Greške argumentacije – drugi deo – poigravanje sa emocijama

Emocije nam svakog dana omogućuju da reagujemo brzo bez obzira sa kakvom se situacijom suočavamo. Jake su, efikasne i često ih ne preispitujemo.Ove osobine čine ih savršenim za zloupotrebu – “napadnite” odgovarajuće mesto i željena reakcija verovatno neće izostati.

“Umetnost” laskanja  

Moma Bjekovic Art

Kompliment popravlja raspoloženje onoga kome je namenjen, svi volimo da dobijamo komplimente. Stoga je davanje komplimenata jedna od najstarijih ubeđivačkih taktika. Danas je internet preplavljen upustvima kako da praktikujete “umetnost” davanja komplimenata.

U praksi to izgleda ovako:

Moraš kupiti ovaj džemper.
U njemu izgledaš deset godina mlađe (laskanje)

Ali šta ako kompliment nije iskren i ako je to očigledno? Prema istraživanju objavljenom u Časopisu za marketinška istraživanja – nema veze! Kompliment i dalje ima efekta.

 Zastrašivanje (argumentum ad baculum)

Strah je moćni motivator. Slušaocu se nalaže slaganje sa argumentom kako bi izbegao neprijatne posledice. Ako se nečega plašimo, npr. posledice x, imamo razlog  da tu posledicu izbegnemo. A ako je za izbegavanje posledice neophodno da učinimo y, onda se može reći da nas strah motiviše da uradimo y.Greška se događa kada nije neophodno da uradimo y da bismo izbegli neprijatnu posledicu.

Korišćenje emocija u marketingu nije strano, pa će agencije za obezbeđenje ili životno osiguranje  forsirati prizivanje straha, a to isto čine i kozmetičke kuće koje obećavaju zaštitu od naborane kože, celulita ili lošeg zadaha. Plaše nas i političari: Glasajte za mene, ili ćemo se vratiti u devedesete.

  “zastrašivanje se često koristi u populističkom govoru. Publika se može plašiti nemaštinom, ropstvom, pa čak i smrću i nestankom. Poseban oblik ima kada se koristi za zastrašivanje cele grupacije, pri čemu dobija oblik ksenofobije, netolerancije i radikalnog tradicionalizma.”

Foto: 24 minuta

Tražimo da se neko složi sa nama iz čistog sažaljenja. Osećaj sažaljenja nije problematičan koliko zloupotreba istog, najčešće od strane političara ili advokata.

Nadamo se da ćete usvojiti ovaj predlog, radili smo na njemu čitava tri meseca.

Ako se ne složiš da je prizivanje sažaljenja logička greška, povredićeš moja osećanja i osećanja svih onih koji vole ovu logičku grešku.

Uz položaj žrtve često dolazi i pretenzija na moralnu ispravnost.

“Ja sam samohrani roditelj, sam izdržavam dvoje dece. Ako mi napišete kaznu za brzu vožnju uzećete od njihovih usta.”

“Kako možete osuditi ovog čoveka za ubistvo majke, pa on je siroče?”

Oslanjanje na većinu

Kada nešto proglašavamo tačnim, ispravnim, samo na osnovu toga što većina ljudi smatra da je to tačno ili ispravno. Obzirom na jačinu psihološkog efekta ova greška argumentacije je prisutna u marketingu:

  “Milioni ljudi koriste taj proizvod” “Imamo preko sto hijada korisnika u Srbiji.”

Jedan običaj se koji se nikada nije promenio: zajedničko piće sa prijateljima. (zamenite “zajedničko piće sa prijateljima” sa “vlasništvo nad robovima” “žene nemaju pravo glasa”).

Zaklučak. Emocije su deo ljudske prirode, i bilo bi pogrešno shvatiti ove greške kako razlog da se emocije proglase lošim. Loša je veza između emocije i predložene akcije.

“Korišćenjem ovog proizvoda izgledaćeš kao model koji ga reklamira”.

“Ako popiješ ovo pivo anoreksična, silikonska lepotica će te voleti zbog onoga što jesi, a ne onoga kako izgledaš”

Navedeno poigravanje sa emocijama predstavlja pravi izazov za razum koji u ovakvim situacijama lako može ostati nadjačan.

Korišćena literatura za greške argumentacije:

Predavanja iz uvoda u filozofiju Ljiljane Radenović
Stephen’s guide to the Logical fallacies http://onegoodmove.org/fallacy/toc.htm
Malcolm, Murray and Kujundzic Nebojsa – Fallacies
Patrick J. Hurley, Informal Fallacies
inspirisano stranicom demolizam.rs

Prevod i adaptacija: Đorđe Cvetković