1. Novo istraživanje je otkrilo da spavanje zaista utiče na lepotu – pacijenti koji su lečeni zbog nedostatka sna su ocenjeni kao lepši nakon lečenja. Istina

Odlazak na lečenje zbog nedostatka sna neće učiniti samo da bolje spavate, već vas, na duge staze, može učiniti privlačnijim, navodi se u ovom istraživanju.

To je prvi put da su učesnici u istraživanju pokazali posebno poboljšanje u ličnom izgledu nakon kućnog lečenja noćne apneje, stanja čija su obeležja hrkanje i prestanci disanja. Noćna apneja pogađa milione odraslih osoba – većinu nedijagnostikovanih – koji predstavljaju rizičnu grupu za srčane probleme i nezgode tokom dana.

Koristeći tehniku „mapiranja lica“ koju najčešće koriste hirurzi, kao i nezavisnu grupu ljudi koji su ocenjivali izgled, istraživači su otkrili promene kod 20 srednjovečnih pacijenata koji pate od noćne apneje, samo nekoliko meseci nakon što su oni počeli da koriste sistem CPAP da im pomogne pri disanju tokom spavanja i da pobede hroničnu neispavanost.

Iako istraživanje mora da bude potvrđeno od strane obimnije studije, ova otkrića ipak mogu da pruže pacijentima razloge da nastave sa CPAP tretmanom – što predstavlja izazov za neke jer moraju da nose masku za disanje u krevetu. CPAP je poznat po tome što zaustavlja hrkanje, unapređuje budnost u toku dana i smanjuje krvni pritisak.

U oko dve trećine slučajeva nezavisni posmatrači su izjavili da pacijenti na slikama nakon tretmana izgledaju budnije, mlađe i privlačnije. Oni su uspeli i da  tačno identifikuju slike koje su nastale nakon tretmana u dve trećine slučajeva.

U međuvremenu, objektivne mere izgleda lica su pokazale da čela pacijenata izgledaju manje naduveno, a njihova lica manje crveno, nakon CPAP tretmana.

Smanjenje crvenila je bilo naročito vidljivo kod 16 pacijenata koji su bili belci i povezano je sa tendencijom nezavisnih ocenjivača da kažu kako pacijent izgleda budnije na slici posle tretmana. Istraživači su takođe uvideli, ali nisu imali načina da izmere – smanjenje bora nakon tretmana.

Međutim, istraživači napominju da nisu primetili velike promene u ličnim karakteristikama koje se popularno povezuju sa nesanicom.

„Bili smo iznenađeni da naš pristup nije dokumentovao nikakva poboljšanja, nakon tretmana, u tendenciji postojanja podočnjaka ili naduvenosti ispod očiju“, navodi Čevin.

Potrebna su dalja istraživanja, kako bi se ustanovile promene na licu kod više pacijenata i, nakon dužeg perioda pod CPAP tretmanom.

2.  Istraživanja pokazuju da su mačke koje su zaražene parazitom toksoplazme umiljatije i da ližu druge životinje i ljude, čime se povećava mogućnost zaraze ovim parazitom. Naučna fantastika

milicatolmac

Parazit kojim je zaražena trećina svetske populacije ima sposobnost da permanentno izmeni specifičnu moždanu funkciju kod miševa, pokazuju rezultati studije objavljenji u PLoS ONE žurnalu.

Toksoplazma gondi je poznata po tome što kod glodara uklanja strah od mačaka. Nova istraživanja pokazuju da čak i mesecima nakon infekcije, kada paraziti nisu više dostupni za otkrivanje, efekat ostaje. Ovo povećava mogućnost da mikrobi uzrokuju stalnu strukturalnu promenu u mozgu.

Kod ljudi, istraživanja su povezala infekciju toksoplazmom sa promenama u ponašanju i shizofrenijom. Jedan rad je otkrio povećan rizik od saobraćajnih neseća kod ljudi koji su zaraženi parazitom; drugi rad je otkrio promene u odgovoru na mačji miris.

Ono što još više iznenađuje je situacija nastala četiri meseca nakon infekcije. Patogen Tip 1  kojeg su koristili istraživači je genetski modifikovan kako bi izazvao efektivan odgovor imuniteta, omogućivši miševima da prevaziđu infekciju. Nakon četiri meseca, bilo je nevidljivo u mozgu miša, pokazujući da nije ostalo više od dvesto parazitskih ćelija. „Mi smo zapravo očekivali da Tip 1 neće moći da obrazuje ciste i da zbog toga neće moći da izazove promene u ponašanju“, objašnjava Ingramova.

Međutim, to nije bio slučaj: miševi i dalje nisu osećali mačji miris kao što je to bio slučaj pre tri nedelje. „Nakon što smo izgubili mogućnost da posmatramo parazit u mozgu i dalje možemo da vidimo njegove efkete u ponašanju“ navodi Majkl Ajzen, takođe sa Instituta Berkel.

Ovo pokazuje da se promene u ponašanju događaju zbog posebne, čvrsto povezane izmene u moždanoj strukturi, koja je uzrokovana pre nego što se obrazuju ciste i ne može biti vraćena na staro. Istraživanje dovodi u pitanje teorije da ciste ili dopamin prouzokuju promene kod infekcije toksoplazmom.

Džoan Vebster, epidemiolog za parazite na Imperial College London, koja je bila jedna od istraživača koji su otkrili efekte negacije straha kod pacova zaraženih Toksoplazmom, naglašava da je opravdana zabrinutost zbog promena u ponašanju kod shizofrenije jer je ona nepromenljiva i, da lečenje koje je usmereno ka cistama možda neće imati efekta.  Međutim, ona navodi da miševi nisu najbolji primeri za infekciju toksoplazme kod ljudi jer se kod ljudi javljaju ozbiljniji simptomi i komplikacije. Vebster koristi pacove u njenim istraživanjima.

Ingram navodi da njena grupa koristi miševe zato što postoje bolji genetički alati dostupni za pomoć u otkrivanju mehanizama koji upravljaju promenama u ponašanju. Međutim, ona još uvek nije ubeđena da postoji veza između toksoplazme i shizofrenije. Njeni pronalasci zapravo osporavaju tu povezanost jer dostavljaju dokaze protiv hipoteze o dopaminu.

 3. Tim hemičara i biologa je razvio poluveštački list koji po prvi put, može da pretvori svetlost u energiju brže od prirodne fotosinteze. Istina

fotosinteza

Saradnja između hemičara i biologa sa Univerziteta Rur u Bohumu je dovela do pronalaska novog metoda za veoma efikasno sjedinjavanje fotosintetičkih proteina u fotonaponske. Njihov nedavni izveštaj objavljen u Hemiji – evropskom naučnom žurnalu, odabran je kao veoma važan dokument od strane žurnala, koji po prvi put, nudi novu strategiju imobilizacije kojom se prevazilazi brzina kretanja elektrona u prirodnoj fotosintezi. Ovo otkriće otvara mogućnost za konstruisanje poluveštačkog lišća koja funkcionišu kao fotonaponski uređaji sa drastično poboljšanim performansama.

 

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone