Cilj izučavanja kursa: Studenti treba da se upoznaju sa specifičnostina ove epohe filozofije, njenom ulogom u istoriji filozofije, kao i načinima na koje su pojedini filozofi postavljali i rešavali osnovna filozofska pitanja.
Preduslovi za polaganje: Nema posebnih uslova
Read more on Filozofija – Treća godina – Ranohrišćanska i srednjevekovna filozofija…
Sadržaj kursa: Kurs se sastoji iz tri osnovne celine koje su funkcionalno povezane:
Cilj izučavanja kursa: Cilj kursa je prezentovanje relevantih filozofskih učenja iz istorije etike, prezentacija elemenata glavnih normativno-etičkih teorija i prikaz osnovnih pravaca i problema iz oblasti metaetike.
Cilj kursa:
Upoznavanje studenata sa najvažnijim idejama trojice nemačkih filozofa XVIII i XIX veka – Imanuela Kanta, Artura Šopenhauera i Vilhelma Diltaja.
Read more on Filozofija – Treća godina – Istorija filozofije IIIa…
Metodika nastave filozofije sa osnovama filozofije obrazovanja I
Ciljevi metodike nastave filozofije: da se studenti upoznaju sa ciljevima i metodama podučavanja filozofije. Sam metod podučavanja se ne moze razdvojiti od onoga što smatramo da je glavni cilj podučavanja filozofije.
Internet je skoro svuda dostupan pa je i „kopiraj i nalepi“ (copy/paste ) novinarstvo zaživelo. Tako je i u Srbiji, i na to smo već donekle i navikli.
Jedan primer je i portal mondo.rs koji prenosi gomilu vesti iz politike, dnevnih događanja, crne hronike, sporta, estrade, sveta. Nađe se za svakoga po nešto, a kako ja to volim da kažem „znaju da prepišu ili prevedu i nešto zanimljivo“.
Prirodno – neprirodno
Atribut „prirodno“ često se stavlja isključivo u pozitivan kontekst – pa se izjednačava sa dobro i poželjno. Sa druge strane atribut „veštačko“ stavlja se u izrazito negativan kontekst – to je nešto što po svaku cenu želite da izbegnete.
Slučaj doktorata ministra Stefanovića dobio je dosta medijske pažnje kako zbog toga što predstavlja potencijalni skandal za obrazovanje, tako i zbog otvaranja teme cenzure medija. Jedna od izjava koja se provukla medijima je i ona profesorke FPN-a Snežane Đorđević koju je preneo B92:
Read more on Jedna sporedna izjava – naši i njihovi standardi…..
Malo ljudi misli, ali svi imaju mišljenje.
George Berkeley
Da li imamo potrebu za kritičkim mišljenjem, ili bavljenjem filozofijom danas? Najjednostavniji odgovor bi bio – da, više nego ikada. Ako ništa drugo, nove tehnologije omogućule su dostupnost velikog broja informacija koje je teško ispratiti i/ili promisliti, a te informacije utiču na naše mišljenje, a tako i na naše postupke i na naše odluke.
„Tvoj obmanjujući um“
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama - sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem. Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
Čini se da je neophodan uslov da bismo objektivno posmatrali stvari to da budemo u stanju da se stavimo u poziciju drugog. Tako ćemo izbeći konflikte sa onima koji su nam bliski.. ili sa onima koji samo rade svoj posao. Ukoliko nismo u stanju da se koliko god je moguće uživimo u poziciju drugoga - teško se za nas može reći da smo odrasli, bez obzira na to koliko godina imamo, zar ne?
Doc dr Nebojša Grubor: predavanje iz estetike „Gadamer – Istina i metoda“ (prolećni semestar, 2011.)
(Gadamer o Kantu) „Mimo onoga što tvrdi prirodna nauka, zapravo imamo vrlo malo područja u kojima postoji zajednički element, malo područja u kojima možemo da rasuđujemo šta je istinito, što je lažno, što je ispravno, što je neispravno. Moć suđenja koja se u drugoj varjanti pojavljivala i kod Aristotela, koja je omogućavala da se pronađe pravi smisao i pravo postupanje u najrazličitijim ljudskim situacijama – sada je ta moć ljudskog prosuđivanja u zajedničkom čulu. Svako čulo je zajedničko, ovde se radi o tome da li postoji zajednički pogled na stvari – šta je dobro, ispravno, lepo.. Kant je bio iznenađen kada je video da može da primeni na područje lepog jedan apriorni sistem.
Pojam obrazovanja kod ljudi nastao je u rasponu od Kanta do Hegela. Obrazovanje nije više kultivisanje. Obrazovati se ne znači svoje prirodne sklonosti razviti u ovom ili onom smeru. Obrazovati se znači susresti se sa perspektivom drugih, posmatrati sebe očima drugih, zauzeti perspektivu kako bi nas drugi video, onu perspektivu koja se lišava ličnog, privatnog i pokušava da se zauzme mesto u zajedničkom stanovištu.
Prosvećenost je čovekov izlazak iz maloletnosti za koju je sam kriv. Maloletnost je nesposobnost služenja vlastitim razumom bez nečijeg vođstva. Čovek je sam kriv za ovu maloletnost, ako njen uzrok nije pomanjkanje razuma, nego rešenosti i hrabrosti da se njime služi bez nečijeg vođstva. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razumom! Ovo je, dakle, moto prosvećenosti..
Read more on Kant – Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost (delovi)…
© 2025 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
