Foto: Fallacyaday
Lažna dilema nastaje kada smo prinuđeni da biramo između ograničenog, nekompletnog izbora opcija (najčešće dve). To znači da nam nisu ponuđene sve stvarne opcije, što ometa dalju raspravu.
Tehnički, do ove greške dolazi kada se “ili” razume kao isključivo, odnosno kao “ili” koje ne dopušta dodatnu opciju. Govornik nam obično nudi ekstremne stavove kao jedine opcije:
“Ili me voliš, ili me mrziš.”
“Evropa ili Rusija.”
Ve
šti demagozi će često prikazivati stvari kao “crne ili bele”, a o tome više ovde.
Ovo nije formalna logička greška zato što u praksi mogu postojati situacije u kojima zaista postoje samo dve opcije.
Argument iz neznanja (argumentum ad ignorantiam) je greška kojom se nešto što nismo dokazali pogrešnim proglašava tačnim.
Ne možeš dokazati da duhovi ne postoje, dakle duhovi postoje.
Pošto naučnici ne mogu da dokažu da će se globalno zagrevanje dogoditi, ono se verovatno neće ni dogoditi
Ne možeš dokazati da x nije, dakle x jeste
Klizava nizbrdica. Pogrešna upotreba operatora “ako – onda”. Da bi smo dokazali pogrešnost određenog tvrđenja, iz njega izvlačimo niz mogućih a za nas neprihvatljivih događaja.
“Daš mu prst, a on hoće celu šaku”
“Ako nastaviš da lažeš, sigurno ćeš početi da kradeš. A svi koji kradu završe u zatvoru. A ako završiš u zatvoru nalaziš se na sigurnom putu da načiniš ozbiljan prekršaj zbog koga će te pogubiti.
Kompleksno pitanje nastaje kada dve nepovezane stvari spajamo kako bismo ih tretirali kao jedno.
Hoćeš li prestati da me varaš?
Ovo pitanje se može podeliti na dva: Da li si me varao i da li ćeš prestati. Odgovorom sa “da” ili “ne” na kompleksno pitanje prinuđeni ste da ono prvo prihvatite kao istinito.
Zašto su žene manje inteligentne od muškaraca?
Ova pitanja su svakodnevica – nebitno je da li dolaze od partnera koga ste naljutili, vašeg nadređenog koji traži nešto što mu se ne sviđa, ili anketama, intervjuima pa čak i u policijskim ispitivanjima.
O efikasnosti ovih pitanja svedoči i eksperiment u kome je na pitanje da li ste u sobi videli peć (koje nije bilo) 59% ispitanika odgovorilo sa “da”.
Korišćena literatura za greške argumentacije:
Predavanja iz uvoda u filozofiju Ljiljane Radenović
Stephen’s guide to the Logical fallacies http://onegoodmove.org/fallacy/toc.htm
Malcolm, Murray and Kujundzic Nebojsa – Fallacies
Patrick J. Hurley, Informal Fallacies
inspirisano stranicom demolizam.rs
Ostavite odgovor