Prenosimo: Sa one strane razuma (šta je normalno)

„Tanka je linija između zdravog i bolesnog uma. Samo jedan korak i već si sa druge strane. Percepcija stvarnosti vrlo lako postaje drugačija i opasna što po tebe, što po tvoju okolinu. Danas se čovek vrlo lako oklizne i padne sa one strane razuma.“, užurbano je govorio doktor Jovanu dok su prolazili kroz bolničko dvorište.

„Doktore, uvek me je interesovalo ko odlučuje šta je zdravorazumsko, a šta ne. Ponekad pomislim da svako ko malo drugačije razmišlja, ko se drugačije ponaša, je sa one strane razuma.“, reče Jovan pomalo setno. „Upoznaću te danas sa našim najtežim, ali i najdražim slučajevima, pa ti  sam zaključi.“, odgovori mu doktor.

Vrata bolnice im je otvorio neki ogroman čovek, namršten. Jovan se stresao kada ga je ugledao. Uvek je mislio da na ovakvim mestima rade ljudi puni samilosti i emocija a ovaj čovek na prvi pogled nije imao ni trunku toga. „To je Vasilije, naše obezbeđenje.“, reče mu doktor sa podsmehom. Jovan ga je pogledao začuđeno ali ništa više nije želeo da ga pita.

Korak po korak i stigoše do prve sobe. „E Jovane, dobro došao u antičku Grčku!“,  ushićeno će doktor, „Ovo je naš prvi pacijent. Ovde je skoro deset godina. Mi ga iz milošte zovemo Platon. On ima veoma interesantne teorije. Ukratko hteo je da primeni princip upravljanja zemljom po ugledu na Platonovu „Državu“, pogotovo onaj deo gde insistira da svako radi samo jedan posao, da  treba da se usavršava na jednom polju i da to dovede do perfekcije, a ne da se meša u sve sfere i da ni na jednoj ne bude dobar. Mada nije to bilo presudno da ga dovedu ovde. Na nekom partijskom sastanku izjavio je da u cilju boljeg vaspitanja naše dece treba zabraniti silikonskim pevačicama, samoprozvanim modnim kreatorima, starletama i sličnoj feli da izdaju literarna dela. Pitao je šta naša deca mogu da nauče iz dela gde suprug umesto doručka u krevet supruzi na jastuk ostavlja kreditnu karticu da njome tokom dana kupi sebi malo samopouzdanja. Takođe se pitao šta je kome bitno, ko je koliko  intimnih partnera promenio i ko je od njih bio najbolji ljubavnik. Najbolje od svega je to što je zaboravio da je supruga predsednika stranke izdala baš jednu takvu knjigu pre par nedelja. Valjda se posle toga bunio i oko ove novokomponovane muzike. Nije video smisao stenjanja i uzdisanja i uvijanja u ritnu dok se peva neki besmisleni tekst . Govorio je i o raščišćavanju estrade, ali na njegovu žalost zaboravio je da je supruga podpredsednika estradna umetnica. Umesto da uđe u istoriju, od tog sastanka do dana današnjeg evo njega kod nas i kako stoje stvari neće skoro izaći.“

„Idemo dalje, soba broj 2!  Naš Robin Hud!  I njega je partija otpremila ovamo nakon sastanka. Hteo je nesrećnik u današnje vreme da otima od bogatih i daje siromašnima. Valjda je hteo da se svima koji imaju primanja preko 1000 evra  na mesečnom nivou odbija 10% od plate i uplaćuje na račun najsiromašnijim porodicama u zemlji, da ako neko ima pet automobila pokloni jedan  nekome kome je preko potreban, da svako ko ima svoju firmu, koja dobro posluje, stipendira po jednog studenta kome roditelji ne mogu da finansiraju školovanje. Hteo je da hleb i mleko budu besplatni za sve one koji žive od socijalne pomoći ili dečijeg dodatka. Ni on skoro neće izaći, pomislim povremeno da je dobro što ga nisu uhapsili zbog narušavanja socijalnog mira.“

„Idemo dalje, soba broj 3!  Naš dragi Prosvetitelj! I njega je partija isporučila, sa naznakom „izuzetno opasan“. Išao je ulicama i propovedao ljubav prema Bogu i bližnjem svom. Govorio je vernicima da ne mogu kupiti mesto u Raju, ma koliko im današnji popovi, kaluđeri obećavali da će im takozvane donacije doneti Raj. U suštini presudno za njega da ga dovedu ovamo bilo je to što je predsedniku jedne partije rekao da ako mu je duša čista a srce otvoreno za ljubav dovoljno mu je i jedno odelo. I eto tako je sebi obezbedio sobu broj 3.“

„U sobi broj 4 nalazi se moj omiljeni pacijent,  Mirotvorac. Za njega nisam siguran koja ga je partija otpratila dovde, bilo je više poziva tog dana. On se zalagao za trajno ukidanje ratovanja. Nacionalizam, rodoljublje je naveo kao najveće odlike jednog čoveka, samo ako je ljubav usmerena prema svom narodu, tradiciji i običajima, a ne ako se zasniva na mržnji prema drugim narodima i tradicijama tih naroda. Želeo je da iskoreni mržnju na verskoj osnovi jer po njemu Bog  je samo jedan, ma kako ga ko zvao. Mirotvorac nam je najpitomiji pacijent.“

„Soba broj 5!  Hm..pacijent ima dva imena Ženomrzac i Moralista,  kako je kome draže. Šta misliš ko ga je dopremio ovde? Na poslednjem partijskom sastanku izneo je svoj predlog o vraćanju ljudi na pravi put. Mislim da je najviše reči bilo o popularnoj ženskoj emancipaciji. Smatrao je da je taj termin potpuno pogrešno shvaćen u današnje vreme, da je presrećan što žene više nisu degradirane, što se od njih više ne očekuje da budu samo majke, supruge  i domaćice, što im je data mogućnost da iskažu sve svoje kvalitete, ali nekako je sve otišlo predaleko. U celom tom procesu emancipacije prema njemu žena je zaboravila da bude žena. Zaboravile su da prvenstveno budu majke svojoj deci, sada se više takmiče sa svojim ćerkama nego što pokušavaju da ih izvedu na pravi put. Bar da se takmiče na intelektualnom nivou, nego koja ima kraću suknju i mlađeg momka… Previše gneva usmeravaju ka muškarcima, valjda zbog viševekovnog tlačenja. Te jadne žene nisu ni svesne da danas više nego ikada muškarci upravljaju njima, vajaju ih i kreiraju po svom ukusu… Koliko žena plastičnih hirurga danas postoji? Koliko muškaraca se podvrgne estetskoj hirurgiji zbog svoje žene, partnerke? Ko inicira i finansira stavljanje silikonskih umetaka u grudi i ostale delove tela? Podpredsednica stranke je po hitnom postupku, odmah posle njegovog govora poslala po obezbeđenje i naredila da ga dopreme ovamo jer kalja ugled žena…“

Taman kada su krenuli ka sobi broj 6, Jovan uhvati za ruku doktora i reče : „Doktore da li možete da mi kažete šta treba da uradim da bi me primili ovde. Ovde se osećam kao čovek, ispunjenim. Ovde stvarno ludost govori mudrost! U stvari bolje mi recite u koju partiju treba da se učlanim da bi me primili ovde!“ Doktor se nasmeja i reče: ,,Bilo koju!“

Članak originalno objavljen na portalu  Castellum.