Ovaj tekst je posvećen onima koji se bar na trenutak začude i zapitaju: Da li je ovaj svet stvaran? Šta je stvarnost? Da li postojim? Da li je sve što opažamo samo kompjuterski program? Ova i slična pitanja su postavljena u filmu Matriks.

Glavni junak filma, Neo se nalazi u situaciji da bira crvenu ili plavu pilulu. Ukoliko uzme plavu pilulu, Neo će se probuditi u svetu u kojem je i živeo, a sve što mu je do tada izgledalo kao stvarno i dalje će za njega predstavljati jedinu stvarnost. Međutim, ukoliko uzme crvenu pilulu, Neo će dobiti priliku da sazna istinu i da stvari sagleda u njihovom pravom svetlu. Tačnije, saznaće da živi u svetu u kojem je rob; u svetu koji ne predstavlja ništa drugo nego složeni kompjuterski program – Matriks. Svi Neovi doživljaji i utisci su samo impulsi koje ovaj program šalje u njegov mozak, simulirajući na taj način stvarnost. Radi onih koji još uvek nisu pogledali ovaj film uzdržaću se od daljeg prepričavanja.

Navedena ideja filma je sasvim dovoljna da nas navede da sebi postavimo filozofsko pitanje o autentičnosti sveta u kojem živimo, kao i svega što predstavlja, ili bar mislimo da predstavlja, našu stvarnost.

Kako vidimo, situacija u kojoj se našao Neo navodi nas da postavimo veoma zanimljiva filozofska pitanja. Jedan od čuvenih filozofa koji je ova pitanja zaista i postavio, bio je jedan od najvećih živih filozofa Hilari Patnam (Hilary Putnam). Patnam predlaže da zamislimo da smo svi mozgovi koji se nalaze u posudama i koji su umreženi u sistem koji kontroliše super moćni kompjuter ili, još gore, zli genijalni naučnik. Kako možemo da vidimo, ova situacija je praktično identična onoj u kojoj se nalazi Neo. Ključno pitanje koje Patnam postavlja je sledeće: Kada bismo bili ovakvi mozgovi u posudi, da li bismo mogli da kažemo ili mislimo da smo mozgovi u posudi?

Patnam tvrdi da to ne bismo mogli da učinimo; da mozgovi u posudi ne mogu da misle ili kažu da su mozgovi u posudi. Ukoliko uporedimo mozak u posudi sa nama, videćemo da iako mozak poseduje inteligenciju i svest, njegove reči ne referiraju na ono na šta naše reči referiraju. Ti mozgovi u posudi u stvari nikada ne bi ni referirali na spoljašnje objekte. Oni referiraju na predstavu nekog objekta. U slučaju naših mozgova to nije tako, jer je očigledno da nismo mozgovi u posudi ukoliko se vodimo prvim gore navedenim Patnamovim zapažanjem, tj. mozak u posudi ne može da pretpostavi da je mozak u posudi. Dalja analiza argumentacije će odvesti u ispitivanje kako funkcioniše naš jezik.

Međutim, bilo bi sasvim pogrešno smatrati da je Patnam prvi filozof koji je pokrenuo pitanja koja su ekranizovana u filmu Matriks. Ova i slična pitanja su postavljali neki od najznačajnijih filozofa u istoriji filozofije. Platonov Mit o pećini, Dekartov Zli demon, Nozikov misaoni eksperiment sa mašinom zadovoljstva, samo su različiti načini da se na filozofski način ispita pitanje o suštinskoj prirodi stvarnosti, kao i načinu na koji tu stvarnost doživljavamo.

Povezani članci: