Ove greške specifične su po tome što one svakako dokazuju nešto. Ipak to “nešto” nije ono što serviraju  kao dokazano.

 

begging

Pretpostavljanje zaključka (begging the question) Ova logička greška nastaje kada pokušavamo da dokažemo nešto što je već pretpostavljeno u polaznim pretpostavkama, ili već na drugačiji način rečeno u polaznim pretpostavkama.

Žene pišu najbolje romane, zato što muškarci ne pišu romane tako dobro.

Postoji mnogo maloletnih delikvenata zato što mnoge maloletne osobe krše zakon, a razlog zbog kojeg toliko maloletnih osoba krši zakon je što su to maloletni delikventi.

432

Greška nerelevantan zaključak ili crvena haringa obično se objašnjava poređenjem sa psom koji je treniran da prati miris lisice bez obzira na to hoće li se susresti sa drugim mirisima koji bi ga u tome mogli ometati. U toku treninga psu će, dok prati miris lisice, biti podmetani drugi mirisi odnosno miris crvene haringe kako bi se videlo koliko uspešno ostaje na tragu lisice. Ukoliko ga miris crvene haringe omete i umesto lisice počne pratiti miris ribe, može se reći da je pas zalutao.

Ova analogija ukazuje na to da ćemo se često naći u situaciji u kojoj govornik dokazuje nešto drugo od onoga što je bio početak rasprave. Za nas je bitno da se trudimo da ostanemo skoncetrisani na naš prvobitni argument (kao pas koji prati lisicu) bez obzira na to šta mi ili neko drugi baci pred nas kao mamac.

Zakljčivanje u ovom slučaju  jeste validno, ali se dokaz odnosi na nešto drugo, a ne na zaključak koji se prikazuje. Ova greška podseća na učenika koji priča ono što najbolje zna umesto onoga što je pitan.

 

strašilo

Lakše je pobediti neprijatelja koji je napravljen od sena nego živog čoveka sportske građe. Tako je i u raspravi. U prvom koraku se tuđi argumenti pogrešno predstavljaju, a zatim se prelazi na razbijanje tako postavljenih argumenata. Napad na drugačiji, slabiji argument vaše opozicije naziva se (napad na) strašilo.

I ova logička greška ima primenu u demagogiji:

oni hoce

Upotrebom ovog mehanizma se tako može neprimetno pobeći od nepoželjne teme, jer se započinje priča o namerama protivnika, a ne o onome što je protivnik rekao. Kada se nekome pripišu “zadnje namere” ili “sumnjivi motivi”, čak i njegove najbezazlenije izjave i postupci se mogu doživeti kao preteći. Ekstremni oblik ove strategije nalazi se u teorijama zavere, kojima se uspešno proizvodi osećanje ugroženosti ili neizvesnosti.

Zaključak:

Ukoliko želimo biti deo konstruktivne rasprave ne smemo izvrtati tuđe reči onako kako nama odgovara (kao da smo lenji, glupi ili zlobni) već je potrebno da se potrudimo da analiziramo pravi argument opozicije i da taj argument zaista razumemo. Tokom rasprave neophodno je da ostanemo fokusirani na našu temu, a to ne uključuje samo izbegavanje analize naših protivnika i njihovog stila, već i izbegavnje tema koje nemaju veze sa našom.

Korišćena literatura za greške argumentacije:

Predavanja iz uvoda u filozofiju Ljiljane Radenović
Stephen’s guide to the Logical fallacies http://onegoodmove.org/fallacy/toc.htm
Malcolm, Murray and Kujundzic Nebojsa – Fallacies
Patrick J. Hurley, Informal Fallacies
inspirisano stranicom demolizam.rs

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone