Objašnjenje je forma zaključivanja koja pokušava da odgovori na pitanje „zašto?“. Na primer: „zašto je nebo plavo?“
Dobro objašnjenje se temelji na naučnoj ili empirijskoj teoriji.
Greške u objašnjenju su sledeće:
Read more on Greške argumentacije – jedanaesti deo – greške u objašnjenju…
Definicijama se koristimo kako bismo učinili pojmove jasnijim. Koristimo definicije kako bismo formulisali šta tačno neka reč znači. Dobra definicija treba da omogući čitaocu da, bez pomoći sa strane, jasno opazi u kojim slučajevima se reč ili pojam koriste.
Read more on Greške argumentacije – deseti deo – greške definicije…
U svakom zaključivanju polazimo od nekih iskaza (koji se nazivaju premise), da bismo postupkom zaključivanja došli do novih. Međutim, postoji tip argumenta u kojem zaključak nije nužna posledica polaznih pretpostavki (premisa), i otuda naziv “ne sledi”.
Ove greške specifične su po tome što one svakako dokazuju nešto. Ipak to “nešto” nije ono što serviraju kao dokazano.
Pretpostavljanje zaključka (begging the question) Ova logička greška nastaje kada pokušavamo da dokažemo nešto što je već pretpostavljeno u polaznim pretpostavkama, ili već na drugačiji način rečeno u polaznim pretpostavkama.
Read more on Greške argumentacije – osmi deo – promašivanje poente…
Statistička generalizacija je obično, ali ne i uvek tačna. Ukoliko je statistička generalizacija tretirana kao da je uvek tačna, dolazi do greške.
Ispravno je vratiti stvari koje si pozajmio.
Stoga je potrebno da vratiš automatsku pušku ludaku od koga si je pozajmio.
Greška akcidencije nastaje kada se primenjuje opšte pravilo iako okolnosti ukazuju da bi se trebao primeniti izuzetak od pravila.
Read more on Greške argumentacije – šesti deo – Da li vratiti pušku ludaku (greške akcidencije)…
Ovim argumentima je zajedničko to što izvode zaključak da jedna stvar uzrokuje drugu. Međutim, veza između uzroka i posledice je kompleksna. Lako je napraviti grešku.
Prevela i priredila: Jelena Dimitrijević
Read more on Greške argumentacije – četvrti deo – kauzalne greške…
Greške kompozicije i deobe nastaju ukoliko se celina tretira kao prost zbir svojih delova. Dakle pogrešno je na osnovu toga što pojedini delovi celine imaju određeno svojstvo to svojstvo pripisivati i celini, i obrnuto svojstva celine pripisivati svim njenim pojedinačnim delovima.
Read more on Greške argumentacije – sedmi deo – greške kompozicije i deobe…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑