, u prvom smislu konkretni entitet? Naime, koja svojstva isti nužno čine onim što jeste? Ovaj rad namerava da prikaže argumente mereoloških esencijalista shodno ovom pitanju. Oni odgovaraju: svaka celina kojoj se nije dodao ili oduzeo neki deo ima svoje suštinsko svojstvo, ujednačen raspored delova sa celinom. Najznačajniji filozof koji je istraživao ovo polje jeste Roderik Čizolm i upravo će dva njegova rada biti glavna literatura za ovaj rad. Tako ću, uz nekoliko dodatnih bibliografskih referenci, pokušati da u osnovi objasnim puteve rasprave oko suštinskih svojstava sa stanovišta mereološkog esencijalizma, kao i neke najopštije odgovore na njega.
KLjUČNE REČI: suština, delovi, celina, Čizolm, metafizika

Read more on (seminarski) Mereološki esencijalizam – predmet: Uvod u metafiziku…

Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI

Pozivamo vas na predavanje  “Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti”, koje će održati Jelena Dimitrijević. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.

Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

Read more on Tribina četvrtkom u podne: Ka dekodiranju misli pomoću fMRI…

© 2017 MOM filozofija — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑