Debata Položaj umetnosti u Srbiji održana je 23.1. u okviru izložbe “Umetnost na ispitu” koju je organizovao portal mladih iSerbia.
Govornici ne izražavaju svoje stavove već pokušavaju da što vernije prikažu argumente pozicije koju brane (posebno se odnosi na Igora). Ovo je zanimljiv način da se uvežba kritičko mišljenje ali i da se sopstveni stavovi pogledaju iz novog ugla.
endless river by Nemanja Panic
Tokom prethodne teme spomenuto je da se umetnici donekle doživljavaju kao lenčuge i elitisti. Ovome verovatno doprinosi i to da ne možemo tako lako da navedemo kriterijum vrednovanja umetničkih dela. Sa druge strane, Marija, vi ih ipak promovišete?
MARIJA: iSerbia je jedan od portala koji želi da podrži Mlade na početku karijere Prikazaćemo im načine na koji može da se čuje za njih. Mi pomažemo mladim preduzetnicima, novinarima, filozofima, umetnicima da se njihov glas čuje i rad vidi i zato smo i danas ovde. Veoma je važno da se ovakvi događaju ponavljaju u našoj zemlji iznova i iznova, jer ih je sve manje, a i tih što ima, nisu se mnogo razglasili. Naša ideja je potekla prvo od davanja prostora neafirmisnim umetnicima na našem potalu, gde su naši čitaoci mogli da vide jedan nov, ali kvalitetan sadržaj. Uspeh ovog projekta nam je pokazao ne samo da Srbija ima kvalitetne malde umetnike, već i da postoji zainteresovanost za njih. Ono što smo smatrali da nedostaje je veza između izvođača i publike između umetnika i uživalaca umetnosti. Iz tog razloga portal iSerbija organizuje ovu izložbu gde ćete i uživo moći da vidite radove naših dragih umetnika. I nisu li, zaista njihovi radovi najbolji argument u prilog umetnosti! Moramo nastaviti sa praksom podržavanja umetnosti u Srbiji, jer svi znamo šta možemo inače videti u medijima danas. Ovi mladi ljudi koji su danas sa nama, su se opredelili za „teži put“ do svog hleba, i i pored toga oni vredno rade samo da bi vama prikazali svoju umetnost. Šta mi imamo od toga, upitaće neko? Mnogo! Proširićete svoje znanje o raznim oblastima u umetnosti, a ako ga već imate dovoljno, dopunićete ga. Otići ćete sa neke izložbe uvek nasmejani i ispunjeni dobrom energijom i oduševljenjem. A na kraju, uradili ste jednu bar dobru stvar, ako ništa ništa više- vašom posetom ste pomogli jednom mladom čoveku, jednom mladom umetniku na njegovom putu ka budućoj karijeri. Činjenje dobrih dela nikad nije dosta!
| Igor Replika: Mnogi događaji su pokušali da poboljšaju situaciju umetnosti i nisu uspeli. Po čemu je onda jedan ovakav bitno drugačiji od te ostale nekolicine? | Marija odgovor: Ovaj događaj je drugačiji, jer spaja ljude koji se bave raznim strukama, a ne samo umetnike. Izložbe obično organizuju umetnici, a sada imate slučaj da jednu umentičku izložbu organizuje grupa novinara, bogoslova, sociolga, pravnika i filozofa preko jednog od najuticajnih omladinskih portala u Srbiji. Dakle, narazličitiji profili i slojevi su se okupili oko umetnosti, i to je dobar početak i ne treba se na tome zadržavati već ići i dalje. Treba vremenom što više različitih slojeva uključivati i u buduće. Tako da se priča o umetnosti širi među profesijama i slojevima društva. Mi smo prepoznali talenat ovih mladih ljudi kao i njihovu želju da se njihov glas još dalje čuje. Iz tog razloga došli smo na ideju za organizovanje ovog događaja, širimo njihovu priču, ne samo među umetnicima, nego i šire jer umetnost ne može da se proširi samo u svojim okvirima, a mi je izvodimo i van njenih okvira. To je čar ove izložbe. |
Miloš Vuković – tenologija i nazadovanje čoveka
IGOR: I sad ja treba da kažem nešto kao “smatram da Mladi umetnici ne treba da se afirmišu!” Naravno da svako treba da proba da proda svoj proizvod, slobno je tržište i savremeno doba je ovoga svesno zato velike kompanije nekad troše i više novca na marketing nego na proizvod. Nažalost, ono što, čini se ljudi kupuju može da se podeli u dve kategorije, oni zaista siromašni kupuju ono što moraju, a ostali kupuju brend. Zato umetnici moraju biti čudaci, oni moraju sami sebi da stvaraju brend, kao Salvador Dali, kao šetanje jastoga na povocu, jedina poenta je da ljudima nije jasna poenta. Kao preskupi telefoni koji rade gore od jeftinih, ljudi kupuju iz onog razloga broj 3, ako se sećate, da se pokažu. Ako su ljudi čuli za vas onda ste para vredni, inače niste, tako funkcioniše većina ljudi danas. Kvalitet je mrtav, marketing je sve. Tako da naravno da treba da se afirmišu umetnici, pa samo to i treba da rade. Ako to urade dovoljno dobro ostvariće svoje mesto na tržištu, biće nešto čime se hvale bogati, ali izgleda da je to jedino što je umetnosti ostalo, da pruža zadovoljstvo onima koji već imaju sve. Ali vi sad znate šta ću ja da kažem. Kad malo razmislite zar nije bolje da se umetnici ne afirmišu, da daju bogatima da troše novac na nešto vrednije, kao na humanitarne donacije ili nešto?
|
Marija replika: Mislim da se u tvom izlaganju vidi samo jedna stvar, novac. Čini se, po tebi, kao da ništa drugo ne postoji osim novca. Afirmacija ne znači uvek skretanje pažnje na sebe po svaku cenu. Naprotv, ovde se govori o afirmaciji na pravi način. Šta je pravi način? O afirmaciji onoga što može da ima dugoročnije dobre posledice – da našem društvu, našoj deci ostane kvalitet, a ne kič i šund. Treba znati na koja vrata zakucati, a kada se ona otvore na koji način pristupiti. To je ono što je danas prikazano. Umetnost, kao takva, nije trgovina – ja nacrtam, pa ti prodam i dobijem novac, već prenosi i neku dosta dublju i raznovrsnu poruku – stvaram nešto što prenosi neku poruku, kvalitetno iskorišćavam svoje slobodno vreme, stvaram vredno delo koje je iznad novcai koje mi pruža nešto više od onoga što mi novac može pružiti. Ovo znači da umetnost, kao takva, može dosta da utiče na nas, kao društvo i sve to u pozitivnom smislu.
|
Igor odgovor na repliku 1: Sve je to lepo što se tiče dublje poruke, ali zar ovi umetnici upravo ne navode kao glavni problem to što teško da mogu da žive od umetnosti? Kako onda novac nije bitan? Sumnjam da oni žele da im umetnost bude hobi, a da na drugoj strani zarade. Oni žele da žive od umetnosti, da budu profesionalni umetnici.
|
|
Marija replika 2: Kako pominjete umetnost sa aspekta novca pokazatelj je dokle je naše društvo u stvari došlo – sve se vrti oko novca. Zato se ulaže u rijalitije, jer nam je društvo već od ranije tako vaspitano da će radije tako nešto gledati, nego otići na izložbu, a čim društvo to odobrava, znači da tu ima novca. I eto nas opet kod novca. Zato je potrebno temeljnije prevaspitati sklonosti našeg društva da najpre uvide ono u čemu je dublji smisao umetnosti. Pa će, kada to uvide, shvatiti i koji je smisao ulagati u mlade koji se bave umetnošću. A onda će prevaspitana šira javnost odneti pobedu nad uticajnima. Da bi se to desilo, bitno je početi. Mi smo počeli. Pridružite nam se.
|
Marija Jakić
Igor Stefanović
Ostavite odgovor