Debata položaj umetnosti u Srbiji održana je 23.1. u okviru izložbe “Umetnost na ispitu” koju je organizovao portal mladih iSerbia.
Govornici ne izražavaju svoje stavove već pokušavaju da što vernije prikažu argumente pozicije koju brane (posebno se odnosi na Igora). Ovo je zanimljiv način da se uvežba kritičko mišljenje ali i da se sopstveni stavovi pogledaju iz novog ugla.
Digital studio: Foto gama
U poslednje vreme sve češće čujem diplomce nekog od fakulteta humanističkih nauka da kukaju da za njih nema posla. Krivo je društvo, kriva je država, korupcija.. Upisuješ filozofiju, istoriju, vajarstvo, u Srbiji, u 2015 – nemaš pravo da kukaš kada završiš i budeš bez posla. Marija, šta kažeš na ovo, ima li leba od umetnosti?
MARIJA: Kukanje kao da je sastavni deo našeg života. Hajde da priznamo, svi smo zakukali oko posla ili fakulteta više puta! Međutim, dosta nas se nije zaustavila na tom kukanju, što nažalost neki i rade. Videli smo da od sedenja i kukanja sa diplomom u ruci nemamo ništa i krenuli da proširujemo svoje vidike na razne prakse, volontiranja, NVO – sve ono što fakultet ne nudi, a to je praktičan rad. Bar ne naša stuka. Kada izađete iz začarnog kruga zvanog diploma-biro ili kada žarko želite da vam vaš hobi u kojem ste tako dobri donese neki profit, tada krenete da upoznajete jedan potpuno novi svet mladih ljudi koji su toliko entuzijastični, puni želje i volje za svojim usavršavanjem, kako u struci, tako i šire. Tada i vi pokupite motivaciju i pozitivnu energuju od njih i upitate sebe: Zašto ovo i ja ne bih radio? Svakako je bolje od kukanja, zar ne? I eto, danas se mnogi filozofi ne bave samo profesorskim poslom, već su i uspešni novinari, kritičari, pisci, direktori, biznis uspešni ljudi. To im nije donela diploma kao takva, već naporan i predan rad pored polaganja ispita. Usavršavanje pored fakultetskog znanja je ključ i tada možemo reči da ima ‘leba od filozofije. Slična stvar je i sa umetnicima, bilo da se radi o onima koji su fakultetski obrazovani ili onima koji kojima je hobi preprastao u posao. Ti ljudi svoju umetnost prikazuju svetu zahvaljujući svom radu, predanosti i strajnosti. Rad i trud se uvek isplate!
| Igor replika1: “Dakle rešenje za ljude koji se bave umetnošću je da rade van struke, pa gde je tu leb od umetnosti, da su zapostavili umetnost mogli su uštedeti par godina i idalje raditi sve to što govoriš posle srednje ili čak osnovne?“ | Marija odg1: Umetnici se bave umetnošću iz više razloga: ona je korisna, lepa, kritička, duboka, ona nas tera da zastanemo i zapitamo se o široj slici. Uz pomoć nje izlazimo iz okvira naših malih života i vidimo širu sliku. Njen jezik je univerzalan i svima razumljiv. Međutim, ne samo to, ona govori svakom od nas posebno i individualno, ona nam ukazuje na neštu u dubini naše duše što bez nje ne bismo imali. Nije pravo pitanje ima li leba od umetnosti, pravo pitanje je: ima li čoveka bez umetnosti? Današnje drušvo je fokusirano na „hladni“ razum i logiku, ali čovek nije samo razum, on je i emotivno biće. Čovek ne živi samo sada, on je živeo i juče i živeće sutra. To šira slika koju umetnost daje i to je kulturni hleb koji nam je potreban. |
| Igor replika2: Nemojte pasti na ovaj lep govor ovo je klasična zamena teža i nije odgovor na moje pitanje! Marija nam i dalje nije rekla kako zaraditi od umetnosti? | Marija odgovor2: Ključ odgovora na ovo pitanje je da ne treba biti pasivan! To se nikada nije bilo isplativo pa neće ni sad. Čak ni najlepše slike nisu umetnost dok ih neko ne vidi. Ono što je prednost vremena u kome mi živimo je internet koji nam je doneo važan pomak u marketingu i samopromociji. Društvene mreže se ne moraju koristiti samo u privatne svrhe, već se od njih može razviti itekako dobra reklama koja može pomoći u brendiranju i afirmaciji vašeg imena. Ovo se odnosi i na umetnike koji svoja dela mogu promovisati na internetu, doći do potencijalnih kupaca, saradnika. Ovaj događaj na kojem smo upravo nam to i pokazuje! Može se zaraditi od umentosti, samo se treba pokrenuti i boriti za sebe, a ovo je jedan od načina. |
“Dreams from sunbathing” by Moma Bjekovic
IGOR: Da se razumemo, umetnici su zanatlije. Razvoj umetnosti je bio razvoj ukrašavanja, bilo piramida, bilo grčkih hramova bilo vila bogatih Rimljana. Tada, u ta davna vremena umetnost je služila za tri stvari. Da se ispirča priča jer nije bilo pisane reči, a kasnije, kada ju je bilo, malo ko je bio pismen. Drugo, da se ukrasi prostor. I na kraju da se pokaže nečija nadmoć bilo u veštini imitiranja stvarnog sveta u kamenu, drvetu ili na platnu, ili u novcu da se ta veština i materijal plati. Ali vreme umetnosti je prošlo. Sa raširenom pismenošću i internetom nema više potrebe da slike i forme pričaju priču. Sa fotografijom i modernim 3D skenerima nema više potrebe za reprodukcijom, a sa pojavom mehanizovane proizvodnje i fabrika prestala je potreba za zanatskom veštinom. Samo treća stavka ostaje, da se bogati kinjđure, a složićemo se to čime se oni kinđure ni nije umetnost… Zato, nije ni čudo da danas nema leba od umetnosti. Umetnost je izgubila svoju svrhu, i današnje tržište to jasno pokazuje. Sve manje para se ulaže u umetnost svuda u svetu. Svi kukaju kako je to loše, ali koja je danas zaista svrha umetnosti? Da nam kaže ono što već znamo, da nam približno prikaže ono što nam tehnologija može prikazati tačno? Umetnost je, dakle, samo zaostatak prošlih vremena koji mi još iz nekih starih razloga sentimentalno čuvamo. Ali postoje mnogo praktičnije i važnije stvari na koje bi mogli da trošimo vreme, novac i intaligentne i kreativne ljude. Mislim da je umetnosti došlo vreme za počinak i da današnja sutacija to samo reflektuje. Postoje veći prioriteti od umetnosti na koje se moramo fokusirati, poput ljudskih prava, siromaštva i tome slično.
| Marija Replika1: Razvoj tehnologije nije ugušio i razvoj umetnosti kako se čini iz tvog izlaganja. Naprotiv, kako je tehnologija napredovala, tako su napredovale i tehnike u umetnosti, razvoj umetnosti i širenje njene poruke svetu. Čini se da danas više nego ikada ljudi mogu da iskažu svoju ljubav prema umetnicima, raznim vidovima umetnosti i da od nje zarade. Kao i mnogo stvari danas i umetnost je evoluirala, postala je digitalna. Prvo, Svakoga dana smo preko internet preplavljeni kreativnošću iz celoga sveta. Umetnost nije samo slika u galeriji, umetnost je odraz vremena i ljudi tog vremena, ona je najintimniji izraz načina na koji jedan pojedinac, umetnik, vidi svet. Ona je danas prisutna u mnogo sfera našeg života i čini da su joj danas ljudi bliže nego ikad i da ih ona sve više interesuje – a za sve to je zaslužna upravo tehnologija. Drugo, Danas popularan vid zarade je dizajn. Osobe koje se njime bave su primenjeni umetnici koji konstruišu mnogo kreativnog sadražaja i koji lepo zarađuju od toga. Pored njih možemo dati primer I gragfičkih dizajnera, 3D modelatora koji rade za film, štampu, igrice… Ovi umetnici su jedni od mnogih koji svoju kreativnost pokazuju kroz posao, a da im se taj posao veoma isplatio. Dakle, spoj tehnologije I umetnosti, koji vidimo u ovom primeru, je pun pogadak, sa jedne strane je odličan način da svaki umetnik prikaze svetu svoju vizuju nečega, a sa druge strane, da on toga on dobro i zaradi. | Igor Odgovor na repliku 1: Istina je se danas može zaraditi od umetnosti ali da li je to zaista na onaj način na koji umitnici žele da zarade. Da li je to zaista umetnost? Primetićeš da bi rekto ko ovde svrstao sebe u proizvođače belih lavova za ograde i zlatnih kajli od 5kila koji trenutno mogu vrlo lepo da zarade. Ovi ljudi žele svetu da daju nešto više, ali ta potreba sveta ili zadovoljena do prezasićenja ili već zadovljena drugim sredstvima. |
| Marija replika 2: Mislim da je teško reći tek tako doviđenja zanatskoj veštini? Pa da to možemo tek tako ti ne bi imao na čemu da sediš? Od zanatske veštine umetnost je sada itekako napredovala i ona pored praktične primene ima i onu, možda čak važniju umetnost proizvodi naročitu vrstu zadovoljstva. Zadovljastva koje brz život modernog čoveka još nije našao način da imitra. Da li je ovo nešto čega želimo da se odreknemo? Mislim da ne. | Igor Odgovor na repliku 2: Čisto sumnjam da je ova stolica rad zanatlije, ona je rad mašina i fabričkih radnika. A što se tiče zadovoljstva postoje mnoga, i svako ima svoju cenu. Da li stvarno tvrdiš da je naše zadovoljstvo vrednije od, na primer, ljudskih prava I borbe protiv siromaštva? Nije li odricanje od zadovoljstva, pa čak i onog jedinstvenog pravedan cilj za suzbijanje patnje? Sva ta sredsva koja ljudi troše na uživanje bi mogla bolje da se iskoriste I umesto da budu izvor zadovoljstva bogatih, da podstrek onima kojima je to najpotrebniji. |
Big Bang by Moma Bjekovic
Marija Jakić
Igor Stefanović
Komentari publike podržali su Marijine argumente, uz napomenu da je pored dobrog truda ključna i dobra organizacija.
2 фебруара, 2016 at 11:04 pm
Najpre jedan opsti utisak. Ljudi, svaka cast, tema je sjajna i autori dobro pripremljeni. Moj je utisak da Marija ima dobre argumente, ali ih ne izlaze onako lakonski i ubitacno kako to Igor radi, vec igra na kartu naklonjenosti publike umetnosti (utoliko je u povlascenom polozaju). Sa druge strane, Igorova pozicija je takva da prebacuje teret argumentacije na suprotnu stranu.
Slazem se da umetnost tera da se zapitamo o siroj slici, ali daleko od toga da je jezik umetnosti svima razumljiv. Kladim se da mnogi ljudi nisu u stanju da dokuce poruke velikih umetnickih dela. Takodje, ne slazem se sa konstatacijom da nam umetnosti govore ono so vec znamo. Postoje istine koje nam mogu biti jedino obznanjeno preko umetnosti – to kaze Marta Nusbaum. I moramo dobro da se pomucimo da razumemo umetnicka dela, to nije mehanicki proces, procitas, odlgledas i to je to, ako hoces da shvatis poruku, moras da aktiviras mnogo toga.
Drugo, moje je misljenje da vlada jedna predrasuda (koja je izrazena kroz Igorovu recenicu “Umetnici su lenji” (mozda je u drugom delu)) o tome da su umetnici senzibilni, opusteni, da tu nema vezbanja i teskog rada, ucenja, itd. Otprilike, ako ne znas sta ces sa sobom, ti idi u umetnike jer to navodno svi mogu. To je mit nad mitovima. Pisanje i slikanje, na primer, ne dogadjaju se tako sto sedes i pises, nego se uce kao i sve drugo, pa jos plus imaginacija. Andric je doktorirao istoriju i bez toga sigurno ne bi napisao svoje romane. Slikari su nekad provodili dane u ateljeima uceci tehnike slikanja, tek kad savladaju taj zanatski deo mogu da slikaju sta hoce i usmeravaju se…danas je to drugacije, dodjes na akademiju i puste te da pravis instalacije i ko zna sta jos, a ne znas da naslikas ni akt, ni pejzaz, ni akvarel…
Trece, pitanje “Ima li leba od umetnosti” ne mora da se cita kao “Moze li se zaraditi od umetnosti”. Mnogi zaradjuju od prodaje svojih knjiga ili slika. Uostalom, bas su fer zaposleni na grbaci svih (u drzavi) koji kazu – kako ces ti od toga da zivis, kako ces opstati na trzistu, sta reci onda o filozofima, arheolozima, itd. Ja sam situiran, za mene ima mesta, za mene ima posla jer ti moras da izvadis licnu kartu kod mene ili da se upises u skolu kod mene, a ti se bori na trzistu. To je sada jedna politicka dimenzija koja je u nasem drustvu izrazena. Na Zapadu imas izbor – ili radis u drzavi za solidnu zaradu i relativno siguran posao ili radis privatno za vecu zaradu i imas nesiguran posao.