U okviru projekta “Pravo na umetnost 2015.” održana je premijera predstave Hegel i duga lista prevara. Učestvovale su osobe sa invaliditetom, ali i ostali umetnici i aktivisti.
„Das Wahre ist das Ganze“ je jedan od osnovnih Hegelovih postulata. Istinito je za njega ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Klasifikuje, definiše, identifikuje. Onda može i da manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj mali uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Matrica tela osobe sa invaliditetom „podrazumeva manjak određenih funkcija“, stoga se unapred te funkcije subjektu X otpisuju. Ono što celovitost ne podnosi je upravo ideja „manjka“. To je podseća na svoj sopstveni manjak, koji bi idejom o celini želela da ukine, pa stoga ukida razne mogućnosti osobi sa invaliditetom. Tako zatvara svoj krugu u kome manjka (u svojoj matrici) nema. Ali, nema ni života. On se izgubio u ideji o celini, u onome „Ganze“.
Predstava „Hegel i duga lista prevara“ pokušava da dekonstruiše matrice tela koje se postavljaju kao standard, odnosno da standard postane svako „moguće telo“.
Realizaciju projekta je omogućila kompanija Japan Tobacco International
Osnovne crte Hegelove filozofije. Istina je Celina. To znači da istina ne uključuje samo rezultat već i način dolaska do istine – put ili razvoj. Razvoj podrazumeva prelazak preko suprotstavljenih teza, njihovo sjedinjavanje, prilikom čega zadržavamo sadržaj (postoji i posebna reč za prelazak sa zadržavanjem a to je – Aufheben). U tome se sastoji dijalektika.
Nepreispitano znanje Hegel smatra naivnim i suprotstavlja mu fleksibilno, tečno – ono koje nas navodi da preispitujemo pravila. Kako bi ovo dočarao Hegel koristi termine na jedinstven način – tako termin “izvesno” ima negativnu konotaciju zato što se odnosi na ono što “jednostavno znamo”, na nešto što nismo preispitivali, a ne na nešto dokazano. Isto tako se termin “spekulativno” koristi da označi dijalektičko rezonovanje, a ne nagađanje kako ga verovatno češće upotrebljavamo.
Smisao istorije po Hegelu je napredak uma u svetu, a napredak uma se meri napretkom slobode i svesti o slobodi. Glavni cilj umetnosti nije da podražava prirodu ili da nas podstakne na moralnu ili političku akciju već da nam omogući da uživamo u slikama duhovne slobode, da nam omogući da u umu sagledamo istinu o nama.
Ostavite odgovor