Neuroteologija je nastala kao pokušaj da se, posredstvom egzaktnih istraživanja cerebralne osnove i savremenih metoda funkcionalne neurovizuelizacije (MRI, PET, SPECT), prodre u mentalizaciju religioznih iskustava.
Protagonisti neuroteologije smatraju da mistična i religiozna stanja mogu biti voljno ili nevoljno izazvana manipulacijama na strukturama limbičkog sistema, uključujući tu hipokampus, hipotalamus, amigdala, kao i desni frontalni i temporalni režanj. Hronična stimulacija ovih struktura, može dovesti do toga da određene osobe budu “hiperreligiozne”, odnosno, da vizuelizuju i doživljavaju prisustvo duhova, demona, anđela. Rezultati mnogih studija pokazuju da ljudi sa spiritualnom praksom bilo koje vrste imaju znatno više suptilnih znakova temporalne lobus epilepsije (TLE) . Njihove ličnosti takodje pokazuju mnoge znake ličnosti sa TLE.
Read more on “Neuroteologija – most između nauke i religije” – tribina četvrtkom u podne…
Da li smo sami i šta možemo znati o tome na osnovu artefakata – bila je tema uvodnog predavanja za festival fanatične književnosti koji za nekoliko dana počinje u Beogradu.
Očekuju nas četiri dana druženja, nekoliko tematskih skupova što znači da će se za svakog ljubitelja književnosti naći po nešto. Fanovi – ovo je za Vas.
Apstrakt predavanja
U izlaganju biće reči o razvoju zapadnjačke misli o životinjama i ulozi koju je životinjsko telo imalo kako u razvoju medicinskih nauka i bionauka, tako i u razvoju savremenog diskursa o životinjama. U istorijskom osvrtu na prakse koje su životinje i ljudi proizveli u dva ne samo odvojena već često i suprotstavljena domena, pažnja će biti posvećena i kulturnim klasifikatornim sistemima koji favorizuju neke vrste u odnosu na druge, te neke etiketiraju kao pogodne za rad, jelo, eksperimentisanje ili druženje.
Read more on Životinjsko telo u nauci – tribina četvrtkom u podne…
Predavanjem "Tuđinska tehnologija - vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa" ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”. Petak 13.05.2016. u 19h, Rimska Dvorana Biblioteke grada Art-Anima.comOvo predavanje ujedno najavljuje festival fantastične književnosti „Art-Anima“. Tokom trodnevne manifestacije, ugledni pisci i profesori književnosti govoriće o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu. u organizaciji Art Anima, Punkt.rs, Čarobne knjige i Biblioteke grada Beograda. Događaj možete pratiti na fejsbuku.
Predavanjem “Tuđinska tehnologija – vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa” ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”.
Pozivamo vas na predavanje “Mediji i nauka“, koje će održati višegodišnji urednik naučne redakcije RTS-a Ilija Cerović. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.
Vreme: Četvrtak, 19.05.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45
Studentska sekcija Društva za neuronauke Srbije
Ima čast da Vas pozove da prisustvujete naučnopopularnoj manifestaciji Nedelja svesti o mozgu 2016. pod sloganom SEDAM SVETSKIH ČULA 14 – 20. MART Nedelja svesti o mozgu 2016.
Read more on Najava: Sedam svetskih čula (nedelja svesti o mozgu)…
SEMINAR ZA OPSTU TEORIJU DOKAZAMatematicki institut SANU, BeogradNa Seminaru za opstu teoriju dokaza u februaru mesecu 2016. treba da se odrzi sledece predavanje:________________________________ponedeljak 29. februar, u 18:00Katarina MaksimovicFilozofski fakultet, BeogradDEDUKCIJA I UPOTREBE JEZIKARezime. Bice kritikovana dogma da iskljucivo iskazi mogu biti premise i zakljucci dedukcija. Veliki ruski matematicar Kolmogorov je doveo tu dogmu u pitanje interpretacijom intuicionisticke logike prema kojoj premise i zakljucci dedukcija u matematici nisu iskazi vec problemi. Bice ispitana mogucnost da se problemi o kojima govori Kolmogorov shvate kao imperativi, i takodje odnos izmedju Kolmogorovljeve interpretacije intuicionisticke logike i logike imperativa. Glavnim problemom logike imperativa smatra se Jergensenova dilema, koja pociva na pomenutoj dogmi. Toj dogmi mozemo da se suprotstavimo u teoriji dokaza i tako resimo Jergensenovu dilemu.________________________________Predavanje treba da se odrzi u sali 301f Matematickog instituta (Knez Mihailova 36, III sprat). Obratite, molim Vas, paznju na vreme odrzavanja predavanja.Na Seminaru za opstu teoriju dokaza predavanja nece biti svake nedelje, nego samo s vremena na vreme.Kosta Dosen, rukovodilac Seminara
SEMINAR ZA OPSTU TEORIJU DOKAZAMatematicki institut SANU, BeogradNa Seminaru za opstu teoriju dokaza u februaru mesecu 2016. treba da se odrzi sledece predavanje:________________________________ponedeljak 29. februar, u 18:00Katarina MaksimovicFilozofski fakultet, BeogradDEDUKCIJA I UPOTREBE JEZIKARezime. Bice kritikovana dogma da iskljucivo iskazi mogu biti premise i zakljucci dedukcija. Veliki ruski matematicar Kolmogorov je doveo tu dogmu u pitanje interpretacijom intuicionisticke logike prema kojoj premise i zakljucci dedukcija u matematici nisu iskazi vec problemi. Bice ispitana mogucnost da se problemi o kojima govori Kolmogorov shvate kao imperativi, i takodje odnos izmedju Kolmogorovljeve interpretacije intuicionisticke logike i logike imperativa. Glavnim problemom logike imperativa smatra se Jergensenova dilema, koja pociva na pomenutoj dogmi. Toj dogmi mozemo da se suprotstavimo u teoriji dokaza i tako resimo Jergensenovu dilemu.________________________________Predavanje treba da se odrzi u sali 301f Matematickog instituta (Knez Mihailova 36, III sprat). Obratite, molim Vas, paznju na vreme odrzavanja predavanja.Na Seminaru za opstu teoriju dokaza predavanja nece biti svake nedelje, nego samo s vremena na vreme.Kosta Dosen, rukovodilac Seminara
Obaveštavamo vas da je otvoren konkurs za peti broj časopisa Zvezdani Kolodvor.
Pesme i priče možete slati do 15. marta 2016. godine. Tema ovog broja je "Moj omiljeni pisac ili pesnik". Možete neovisno od teme poslati pesme, priče, biografije, fotografije, slike i sve ono što je vama važno, a želeli biste da podelite sa nama.
Mail je: klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com Konkurs je kao i do sada, otvorenog srca za sve vas!
Kao inspiracija neka posluže Vladimir i njegov prijatelj Danojlić:
[caption id="attachment_1960" align="alignleft" width="270"]Nemanja Panic "By The Rivers Dark" (oil on canvas)[/caption]
Koliko je knjiga koje nikad nećemo pročitati, ne zato što ne bismo imali vremena ili volje, već što ih nećemo susresti u pravom času. Čovek ne bira ni iskustva ni lektiru. Svaka stvar ima svoj čas: ponečemu, čas nikad ne dođe. Umetnost je obilata, život kratak..
Ko ne poznaje onaj prokleti nesavljadljivi otpor, koji nam preči da se pribiližimo izvesnim čuvenim delima? Znamo da bi ih trebali pročitati, pokušavamo, silimo se, ali ne ide. Ja sam bar trideset puta započinjao sa čitanjem Geteovog Fausta, i nikad nisam otišao dalje od prologa. (Prolog sam čak i zavoleo.) Uzalud svest o značaju i potrebi, kad se duša nije pripremila za pričest..
Ljudi i knige su u kovitlacu. Do velikih susreta ne dolazi svaki dan. Tek ponešto od napisanog odjekne u nama snagom sudbonosnog otkrovenja. Knjiga oživi u nama, i mi oživimo s njom. Bude nam gotovo neshvatljivo kako smo dotle živeli ne poznavajući svetlu, spasonosnu reč. Gubimo iz vida da nam takva reč ranije nije bila potrebna. I da smo naišli na nju, ne bismo je shvatili. U noćima bezimenih tezgoba, spremali smo se za nju, sricali je izdaleka.
Knjiga traži usredsređenost. Što joj se ozbiljnije posvetimo, više ćemo dobiti. Tako je i s ljudima. Kad poduže boravimo u kakvom zabačenom selu dešava nam se da na kraju počnemo uočavati čari seoske učiteljice, poštarke ili kelnerice. Gledadli smo i sagledali. Slično nam iznenađenje priredi i poneka knjiga..
Milovan Danojlić - Knjiga na putu
Ovde u Beogradu, u knjižare izlazim, kao što se izlazi u kafane, ili u bioskop. Po knjižarama zakazujem sastanke. Neke pariske knjižare otvorene su do u ponoć. Uzbudljivo je posmatrati mlade ljude kako, u kasne sate, grozničavo prelistavaju nova izdanja. Užagrenih očiju, skupljaju dokaze, tragaju za odgovorima..
Milovan Danojlić - Knjiga na putu
Obaveštavamo vas da je otvoren konkurs za peti broj časopisa Zvezdani Kolodvor.
Pesme i priče možete slati do 15. marta 2016. godine. Tema ovog broja je “Moj omiljeni pisac ili pesnik”. Možete neovisno od teme poslati pesme, priče, biografije, fotografije, slike i sve ono što je vama važno, a želeli biste da podelite sa nama.
Tribina Bioetičkog društva Srbije
Govori: Miša Stojiljković, novinar i psiholog
Podaci iz poslednjeg Istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS, 2014) ukazuju na to da se veliki broj muškaraca u Srbiji i dalje malo uključuje u roditeljstvo i brigu o decu i da je to i dalje prevashodno uloga kojom se bave majke. S druge strane, bar u beogradskim parkovima, sve se češće vide muškarci kako guraju kolica i igraju se s decom i sve je više njih koji se od rođenja trude da budu ravnopravni partneri u roditeljstvu.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
