Greške argumentacije – treći deo – zamena teza

Zamena teza

Među ovim greškama argumentacije se nalaze greška napada na osobu (ad hominem), pozivanja na autoritet (arguemntum ad verecundiam), pozivanje na anonimni autoritet i analiza stila (style over substance). Ove greške funkcionišu tako što se diskutuje o osobi koja iznosi argument, a ne o razlozima da prihvatimo ili odbacimo zaključak.

Napad na čoveka – ad hominem. Najjednostavnije, napadom na osobu koja izlaže argument se skreće sa ispitivanja tvrdnji i zaključivanja. Ovo je posebno zastupljeno u političkim debatama a napad može biti zbog porekla tj. različite nacionalnosti ili boje kože, verske pripadnosti, političke orijencije, seksualne orijentacije, izgleda.

Prema tome, ukoliko naš protivnik u diskusiji iznosi tvrdnju i ukoliko napadnemo protivnika, a ne tu tvrdnju, onda smo načinili logičku grešku napada na osobu. Ovo je najčešći oblik.

Često se događa da se umesto ukazivanja na ovu grešku demantuje izrečeno ili počinje kontra napad, pa se prvobitna rasprava zaboravlja a dijalog postaje razmena uvreda.

Pozivanje na autoritet može da bude koristan oslonac u diskusijama, ali na tome treba i da ostane. Pozivanje na autoritet se ne može se koristiti kao argument u izvođenju istinitih zaključaka. Naravno postoje slučajevi kada se uopšte ne treba pozivati na autoritet.
Neprikladno je pozivati se na autoritet u slučajevima kada:
1. osoba nije kompetentna da iznosi stručno mišljenje o određenoj temi.
2. se eksperti ne slažu u pogledu određene tvrdnje.
3. ukoliko onaj ko je autoritet na određenom polju nije bio ozbiljan, ili je bio u iracionalnom stanju (poput pijanstva).

Tako na primer, ova izjava može biti samo jedan od primera:

‘Idemo ka nuklearnom ratu! Prošle nedelje Ronald Regan je napomenuo da  počinje bombardovanje Rusije za 5 minuta.’

(Ovo je bila samo predsednikova šala tokom testiranja mikrofona za govornicom.) Ili:

Jedan od stručnjaka u makroekonomiji je izjavio da je najbolji način za borbu protiv recesije metod ‘stezanja kaiša.’

U ovom primeru može se protumačiti da je ovo istina, ali ne slažu se svi stručnjaci iz oblasti ekonomije oko ove metode. Tako da je tvrdnja autoriteta podložna preispitivanju.

Najčešće se može zapaziti u novinskim člancima i drugim medijima. Kao što i sam naziv govori, sigurno ćemo napraviti ovu grešku ukoliko ne imenujemo autoritet koji iznosi tvrdnju. pošto je onda nemoguće i utvrditi da li je taj autoritet ekspert za polje o kome govori.

Ova greška zapravo liči na glasine. Izvor glasina uglavnom nije poznat, pa nije moguće lako se odlučiti da li verovati u neku tvrdnju ili ne.
Tako najčešće političari u debatama koriste upravo ovaj argument u formi da postoje glasine da je njihov politički suparnik izvršio neko krivično delo.

Samo neki od primera su:
Iz ministarstva finansija su objavili da nas u ovoj godini očekuje veliki broj stranih investicija.

Eksperti tvrde da gazirana pića izazivaju bolesti jetre i bubrega.

Ključno je da nemamo konkretnu osobu koja iznosi ove tvrdnje, a samom lančanom reakcijom prenošenja tvrdnje od čoveka do čoveka ona se pretvara u glasinu i nagađanja.

Uz upotrebu odgovarajučih fraza, tvrdnja se može provlačiti kao naučna istina – “naučno je dokazano”, aktuelno stanje – “istraživanja pokazuju” ili opštepriznata činjenica “dobro je poznato”.

Foto: Milan Perišić

Analiza stila, a ne rečenog. Suština ove greške je da se predstavlja da manir u kome je argument izložen utiče na istinitost, odnosno na verovatnoću da je tvrdnja istinita.
Tačno je da će način izlaganja argumenta, možda čak i izgled neke osobe i njeno ponašanje imati uticaja na publiku da donese zaključak da je nešto istinito, ali istinitost zaključka ne zavisi od toga na koji je način argument iznešen. Stil izlaganja u ovom slučaju nema uticaja na istinitost ili lažnost zaključka.

Na primer:

Lepo odeven čovek sigurno ume da daje dobre savete koje treba prihvatiti.
Ovde se ukazuje da izgled odnosno lepa odeća automatski znači da neko daje dobre savete. Dakle, stavlja se ponašanje i izgled osobe iznad same argumentacije.

Ili:

Osoba 1: Kome treba aparat za gašenje požara? Požari su vrlo retki i aparati za gašenje požara su traćenje novca.
Osoba 2: Šta?! Radije bi sačuvao nešto novca, a doveo druge ljude u opasnost?! Ljudi bi mogli da izgore i uguše se od dima idiote!
Osoba 1: Ti si previše grub, ne moram da slušam tvoje lude ideje…

U ovom slučaju se koristi ponašanje osobe 2 odnosno grubost kao dokaz da ona nije u pravu, što je greška.
Ova logička greška se često naziva i diverzijom, jer se skreće sa teme i prebacuje na raspravu o ponašanju neke osobe.

inspirisano stranicom demolizam.rs