MOM filozofija – Strana 5 – Mišljenje o mišljenju

Stjuart Rasel objašnjava zašto će bavljenje (moralnom) filozofijom biti unosan posao u tehnologiji

Kalifornija predvodi svet velikim idejama. Zato smo lansirali „Veliku misao“, novu seriju fokusiranu na neke od njih. Naša prva Velika misao dolazi od Stjuarta Rasela (Stuart Russell), profesora kompjuterskih nauka na Univerzitetu Berkli i svetski poznatog stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Njegova velika misao je: „Filozofija morala će u budućnosti biti ključni industrijski sektor.“

Mediji i etika

U organizaciji Centra za bioetičke studije 2. juna 2016. godine održano je predavanje Zorana Stanojevića: “Korumpiranost plavookih: gde se sukobljavaju bioetika i moral novinara”?

Sa kakvim se izazovima i dilemama suočava (odgovorni) novinar imajući u vidu kakve neželjene posledice može imati njegov rad?

“Zovem se Ljiljana i ja sam fan” – program festivala fantastične književnosti Art Anima

Da li smo sami i šta možemo znati o tome na osnovu artefakata – bila je tema uvodnog predavanja za festival fanatične književnosti koji za nekoliko dana počinje u Beogradu.

Očekuju nas četiri dana druženja, nekoliko tematskih skupova što znači da će se za svakog ljubitelja književnosti naći po nešto. Fanovi – ovo je za Vas.

27 маја, 2016 0

Životinjsko telo u nauci – tribina četvrtkom u podne

Apstrakt predavanja

U izlaganju biće reči o razvoju zapadnjačke misli o životinjama i ulozi koju je životinjsko telo imalo kako u razvoju medicinskih nauka i bionauka, tako i u razvoju savremenog diskursa o životinjama. U istorijskom osvrtu na prakse koje su životinje i ljudi proizveli u dva ne samo odvojena već često i suprotstavljena domena, pažnja će biti posvećena i kulturnim klasifikatornim sistemima koji favorizuju neke vrste u odnosu na druge, te neke etiketiraju kao pogodne za rad, jelo, eksperimentisanje ili druženje.

Predavanje “Životinjsko telo u nauci“ će održati Sonja Žakula. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.Vreme: Četvrtak, 07.07.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

5 јула, 2016 0

Greške argumentacije – prvi deo

Foto: Fallacyaday

Lažna dilema nastaje kada smo prinuđeni da biramo između ograničenog, nekompletnog izbora opcija (najčešće dve). To znači da nam nisu ponuđene sve stvarne opcije, što ometa dalju raspravu.

Tehnički, do ove greške dolazi kada se “ili” razume kao isključivo, odnosno kao “ili” koje ne dopušta dodatnu opciju. Govornik nam obično nudi ekstremne stavove kao jedine opcije:

25 децембра, 2014 0

“Tuđinska tehnologija” – Milan Ćirković

13221041_10156809354155459_2595662817552492373_n

Predavanjem "Tuđinska tehnologija - vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa" ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”. Petak 13.05.2016. u 19h, Rimska Dvorana Biblioteke grada Art-Anima.com

Ovo predavanje ujedno najavljuje festival fantastične književnosti „Art-Anima“. Tokom trodnevne manifestacije, ugledni pisci i profesori književnosti govoriće o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu. u organizaciji Art Anima, Punkt.rs, Čarobne knjige i Biblioteke grada Beograda. Događaj možete pratiti na fejsbuku.

Predavanjem “Tuđinska tehnologija – vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa” ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”.

10 маја, 2016 1

Mediji i nauka

Pozivamo vas na predavanje “Mediji i nauka“, koje će održati višegodišnji urednik naučne redakcije RTS-a Ilija Cerović. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.

Vreme: Četvrtak, 19.05.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45

Hakovanje mozga – confirmation bias (pristrasno potvrđivanje)

Sticky post

Niko ne voli da greši, a još manje da priznaje sopstvene greške. Svako od nas voli kada je u pravu, a ne njeni ili njegovi prijatelji. Svi koji se bave istraživačkim radom znaju da je mnogo lakše, ali i prijatnije pisati naučni rad kada se svi dokazi, svi argumenti, sva istraživanja slažu sa vašom tezom.

15 септембра, 2015 8

Džeri Kaplan: Zašto će automobili budućnosti biti programirani da Vas ubiju? (BigThink)

Mašine postaju autonomnije. Pod tim mislim da će moći da osete okolinu i naprave odluku šta da urade ili ne urade. Odluku će donositi na osnovu programiranja i iskustva. To znači da nećemo imati direktnu kontrolu onoga što mašine rade kao što danas imamo. Postoji nekoliko zanimljivih posledica ove činjenice. Jedna od njih je da će mašine biti u situaciji da donose etičke odluke.

24 децембра, 2015 8

Filozofija – Četvrta godina – Filozofija duha

Filozofija duha – za ispit

Beleške sa predavanja

Sadrzaj kursa: Pregled najuticajnijih teorija odnosa naših mentalnih i fizičkih stanja (problema »duha i tela«). Razmatraju se teorije logičkog bihejviorizma (Hempel, Rajl, Vitgenstajn), savremenog materijalizma (Plejs, Smart, Armtrong, Dejvidson i dr.), funkcionalizma (Patnam, Luis i dr.), kao i novog epifenomenalizma (Džekson i dr.). Praktične vežbe prate predavanja kroz čitanje, razjašnjavanje i raspravu o relevantnim tekstovima.

Cilj kursa je upoznavanje sa osnovnim problemima filozofije duha sa naglaskom na metafizičkom aspektu ove problematike i savlađivanje osnovnih postavki glavnih orijentacija: dualističke, bihejviorističke, funkcionalističke, epifenomenalističke.

Предуслови за полагање: Upoznatost sa drugim filozofskim disciplinama nije neophodna. Studenti su obavezni da pohađaju kurs i da uzmu učešće u seminarima od čega im zavisi 10% sveukupne ocene.

Nastava se odvija putem dva predavanja i dve vežbe/seminara nedeljno. Na predavanjima se problemskim putem predstavljaju relevantna pitanja filozofije duha dok se na vežbama sami studenti uključuju u rad kako usmenim diskusijama tako i svojim pismenim radovima.

2 фебруара, 2017 0

Page 5 of 16

Apstrakt predavanja