Debata Položaj umetnosti u Srbiji održana je 23.1. u okviru izložbe “Umetnost na ispitu” koju je organizovao portal mladih iSerbia.

Govornici ne izražavaju svoje stavove već pokušavaju da što vernije prikažu argumente pozicije koju brane (posebno se odnosi na Igora). Ovo je zanimljiv način da se uvežba kritičko mišljenje ali i da se sopstveni stavovi pogledaju iz novog ugla. 

 

devolucijacoveka2

Miloš Vuković, devolucija čoveka

Umetnost kao i društvene nauke nam pomažu da ovladamo sobom i da razumemo čoveka, i otuda teza da su značajnije od prirodnih nauka čiji je zadatak objašnjavanje prirode.  Sa ovim se slaže i činjenica da sve češće čitamo da među ljudima opada saosećanje. Čak i naučnici tvrde da je  potrebno raditi na svesti o tome šta znači biti čovek. Kako to umetnost utiče na razvoj ličnosti umetnika?

IGOR: Ličnost umetnika.  Nemojte da se ljutite, ali svi znamo da umetnici imaju reputaciju lenjih i umišljenjih. Naprave par “dela” od kojih dosta njih izgledaju kao da su iskočila iz likovne sekcije vrtića i misle da su privilegovani i dugačiji i vreme provode “čekajući na inspiraciju”. Za ovo nisu krivi umetnici, već ranija društvena praksa koja im je uvek popuštala. Stolar je morao da prodaje stolove da bi zaradio, i ako mu je išlo loše on bi propao i to je normalno, nek se bavi nečim drugim. Međutim, ako je neko umetnik i siromašan i u dugovima svi bi na to rekli jednostavno: on je umetnik. Društvo čini da umetnici umisle da oni i treba da budu siromašni i onda se često umetnici ni ne bore protiv ovoga. Stolar nije uspešan ako ne proda ni jednu stolicu. Pekar nije uspešan ako se nikome ne dobadaju njegove kifle. Ali umetnik može sebe smatrati uspešnim i kada njegove radove niko ne ceni. Neki se toliko užive u ovu ulogu da imamo umetnike koji misle da treba da budu čudni pa je umetnik neko koga moramo da poštujemo i da mu pravdamo čudna ponašanja jer se očekuje da su oni, u najmanju ruku, ekscentrični. Mnogi poznati umetnici su umrli siromašni i u dugovima i to nas je sve ubedilo da je to u redu i da to treba tako da izgleda. Ovo im daje zapravo da bez obzira na svoje podvige misle da su veliki umetnici i onda mnogi umetnici misle da su telentovaniji i bolji od drugih. Drugi to osećaju i kako to obično biva negativno reaguju. To je prosto mana u ljudskom karakteru. Ipak, trenutna situaciju u svetu ne dozvoljava ovaj elitizam. Nadovezaću se na ono što sam govorio ranije, umetnost sve više gubi svoje mesto, a kad postoji ograničen budžet, razumno je raspoređivati ga po prioritetima. Kada ima više prioriteta od umetnosti, onda normalno da i taj novac neće tako lako doći do umetničke kase, a sredsva koja su data umetnosti bi se mogla bolje utrošiti u borbi za prava ili protiv siromaštva što su daleko važnija pitanja. Druga stvar koja utiče na stvaranje umišljenjih ljudi je kada neko odrasta sa očiglednim umetničkim talentom društvo dodatno hrani ovaj stereotip govoreći mu da je on jedinstven i poseban. Roditelji i društvo razmaze takvo dete koje onda možda ima neki talenat, ali je kao ličnost neprilagođeno, uobraženo i razmaženo. Danas se sve manje i ulaže u umetnost, ali to možda i to nije loša stvar. Ne postoji realna potreba za toliko umetnika, a oni koji hoće i mogu, treba od početka da znaju da je to težak put, i ne samo zato što treba da ovladaju teškim tehnikama do tačke da njihovo vladanje njima bude umetnost, već i zato što treba da se nauče radu kao i svi ostali. Mi biramo kojim putem ćemo ići i treba da preuzmemo odgovornost za svoj život. Ako se društvo ne postavlii u startu isto prema svima i načini određene grupe privilegovanim, i to važi za sve potencijalne grupe, rizikujemo da te privilegovane ljude učinimo lenjim elitističkim snobovima, a da li su to stvarno ljudi uz koje želite da žive sutra vasa deca.

 

Marija replika1: Previše generalizuješ. Kako je to svaki umetnik lenj i ništa ne radi ako nema inspiraciju? Ako neki umetnik nema inspiraciju da napravi neko umetničko delo, to ne znači da on neće raditi ništa drugo i da je lenj. Upravo sam pričala u prvoj temi kako je pasivnost loša i kako će mnogi da inspiraciju pronaći u nekim drugim aktivnostima koji možda I nisu toliko vezani za njihovu struku. Svaki rad može dati pozitivan podstrek za neki drugi, i tako redom. Onaj ko je lenj, biće uvek lenj I njegov talenat je ne iskorišćen, ne bitno da li je mogao biti dobar umetnik ili dobar matematičar.

 

Igor odgovor: Svo znanje počinje uopštavanjem, da bismo o bilo čemu i razgovarali moramo prvo da uzmemo ono što je zajedničko većini, i ono što je bitno za datu raspravu. Tako ja mogu da generalizujem da su gratski autobusi u lošem stanju, iako ima više nego negoliko novih. Ne kažem ja da nema izuzetaka, ali kažem kakav utisak ima većina ljudi o umetnicima, kao izašto je to tako. I tvrdim da bi tim ljudima, a i sveukupnom društvu bolje bilo da su izabrali drugi životni put. Ne zato što su oni po sebi loši ljudi, već su takve činjenice u svetu u kome smo se svi zatekli.

 

Marija replika2:, To što je neko talentovan za neku umetnost ne znači da je više vredan od nekoga ko je talentovan za matematiku i da se deca ili odrasli iz tog razloga povlače nad umenticima i daju im prostora za lenčarenje, kao što si pomenuo. Svako od nas ima neki talenat neku mogućnost da se nečim bavi, neko će to iskoristiti neko ne. Talenat se može iskoristiti jedino radom i usavršavanjem, a to je odlika vrednih ljudi. Dakle, problem društva nije u tome što se društvo navodno sklanja pred umetnicima jer im popušta i podstrekuje njihov nerad kako sam te razumela, već u tome što im ne daje dovoljno prostora da se za njih čuje i da se mladi sa umetnošću upoznaju. To se upravo realizuje kroz ukidanje umeničkih predmeta u školama, slabe potrebe za afirmisanjem umetnika i slabim davanjem medijskog prostora vrednim umetnicima, ali oni najvredniji ipak uspeju da se probiju i da se njihov rad i glas prikaže.

 

 

 

MARIJA: Svi mi sami biramo naš životni put i kako ćemo rasporediti naše vreme. To čime ćemo se baviti treba da bude nešto što će nas ispuniti pozitivnom energijom i dati nam snage za neke praktične životne stvari. Biti posvećen nečemu i ulagati u nešto dovoljno da to postane umetnost je jedna od ključnih osobina umetnika. Ovi ljudi su odlučili da izbegnu put manjeg otpora. Oni ne žele da budu dovoljno dobri da zarade, oni teže nečem većem. Oni su plivali protiv struje mediokriteta i to je izgradilo njihov karater. Ono ih je naučilo posvećenošću i radu, ali i rasporedu vremena. I duboke misli su ih činile mudrijim, planiranje vrednijim, a rad uvežbanijim. Dakle, bavljenje umetnošću proizvodi kvalitetne i inteligente ljude, kako pokazuju i neke naučne studije. Nastanak ovakvih ljudi ne bi bio moguć da ljudima od najranijih dana nije bio predstavljen izbor. Taj izbor nam je bio dat u osnovnoj školi, i to je bio izbor šta će nam se od predmeta i tema tamo svideti. Škola nas je, hteli mi to ili ne, upoznavali sa raznim oblicima umetnosti. Nažalost danas se vode razne debate na temu da li u srednjim stručnim školama deca treba da imaju predmete opšteobrazovnog profila. Uskoro će naši srednjoškolci u školama imati samo praktičnu nastavu, a od obrazovanja likovne ili muzičke kulture ni traga ni glasa, šta će im? To nije u redu! Ne samo što mi (filozofi, sociolozi, istoričari umetnosti) gubimo posao, nego treba da se zapitamo u kakve ljude se naša deca razvijaju i kakav će svet ostaviti svojoj deci, ne zavisno od toga koju su školu izabrali. Evo moj primer: završila sam srednju medicinsku školu sa željom da studiram medicinu, ali tek negde na trećoj godini sam videla da medicina nije za mene i okrenula se društvenim naukama. Ne mogu baš sva deca u tako mladom uzrastu još sa sigurnošću da znaju šta žele, a kamoli šta mogu da budu kad porastu, tj. čemu žele da se posvete ako to na kraju uopšte i budu želeli. Treba im dati prostora da se odmalena upoznaju sa raznim naukama i oblastima koje će im, ne samo pomoći da razvijaju svoju ličnost, već će im pomoći da kasnije u životu budu I kulturno osvešćeni. Kulturno osvešćeni ljudi širokih shvatanja neće praviti greške prethodnih genracija I doprineće boljem životu svih.

Igor replika 1: Dakle tvoj argument je da vredni ljudi su vredni, ljenji su lenji. Čini se da je svako odgovoran za svoju sudbinu pa šta tu onda izdvaja umetnost. Mogli su da budu vredni čime god da su se bavili, i ta vrednoća bi učinla da imaju slične osobine kao što si ti navela. Gde je tu uloga umetnosti?

 

Marija odgovor 1. Umetnost proizvodi naročite ljude, intaligntne i motivisane ka usavršavanju i izražavanjau, ali porvh toga ti ljudi su kreativni, a širina i kultura bude i hrane tu kreativnost. A kreativnost je najtraženiji resors u današnjem svetu. Njen nedostatak se sve više oseća u svakodnevnom životu i njoj samo raste cena. Kretivnost u vidu dizajna sajtova, reklama, filmova itd se razvija kroz tip ljudi koji imaju veliko iskustvo i širinu u svojim poljima a ne kod usko specijalizovanih radilica koje školstvo kakvim ga zamišljaju novi trendovi želi da proizvede) Pogledajte celu idustriju oko interneta, marketinga, filmova, igrica oni svi rade na kreativnost. Upravo ta kreativnost pokreće sve nas, čini naš živoz zanimljivim i lepim. Umetnost nije samo to neko umetničko delo, samo taj neki jedan dizaj koji nas je oduševio. Umetnost je mnogo više, ona je skup različitih vrednosti i lepota koje nas inspirišu svaki dan. Postoji li danas kuća bez slike, telefon bez igrice? Mnogi ne znaju ko stoji iza tih dela, ali ono što za nas to delo može predstavljati je ono čega ne želimo da se odreknemo. Još kako se zapitamo o onima koji ta dela i prave, tek onda možemo dobiti zaokruženu sliku jednog umetničkog dela, zadovoljili smo i našu radoznalost, a i zadovoljili našu želju za uživanjem. Ima li šta lepše od toga?

 

Publika se ponovo složila sa Marijom – ukoliko nam je cilj kvalitetnije obrazovanje napravićemo veliku grešku ako iz obrazovanja izbacimo umetnost, ili latinski kako je to učinjeno u Engleskoj u jednom trenutku.

 Marija Jakić
Igor Stefanović

(uvod: Đorđe Cvetković
hvala na sugestijama Petar Gordić)

Povezani članci: