Malo ljudi misli, ali svi imaju mišljenje.

George Berkeley

Da li imamo potrebu za kritičkim mišljenjem, ili bavljenjem filozofijom danas? Najjednostavniji odgovor bi bio – da, više nego ikada. Ako ništa drugo, nove tehnologije omogućule su dostupnost velikog broja informacija koje je teško ispratiti i/ili promisliti, a te informacije utiču na naše mišljenje, a tako i na naše postupke i na naše odluke.

„Tvoj obmanjujući um“

Precizniji odgovor na pitanje zašto kritičko mišljenje danas nalazi se, dakle, u saznanju da je naše mišljenje ranjivo. Neurolog, a ujedno i filozof Stiven Novela nazvao je svoju knjigu „Tvoj obmanjujući um“ kako bi nabrojao sve faktore koji utiču na naše mišljenje.

Prva stavka na spisku, iako izgleda trivijalno, su čula i naša pažnja. Ljudski mozak programiran je da pogađa šta vidi, čuje, oseća i otuda su moguće situacije kao što je nedavna internet senzacija  “Koje je boje haljina”? Naš mozak ponekad jednostavno ne primećuje stvari koje ne očekujemo da se dogode.

 

Na naše mišljenje utiču i emocije. To se može slikovito dočarati pomoću čuvenog etičkog problema:

Zamislite sledeću situaciju. Voz ide velikom brzinom i neminovno će ubiti petoro ljudi. Vi ih ne možete spasiti nikako drugačije osim ukoliko ne preusmerite voz – i  tada će ubiti jednu osobu.  Da li biste to učinili?

slika preuzeta sa uselesstree.typepad.comZamislite sledeću situaciju. Voz ide velikom brzinom i neminovno će ubiti petoro ljudi. Vi ih ne možete spasiti nikako drugačije osim ukoliko ne bacite pred njega jednu  puniju osobu koja stoji pored Vas. Da li biste to učinili?

Bez obzira što je ovde reč o misaonom eksperimentu, na osnovu njega možemo shvatiti srž problema. Većina ljudi je spremna da preusmeravanjem voza žrtvuje jednu osobu, ali ne i da to učini direktno. Računica je  ista u oba slučaja – žrtvujete jednu osobu da bi pet preživelo, ali odgovori nisu isti.

razon_vs_emocionSledeća stavka na Novelinom spisku su  verovanja, želje i motivi koji takođe utiču na naše mišljenje. Pored onoga što obično pada na pamet kada je ovaj problem u pitanju, veoma je bitna i ljudska pristrasnost koja se tiče  potvrđivanja (Confirmation bias).  To je tendencija da informacije tumačimo  samo onako kako nama odgovara, kao i to da se više bavimo  onim informacijama koje potvrđuju naše mišljenje, a da  zapostavljamo  one informacije koje se sa njim ne slažu.

Tako se događa da pod uticaijem emocija umesto preispitivanja naših verovanja   imamo sklonost ka tome da razum upotrebaljavamo samo  kako bismo ih opravdali.  Novela kaže da ovako postajemo  robovi emocija. 

Međutim, čak i bez mešanja emocija, naše  zaključivanje je ranjivo –  često pravimo logičke greške, imamo pogrešne pretpostavke (činjenice za koje smo ubeđeni da su istinite iako to nisu). Naša memeorija nije „pasivni rekorder“, nije kao npr. hard disk na računaru  već podatke koje skladišti i učitava svaki put ujedno i menja. Zbog toga je pouzdanost našeg sećanja manja nego što mislimo i zato se  može  dogoditi da nismo u pravu i onda kada smo ubeđeni da jesmo.

Energetska narukvica – ultimativni marketinški trik.

Poslednji faktor je  izloženost  pogrešnim informacijama, predrasudama, glasinama, mitovima, sujeverjima  i ljudima  koji žele da utiču na naše mišljenje npr.  iz političkih i marketinških razloga.  Često susrećemo  ubeđivački govor koji  je  na granici zakonski dozvoljenog i obmane, a pseudo nauke takođe igraju svoju ulogu. Ovde spada i  “amneziju istinitosti” – pojava da lakše i duže pamtimo samu informaciju od toga da li je tačna ili odakle potiče.

 

Iz svega navedenog,  rađa se potreba za tzv. kritičkim mišljenjem. Mišljenjem koje je veština; a veština se, kao i sve ostale, uči i vežba.

Koji je rezultat ili bolje pitati kako izgleda rezultat bavljenja kritičkim mišljenjem?

Detaljnije i pažljivije razmišljanje o problemu (neko bi rekao filozofiranje) ili sagledavanje samog problema van ličnih i nekih predrasudnih okvira je svakako početak. Pojedinac upućen u niz izazova koji stoje pred pravilnim mišljenjem bi u svakom slučaju trebao  biti skromniji kada je u pitanju sigurnost u sopstvene zaključke, a to znači i otvorenost prema alternativnim mogućnostima, a verujemo i mogućnost da se razume tuđa perpektiva.

Budite otvorenog uma, ali ne i praznoglavi!

 

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone