Obaveštavamo Vas da portal iSerbia organizuje filozofsku debatu na temu: „Položaj umetnosti u Srbiji”.
Neka od pitanja koja će se razmatrati su:
Jedno od centralnih pitanja savremene misli – gde su granice ljudske spoznaje – biće tema prve ovogodišnje CPN tribine u petak, 15. januara, u Velikoj sali SKC-a, u 19 časova. Na tribini će govoriti dr Vlatko Vedral, sa Univerziteta u Oksfordu, filozof dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Bora Živković, dugogodišnji naučni novinar iz SAD i nekadašnji urednik u časopisu Scientific American.
Kvantna mehanika je kao moćna alatka moderne nauke u istraživanju strukture materije zakopala previše duboko – do same ivice ljudske spoznaje. Međutim, kvantna realnost je drugačija od realnosti na koju smo navikli u svakodnevnom iskustvu i kosi se s našom intuicijom. Ako zaronimo malo dublje, u naizgled očiglednu fizičku realnost, ulazimo u svet u kojem ova pravila više ne važe – ulazimo u svet kvantne fizike.
Read more on Najava: tribina – gde je granica ljudske spoznaje?…
„Da li ste vi normalni?“ je kampanja Udruženja Prostor koja za cilj ima podizanje svesti javnosti na temu mentalnog zdravlja.
Udruženje Prostor od 2010. godine radi sa korisnicima psihijatrijskih usluga radi poboljšanja njihovog položaja u društvu.
Read more on Najava: Izložba Udruženja Prostor “Da li ste vi normalni?”…
Gledala/o si filmove poput Terminatora i Matriksa, ali da li se ikada zapitaš šta bi se desilo da zaista postoje svesni roboti? Šta ako bi i ljudi mogli da postanu poput Robokapa i imaju pojačane fizičke karakteristike?
Zamisli da medicina može da ti omogući poboljšanje u kognitivnom i moralnom smislu, ili mogućnost da „dizajniraš“ svoje dete.
Knjiga američkog paleontologa i evolucioniste Dejvida Raupa (1933-2015) Izumiranje: loši geni ili loša sreća? bavi se pre svega mini-revolucijom do koje je došlo u geo-naukama, a posledično i u teoriji evolucije tokom 1980-tih godina kada je doktrina gradualizma, koja je vladala tokom oko 150 godina od doba Čarlsa Lajela, zamenjena novom paradigmom koja se često naziva neokatastrofičkom. Oznaka se najčešće primenjuje na epizode masovnih izumiranja koje su desetkovale žive vrste na našoj planeti barem pet puta u poslednjih pola milijarde godina i kada je u geološki i biološki veoma kratkim periodima vremena dolazilo do dramatičnih promena fizičkih uslova i nestanka čitavih flora i fauna. Medijski najpoznatije je izumiranje na kraju krede i početku paleogena, pre 65 miliona godina, kada su izumrli dinosaurusi, ali i mnogi drugi taksoni poput amonitnih školjki. Raup koristi primer ovog izumiranja – za koje danas znamo da je uzrokovano sudarom Zemlje sa asteroidom koji je stvorio više od 200 kilometara veliki krater Ćikšulub na dnu Meksičkog zaliva – da ilustruje revolucionarnu prirodu našeg novog razumevanja istorije naše planete i njene biosfere.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
